Borba, May 21, 1994, page 30
( о ме
Borjanka Milatović
edamdesetih godina оуог
stoleća, jedan mladi poslovni čovek iz Hong Konga dolazi da obiđe London. Tačnije: kinesku kolekciju „Viktorija i Albert muzeja“. Saznanje da je čuvena galerija zatvorena, baca ga u očaj. – Jer, ipak, ceo put je prevalio, da bi pre- svega obišao. baš to. Videvši njegovo razočarenje, jedan od službenika muzeja ljubazno
___- se nudi da mit pokaže galeriju | ро тамтхе ки гадпор-дапа. Тако
i biva. = ____ Резетак-вофпа kasnije, tada već sredovečni i ugledni.biznis-
-_ men, poznavalac i kolekcionar
umetnosti, obraća še muzeju pismom; zahvaljuje na pažnji koja-mu je svojevremeno ukaza_ na kao običnom posetiocu. Uz pismo, prilaže ček na milion i
- 250 hiljada funti, kao. donaciju · kineskom trezoru muzeja. Da se to zbilia dogodilo i da, iako na · bajku liči, bajka nije, najbolja je potvrda to što je princ od Velsa
. pre godinu dana otvorio T.T. Tsui galeriju kineske umetnosti. Jednom nazvan Viktorija i
- Albert muzej, a opšte prihvaćen pod nazivom V&A, već dugo vremena je to jedan od najlepših
ТОК
MODUS VIVENDI: Srbi u Me-
таској i Rusfriji nemaju mi svoju feritoriju, ni svoju drža= vu, ni svoje oruzane snage, a žive bolje i slobodnije od svakog Srbina usred — Srbije. Кад сећтик i ustaša pregovaraju o miru to je isto kao kad bi dve plaćene ubice pregova= le o odlasku u penziju, odnosno mirovinu. Sto nam nema, što nam nema sa Drine vedrine? Zato što i vlast i opozicija prave promaju „muahaenjem rafnim sekirama. Vođa nema nameru da bilo šta menja. Definitivno!
u forbii
Viktorija i Albert muzej u Londonu
svetskih muzeja umetnosti i dizajna. A danas i jedan među prvim evropskim muzejima po renesansi koju doživljava. Svake godine preko: milion ljudi, od kojih više od: polovine sa drugih kontinenata, dolazi da vidi V&A. Bilo bi ih verovatno i
više da muzej ima drugačije ime.
Jer, ne malo je onih; koji. misle da je to mesto gde j 'ela kraljica Viktorija... · e
Ono na čemit-mu: zavide svi evropski muzčeji- što: ji njegovom posedu najveća Којек- |
.cija orijentalne umetnosti izvan
Indije, najveća kolekcija italijanske renesanse izvan Italije (o seriji Rafaelovih: crteža-_i da пе govorimo), najčuvenija" i· najbrojnija postavka kineske umet-
nosti, porcelana i stakla па -5уе- •
tu, neprevažiđen8a, kolekcija. tekstila i najprestižhija' kolekcija nakita. JI SO OIR. V&A je zapravo grad:u kome je više muzeja. Da biste ga kom-
_ pletno obišli, treba vam.nekoli-
ko nedelja, što najuporniji i najstrasniji ljubitelji. umćtnosti. i čine. Jer, galerije ovog: muzeja se prostiru na velikoj. površini, a
Pise: Filip Mladenović Simbol američke: demokratije је Mip slobode, a simbel srpske demokratije je Kipar slobode! о = Gde su nestale Tolike silme devize? SLO ·
Za snimanje „atnog spekiakla „Velika Srbija“: stafistime glava u боб, о glavnim glumcima i reditelju · glavnica zakovima.
рак
Najpre je bio platomski zaljubljen u svoju naciju: Seksualni manijak” je: postao nakon izbora, i Komunisfi dižu glave, fašisti podižu nišane, a. socijalisti podizu pritisak.
: svoj procvat #uća duguje pre
· avangardnih: pravaca u skulptu-·
_ XX stoleća, sa preko 600 ekspo-
| SUBOTA—NEDELJA па => 21-22. MAJ 1994.
+
Исе па деси
Piše: Umberto Eko _· O! ljudi koji pišu knjige ili sarađuju u nekim novinama često se traže intervjui. Ako se dobro razmisli, to je čudno, pošto oni imaju |
priliku da iznesu svoje mišljenje i nije jasno zašto bi ga ponavljali.
Intervjue bi trebalo tražiti samo od ljudi kojima zanimanje ne pruža
mogućnost da iznesu svoje mišljenje putem štampe, kao što su | ~lekari, političari, glumci, skakači s motkom, fakiri, sudije ili osuđenici. Razmislite malo — da li bi po vama bilo normalno da se u „Espresu“ stalno pojavljuju intervjui urednika „Panorame“ ili „Europea“ i obratno?
Naravno, postoje neki čuveni intervjui koji su otkrili nove | aspekte neke ličnosti, ali oni su bili plod dugog dijaloga između dve | osobe koje je, da tako kažem, sudbina stvorila jednu za drugu (ili jednu protiv druge). Nemoguće.je да se takve stvari dogode | 'nekoliko puta u toku istoga dana. Ipak, naši dnevnici i nedeljnici su | puni intervjua i pisci već počinju da se žale da niko više ne iznosi | _ Ocene O njima, pošto listovi više vole da oni sami sebe „ocenjuju“ kroz intervju. Vi kažete: „Onda pisci ne treba da daju intervjue.“
” Odlično ste to primetili — da bi ih kaznile, novine više o njima neće iznositi nikakve ocene.
Ali, nije vreme za pridike. To je već postalo uobičajeno (i to ne sam0 u Italiji). Zato se ljudima koji se bave našim poslom često - događa da zateknu.radni sto prepun faks-poruka sa zahtevima za
intervju.Na sreću, zahvaljujući telefonskoj sekretarici, eliminišu se = telefonski pozivi u kojima se traži „sažvakano“ mišljenje o bilo obe jedinstvene po leppti, sjajui | čemu što se događa u svetu, Tačno je da odgovorno ljudsko biće vrednosti svojih eksponata, kao | mora da ima nekakvo mišljenjje o svemu što se: događa, ali imati i po. načinu- prezentacije. No, | mišljenje o nečemu ne mora da znači imati originalno mišljenje. Ja |- sam, na primer, čvrsto ubeđen da nije dobro ubijati decu, ali smatram da bi bilo pogrešno kada bi me neko pozvao telefonom da tom budućnosti: Između izložbe | Di Saznao moje mišljenje o masakru nad nedužnom decom. Ja starih majstora ili modne fotog-: || takođe mislim da nije dobro ubijati ni odrasle, ali kada bih to габје, savremenog dizajna, | dodao u svojoj izjavi, izgledalo-bi da kažem da u suštini ne treba _ toliko da brinemo zbog dece: - о | Vratimo se na poruke koje stižu preko telefaksa. Rekli smo da se _ na stolu svake osobe koja piše svake nedelje nagomila konstantni ” broj zahteva za intervju. Osim u jednom slučaju — kada je nedavno | dala intervju. Tađa se broj zahteva udesetostručuje. Navešću vam primer. Pre dve nedelje jedan moj prijatelj, pisac, objavio je u jednom dnevnom listu dugačak intervju o nekim predizbornim problemima. Kao što se to u takvim slučajevima događa, rekao je nešto što on sam misli i nešto što svi misle. I šta se događa? Sada _ veliki broj listova (među kojima i jedan holandski) traže da im da intervju na istu temu. .
Kada je reč o informacijama o aktuelnim događajima, novine bi morale da traže da ih objave pre drugih, ali u svakom slučaju da ih | objave, čak i onda kada te informacije objavljuju i drugi listovi. Međutim, kada je reč o mišljenju, trebalo bi težiti onome što | prethodno nije objavljeno. Kada bih predavao novinarstvo, objasnio | bih svojim katekumenima da interesantan članak objavljen u | jednom listu drugi list ne treba da prenese, već treba da traga za
· člankom koji je potpuno drugačiji. Međutim, stvari ne stoje tako. Čini se da je danas imperativ novinarstva da se po svaku cenu | objavljuju članci koji su već objavljeni u drugim listovima. To je kao ||. kada bi izdavačka kuća „Einaudi“, obnevidela od zavisti zbog toga | što je „Bompiani“ objavio najnoviji Balestrinijev roman, dala sve od: | šebe da objavi isti roman, samo sa drugačijim koricama.
Znam da izgleda neverovatno, ali je tako. Dakle, apsolutno je neophodno da se pre svega intervjuišu oni koji su nedavno dali intervju, naročito ako su dali intervju za više listova. Naravno, | intervju treba da se odnosi na istu temu. Ako im se dogodi da kažu | | nešto novo, to treba izbaciti. ||
Ranije su gospođe iz visokog društva koje bi na neku svečanost došle u istoj haljini pravile histerične scene. Autori viceva i izvrsnih komedija poigravali su se sa tim otrcanim opštim mestom. Sa decom se, međutim, događa suprotno. Ako njihov školski drug ima majicu „sa krokodilom” i oni žele da imaju istu takvu majicu, da ne bi ostavili loš utisak. Novine sve više liče na,decu.
Sve ste vi iste,
ali se, . boga mi, neke razlikuju!...
sami hodnici su dugački 11 km. Prema najnovijoj proceni tu ima preko četiri miliona eksponata, a novčana vrednost-cele kolekcije je zaista nemerljiva.
Da u poslednje ·:dve godine V&A doživljava renesansu, nema nikakve sumnje. Tome su izvesno doprinele i dve nove galerije — Nehru i T.T. Tsuj galerija,
svega sadašnjoj politici i programu rada ove-institucije, okrenu–
Ti, muzej će. se uvek opredeliti "та оуо drugo. , = Nedavno. otvorena: Galerija
nata, najbolja. je potvrda takve koncepcije. Stoleće: najbesmislenijih i najfantastičnijih invencija pred vama: je kao na· dlanu od doista ružnih, smešnih i bes- | mislenih predmeta do Meclarenove zebra stolice iz 1930, Robertsovog Leopart radia iz 64, Kuramatove čelične fotelje...
FOTO: A. Dragutinović
Svaki muškarac diže ono 510 može.
Ne priznajem priznanicu! Priznajem samo sud svoje purtije!
Kada će doći mir u Bosnu? Kada dođe u pamet da je svaki pra podele ravan kvocijentu inteligencije onih · koji su zapoćeli rat.
(Prevela Gordana Breberina)