Borba, Jul 23, 1994, page 4
NI „DA“ NI „NE“
ALIJA IZETBEGOVIĆ OPOVRGAO SVOJU IZJAVU
Muslimani ne povlaće
„bezuslovno
da“
Sarajevo (AFP). — Predsednik Alija Izetbegović opovrgao je juče svoju izjavu da će povući bezuslovni pristanak na ženevski mirovni plan za podelu Bosne.
Predsednički kabinet je izdao saopštenje koje bi trebalo da „razjasni“ izjavu od četvrtka, kada je Izetbegović rekao da će njegova zemlja povući svoje „bezuslovno da“, jer su bosanski Srbi odbili plan.
— Juče je bilo izvesnih nedoumica oko ovog pitanja. Zbog toga je predsednik smatrao potrebnim da obrati pažnju na činjenicu da ova zemlja očekuje da se kontakt grupa drži svojih obećanja da će sankcionisati onu stranu koja bude odbila plan. Bezuslovno prihvatanje plana od strane Bosne, kako stoji, nije u pitanju, kaže se u saopštenju. — Međutim, svako dalje pogađanje na naš račun ne dolazi u obzir. Samo ako do takvog pogađanja bude došlo, naš bezuslovni pristanak biće povučen, stoji u saopštenju koje je izdao kabinet predsednika Izetbegovića. PROCENE ŠTAMPE | DIPLOMATSKIH KRUGOVA U MOSKVI
„Sada sve zavisi od Rusije“
Ako ostane dosledna svojoj strategiji da je rešenje za sukob u BiH mogućno naći samo političkim putem, pregovorima, ruska diplomatija će biti protiv tumačenja da su bosanski Srbi odbacili mirovni plan”
Branko Stošić specijalno za „Borbu“ iz Moskve
Šta će uslediti sada, kada su poznati odgovori triju sukobljenih strana u BiH: kakvu odluku mogu da donesu ministri inostranih poslova „velike petorice“, kada se za nedelju dana treći put sastanu u Ženevi i kako će se postaviti Rusija — naspram SAD i trojke Evropske unije? To je suština poplave pitanja kojima strani novinari bombarduju Ministarstvo inostranih poslova u Moskvi, ali na njih nema pravog odgovora. Jedini odgovor je da će se to znati tek u Ženevi, krajem meseca.
Posle muslimansko-hrvatskog DA i srpskog ni DA ni NE, i naknadnih izjava — izgovora na primer, Alije Izetbegovića, Moskva je na muci, iz najmanje dva razloga: ako se i sada priključi rezolutnom stavu Vašingtona, da i bosanski Srbi moraju da se izjasne „čisto — bez dodatnih zahteva“, to će značiti da se automatski opredeljuje za primenu kaznene opcije. Time se praktično odriče svoje ključne pozicije da se jugoslovenska kriza i bosanski sukob mogu rešiti samo političkim putem, za pregovaračkim stolom. Ako, pak ostane dosledna, i dalje verna toj svojoj strategiji, rizikuje da se konfrontira sa zapadnim partnerima, mada, verovatno, ne toliko sa evropskom trojkom koliko sa SAD. Time bi dovela u pitanje razne druge aranžmane i realizaciju programa pomoći, davno obećane.
Taktika bosanskih Srba uspešna =
1451 „Зеуодпја“ očekuje da će Rusija „uložiti sve napore da odgodi“ primenu kaznenih mera, jer „Srbi ipak nisu rekli NE“.
GRČKA REAGOVANJA NA NEUSPEH MIROVNOG PLANA
Opasnost za ceo
Slobodan Marković
specijalno za „Borbu“
U prvoj zvaničnoj grčkoj oceni neuspeha evropskog mirovnog plana za Bosnu, ministar odbrane Gerasimos Arsenis je juče izjavio da „ne treba biti pesimista, ali moram da kažem da je opasnost za Balkan realna“ jer se „nalazimo na fački ključnog zaokreta događaja na Balkanu“. Arsenis pri tom nije direktno pomenuo plan koji uživa i podršku grčke socijalističke vlade.
Ministar odbrane Grčke je to rekao posle sastanka sa predsednikom Republike Konstantinom Karanantisom. „Razmotreni su SVi scenariji“ Arsenis pošto je, kako je objavljeno, obavestio predsednika o razgovorima koje je u utorak i sredu u Atini vodio sa američkim državnim sekretarom za odbranu Vilijamom Ремпјет, kao i o svom predstojećem putovanju, u nedelju, za Moskvu. Posebno su razmotrili stanje na Balkanu, a naročito zabrinjavajuće stanje u Bosni, podvlače grčki državni mediji.
Grčki predsednik je prekinuo odmor i juče stigao u Atinu gde se u nedelju obeležava 20. godišnjica od pada vojne hunte i obnove demokratije koje se 1974. prihvatio sada 85-godišnji Karamanlis. rekao je ·
Kako je ranije objavljeno, američki državni sekretar je ove nedelje — kada je odgovor Pala već bio utvrđen — zatražio od grčkih zvaničnika da u direk-
tnom kontaktu sa Srbima utiču
na prihvatanje plana. Međutim za sada nema nagoveštaja o tome šta bi Atina konkretno mogla da uradi, dok _se u stranim diplomatskim krugovima u grčkoj prestonici govori O nečem širem: o mogućnosti da Grčka uskoro ugosti eventualni
srpsko-hrvatski samit radi op--
šteg popuštanja jugoslovenske krize.
I grčki mediji, bez obzira na političke boje, dele zabrinutost ministra. odbrane. Provladina TA NEA tako juče ocenjuje da odgovor Srba „komplikuje stanje“ i podvlači da „UN i NATO prete novim merama“, ocenjujući u naslovu da su „Srbi na me0“. Dok taj list smatra da to sve ukazuje da „i poslednji diplomatski pokušaji međunarodne zajednice izgleda da idu u neuspeh“, uticajni konzervativni KATIMERINI, koji kao i druga štampa ukazuje na sasvim različite stavove Moskve i Zapada, smatra da to odražavaju i „nejasne opcije posrednika”.To međutim, po oceni lista umerene levice ELEFTEROTIPIJA praktično znači da je „dato vremena
„Izvestija” međutim, smatraju da su bosanski Srbi ipak rekli NE, s obzirom da je polazni uslov svim trima stranama bio da uz odgovor ne kovertiraju nikakve dodatne zahteve ili predloge makar bili nazivani i „Dek-
_laracijom o miru“. Izlaženje u
susret bosanskim Srbima prema oceni ovog lista — ništa ne bi rešilo, jer bi se onda druga strana, muslimansko-hrvatska, kao što je to u njeno ime zapretio Alija Izetbegović, odrekla svog DA i izišla iz igre.
Uprkos podeljenim mišljenji-
·ma i domaćih i stranih novinara
u Moskvi, čini se vrlo mogućnim da se „taktika bosanskih Srba, ma koliko rizično, izgleda pokazala uspešnom“ — sa izvesnom rezignacijom priznaju „Izvestija“. Ne može se: naime, ignorisati izjava šefa ruske diplomatije Andreja Kozireva per tri dana — još uoči otvaranja „ružičastog koverta“ bosanskih Srba — da oni imaju potpuno ista prava kao i grupacija u BiH i da njihovi predlozi u „Deklaraciji o miru“ ipak ostavljaju otvorenom. mogućnost za dalji dijalog. Među novinarima preovladava uverenje da ni zapadne zemlje, uprkos oštrim izjavama, „nisu baš zapele da ratuju u Bosni“ i da je vrlo mogućno da će mogućnost za dalji dijalog ipak biti iskorišćena. Ni zapadni blok u „jedinstvenom frontu pet velikih država“ nije tako jedinstven kao što možda izgleda. Ako SAD bez rezerve odbacuju uslove bosanskih Srba i insistiraju ili na jasnom DA ili na NE, Velika Britanija, Nemačka i Francuska će više biti sklone ruskoj poziciji da se još jedanput pokuša sa političkim rešenjem, bez primene sile. Evropska trojka je potpuno
Balkan
Srbima“. Samo: taj list juče komentariše pozadinu srpskog „DA, all5, smatrajući da on u suštini predstavlja zahtev za novim pregovorima“. Uz to, taj odgovor, po tom listu, znači da „srpska strana nije mogla jasno da kaže NE, pošto bi ostala sasvim izolovana.
Takođe, piše ELEFTEROTIPI-
JA, srpski odgovor cilja na izazi-
vanje „raspada fronta velikih sila po bosanskom pitanju“, a s druge strane, „time se pokušava odlaganje rascepa u srpskom frontu“ što se poslednjih dana često pominjalo u Grčkoj, uz ukazivanje na razlike u stavovima i interesima Beograda i Pala.
Međutim, bez obzira na kalkulacije, nastavlja grčki komentator, „taj stav pokazuje kristalno jasno da su i ta politika i ta diplomatija proizvodi i zarobljenici rata za granice“. List smatra da „posle svega što se desilo ne može biti pravednog mira“, a „ne treba očekivati, s druge strane, ni nagrađivanja zločina“. U takvoj situaciji ne samo što „nacionalni interes“ koji zastupaju озатозгађјепе nekontrolisane vladajuće grupe, uništava i sadašnjost i budućnost njihovih naroda“, već „nastavljanje tog varvarskog juriša predstavlja opasnost za čitav region...“, piše atinski list. |
muslimansko-hrvatska ·
svesna „opasnosti povratnog dejstva kaznenih mera“ ocenjuje „Sevodnja“ — i zato je mogućno da će pre podržati Moskvu nego Vašington.
Mir se može postići i bez sile
Najzad, ostaje otvoreno pitanje zašto bi Srbija, a pogotovo Crna Gora, bila dodatno kažnjavana — zbog odluka (bosanskih SrЂа) па Које пе mogu da utiču. „Ni za koga nije tajna da za leđima Radovana Karadžića uvek stoji Slobodan Milošević“ podvlači „Sevodnja“ u potpisu ispod fotografije koja to rečito pokazuje. — Ali, ovoga puta to nije slučaj, dodaje moskovski list, jer „predsednik Srbije nije uspeo da ubedi svoje bosanske
_ sunarodnike da se rukovode
razlozima zdravog razuma“. Među novinarima prevladava uverenje da „sada sve, ili veoma mnogo, zavisi od Rusije“, s obzirom da će njen stav u Kontakt grupi, odnosno na predstojećem ministarskom sastanku u Ženevi, presudno uticati i na sudbinu konsenzusa koji već dugo postoji „među velikom petoricom“ u čiju je nadležnost prešao bosanski konflikt. Tako neki komentatori rusku dilemu uprošćeno svode na izbor: ili odlučno za primenu sile, prema ultimatu-
mu međunarodne zajednice, u”
slučaju srpskog NE, ili „za pravoslavnu braću“, u pitanju su mnogo jači i dublji motivi i razlozi Moskve, uključujući njene strateške interese.
U svakom slučaju, ni malo nije reč o tome da li Moskva želi ili ne da bude „pristrasna prema Srbima“, što je do sada u nekoliko navrata jasno pokazala. U ovom trenutku, njen glavni cilj je da, posebno pred zapadnim partnerima, demonstrira moto svoje politike — da se mir može postići i bez primene sile.
PREDRAG GOLUBOVIĆ (DPS (6)
Spremnost za dalje pregovore
PODGORICA, (Tanjug). — Ukoliko je objavljen tekst Deklaracije Skupštine Republike Srpske vjerodostojan, tumačim da je u njemu izražena spremnost srpske strane da se nastave dalji pregovori za Ostvarenje trajnog, pravednog i sveobuhvatnog mirovnog plana, izjavio je član Izvršnog odbora Glavnog odbora Demokratske partije socijalista Crne Gore (DPS) Predrag Bulatović.
On je, takođe, naglasio da isticanjem u Deklaraciji niza važnih pitanja za ostvarenje mirovnog plana treba da bude osnova za dalje pregovore, a ne povod za konfrontacije ili sukobe.
Mi smo u DPS svjesni svih krupnih pitanja koje je nametnuo rat u bivšoj Bosni i Hercegovini, kao i teškoćama i ograničenja da se ona brzo riješc. Svjesni smo i težine i važnosti pitanja, koja su po-
sebno naznačena u Deklaraciji,
kaže Bulatović, i dodaje:
Sada je situacija u bivšoj BiH takva da je više nego ikada potreban razum, da se mnoga izuzetno teška i neriješena pitanja riješe mi-
irom, a ne ratom. Zato treba po-
zvati sve uticajne faktore, a posebno zaraćene strane, da se iskreno opredele za mir i pregovore.
BO SUBOTA-NEDELJA 23-24. JUL 19
MINISTAR ODBRANE SAD U
* ZAGREBU 6 Peri: Zbog: · Bosne svet |
За • na raskrsnic Nastavak sa |. strune 'X
Jasuši Akaši je takođe izrazit svoje zadovoljstvo razgovorimi! i rekao da su bili vrlo produktiv; ni „jer sada znamo gde se nalz zimo i kuda ćemo se kretati u budućnosti“. Prema rečima jga; panskog diplomate, postignut" je potpuna saglasnost o najvaž nijem pitanju — saradnji Severni noatlantskog saveza 1 Џјефпје nih nacija, koje je proteklih me seci često bilo predmet nespora: zuma najviših predstavnika dv organizacije. |
Tokom razgovora koje je Per vodio sa Laprelom, Akašijem Rouzom i Smitom, najviše paž nje je posvećeno mogućem pc većanju vojnog pritiska na bc sanske Srbe, kako bi se ipak pri voleli na prihvatanje ženevskoj mirovnog plana. :
Ako bi on bio prihvaćen, oče kuje se da UN i druge državi pošalju na hiljade vojnika u Bos ni, kako bi se nadgledala prime na plana. Najnovije procene si da bi samo SAD trebalo da pc
· šalju oko 15.000 svojih vojnikg
Novinarima koji su sa Peri jem putovali od Ankare do Za greba jedan visoki službeni američke administracije je re kao da će SAD insistirati da nji hovi vojnici ne budu poslani di nadgledaju primenu mirovnoj plana, u Bosni-ukoliko ne budi pod NATO komandom.
— SAD insistiraju da njihovi učešće u takvoj operaciji zavi od komande i kontrole NATO-g „U isto vreme, mi priznajemo d Unprofor ima veoma važnu ulc gu, tako da admiral Smit rad zajedno sa Unproforom kako E se njegova struktura Što убе 52 čuvala, a da se na neki način dc zvoli da NATO komanduje kontroliše operaciju“, dodao j ovaj diplomata.
Tokom svoje turneje po Ba: kanu i južnoj Evropi Peri je tre balo da poseti i Sarajevo, ali pc seta je otkazana jer je aerodror zatvoren. „Zaista sam želeo d odem u Sarajevo i da гагроуг ram sa bosanskim zvaničnicimz ali ja nisam takav autoritet d mogu da otvorim aerodrom“, re kao je Peri reporterima koji s sa njim putovali u Zagreb, napc minjući da su službenici UN za tvorili aerodrom u četvrtak pc što su snajperi gađali avion ko, je prenosio humanitarnu pc moć. — Sjedinjent Države su se juče изргону ruskom stavu da bosanski Srb nisu u suštini odbili ženevsk mirovni plan. |
Јазап znak da se pogledi veli kih sila koje učestvuju u mirov nim pregovorima u Bosni razli kuju je izjava američkog minis tra odbrane, Vilijema Perija, ko ji je rekao da su bosanski Srb dali negativan odgovor na pred ložene mape.
Posle razgovora sa koman dantima NATO i mirovnih sna ga UN o vojnim merama za pr! menu plana, od Perija je tražen( da komentariše ruski stav da za
htev Srba za daljim pregovori ma nije lišen logike, te da je prt lično pozitivan.
— To nije prihvatanje plane na način na koji je to zahtevalz Kontakt-grupa. Mi smatramo dz to nije pozitivan, nego razočara vajući odgovor, što će dovesti dc velikih komplikacija, rekao je Peri novinarima.
Mi se zaista isktceno nadamc да се од зада, ра до 30. јша (Ка да се зе sastati Kontakt grupa) bosanski Srbi preispitati svO odgovor i dati nam nešto pozi tivnije o čemu ćemo moći dz razgovaramo, kazao je Peri.