Borba, Oct 07, 1994, page 19
BORBA · PETAK 7. OKTOBAR 1994.
GRANICE
·bavlju“ Slobodan Kostic
Tradicionalna manifestacija „Višegradske staze“, već godinama posvećena Ivu Andriću, njegovom stvaralaštvu i novom „čitanju“ pojedinačnih dela, održaće se, i ove godine, 8.i 9. oktobra u Višegradu. Pozvani su, kao i do sada, pisci i umetnici i „sa ove“ strane Drine, koji bi govorili o pisci, ili izložili svoje radove u tek obnovljenoj spomen — kući Ive Andrića.
Sada u Višegradu očekuju predstavnike Udruženja književnika Srbije, umetnike iz Beograda, možda nekog iz SANU, ali i stvaraoce iz Užica,
na njih, danas ili sutra putuju, ali ne i svi koji su želeli. Jedna grupa slikara iz Užica, koja je već priprelima svoje radove, u poslednjem trenutku je odustala od puta. Rečeno im je, u Kulturno prosvetnoj zajednici Užica, da oni ipak neće moći da gostuju zbog blokade koja se sprovodi prema bosanskim Srbima. · „Nismo mogli da prihvatimo poziv“ — objašnjava, tokom kratkog telefonskog razgovora Dobrivoje Borčića, sekretar KPZ Užica. Kaže da blokada sprečava sve, osim doturanja humanitarne pomoći ko-
krsta. „Odlučili smo u skladu sa tim“, kaže on.
„Hteo sam da se srušim od stida kada sam čuo da slikari iz Užica neće putovati“ — kaže Nikola Kusovac, kustos Narodnog muzeja, pripremajući tridesetak radova beogradskih autora, koji će biti deo stalne postavke u višegradskoj spomen—kući. Priča nam, u jednoj od sobe Muzeja, gde pakuju radove Momčila Antonovića, Radislava Trkulje, Miloša Šobajića, Ivana Pavića...da je to poklon izložba „Višegradu s ljubavlju“, koju organizuju slikari i grafičari.
Ponovo će biti otkrivena bronzana bista Ive Andrića, već postavljena jednom, a ma-
REČ PLUS
Beograd. — Žiri za dodelu Andrićeve nagrade za 1993. godinu, koji je radio u sastavu: Čedomir Mirković (predsednik), Miroslav Egerić i Vuk Krnjević, jednoglasno je odlučio da Andrićeva nagrada za 1993. POOH pripadne književniku ivojinu Pavloviću. Ovo priznanje je Pavloviću dodeljeno za pripovetku „Tavan“ iz ciklusa „Divlji vetar“, u izdanju DP „Znanje“ (Novi Sad) i Kvit podijuma (Beograd). Neposredno posle vesti o ovom značajnom priznanju, zamolili smo laureata Živojina Pavlovića (na slici) da nagradu prokomentariše za „Borbu“.
DA LI JE BLOKADA OSTAVILA IVU ANDRIĆA S ONE STRANE
Sivaraoci tesko preko Drine
Slikarima iz Užica u Kulturno prosvetnoj zajednici rečeno da zbog blokade ne mogu da izlažu svoje slike u tek obnovljenoj Spomen — kući Ive Andrića u Višegradu & Hteo sam da se srušim od stida kada sam čuo da slikari iz Užica neće putopDati — kaže Nikola Kusovac, kustos Narodnog muzeja u Beogradu, koji pripema poklon izložbu tridesetak beogradskih slikara „Višegradu s lju-
koji je najbliži Višegradu. Veći- —
ja ima odobrenje Crvenog
ŽIVOJIN PAVLOVIĆ, DOBITNIK ANDRIČEVE NAGRADE ZA 1993. GODINU
Učitelj od zanata
~
lložan fumećenjime: Ivo Апdrić kraj mosfa u Višegradu
ja 199i. godine bačena u Drinu. Postament je stajao, od tada, polomljen, u komadima. Sada je bista ponovo izlivena zahvaljujući vajarulvanu Antiću, koji je autor ovog (i prethodnog rada). „Ostavićemo pored nove biste, ostatke starog postolja“, kaže Nikola Kusovac. Neka to bude svedočanstvo, kaže, o učinjenom varvarizmu. On priča, da, za sada nisu imali nikakvih problema oko posete i iznošenja radova iz zemlje. „Dobili smo sasvim urednu potvrdu Zavoda za zaštitu spomenika kulture“, kaže Kusovac.
Na velikom skupu o Andriću učestvovaće i zvanični predstavnici Udruženja književnika Srbije — Mladen Markov, Petar Džadžić i Dušan Novaković. No pored njih, izdavačka kuća BIGZ, predstaviće se u Višegradu svojim novim „izdanjima. Posebnim kombijem ove kuće, putuju i urednici i pisci BIGZA, Slobodan Rakitić, Brana Crnčević, Moma Kapor, Vuk Milatović, Dragoš Kalajić, Rajko Petrov Nogo, Jovan Radulović, Radoslav Bratić i Tiodor Rosić.
— Veoma sam iznenađen i počastvovan Nagradom, koja nosi ime najvećeg našeg pripovedača i učitelja, kako u zanafu takoiu mišljenju. V.P.G.
Petru Krdu
U vremenu smetnji na vezama, uzdigavši dobro iznad zla, Mikloš Hubai je doleteo u Beograd i tim gestom ukinuo sve sankcije sveta. Rastrzan između obaveze pisca i dužnosti koje mu nameće mađarski PEN klub, čiji je predsednik, našao je vremena da se odazove i pozivu Jovana Ćirilova da prati 28. BITEF. Sa zadovoljstvom je prihvatio i poziv da poseti Vršac.
Rođen je 1918. godine u Oradei (današnja Rumunija). Iz rodnog mesta odlazi u Debrecin, a kasnije u Budimpeštu. U vreme drugog svetskog rata našao se u Ženevi. Godine 1957. sudbina mu se opako narugala: istoga dana dobija dva otkaza, na mesto dramaturga u Nacionalnom pozorištu u Budimpešti i na Pozorišnoj i filmskoj školi gde je radio kao profesor. Na jednom mestu mu kažu da će zadržati drugo, a na drugom, da će ostati na prvom. Morao je da napusti Mađarsku. Odlazi u Firencu i tamo ostaje 15 godina.
U vreme sankcija pokazivao je širinu i naklonost prema Jugoslaviji. .
Uskoro mu u prevodu Save
'Babića izlazi u KOV-u knjiga
drama Car na otomanu. Biće to njegova prva knjiga na srpskom, mada je često prevođen: u beogradskom DELU, Letopisu Matice srpske, Književnoi reči, Dometima... Prilikom posete Vršcu i susreta u Sterijinoj kući, razgovarali smo s Hubaiem.
BORBA: Rođeni ste. u znaku Ovna. Probili ste dosta zidova u životu, od
- Oradea do Budimpešte i Firence.
MIKLOŠ HUBAI: To ste intuicijom·
tačno pogodili. Još u detinjstvu sam saznao šta znači biti manjina. Ako hoćete da se spasete te sudbine, treba da imate snagu i upornost ovna, pomoć majke i predanih učitelja. U detinjstvu su mi stalno govorili da mnogo
| čitam. A kako ću učiti dalje kad
nema „mađarske gimnazije? Zbog toga je učitelj osnovne ško-
CRNOGORSKI GLUMCI U FRANCUSKOJ
„Gorski vijemac“ u Parizu
Podgorica. — Na daskama pariskog pozorišta „Direnar“ polovinom oktobra biće izvedena pozorišna predstava P. p. Njegoša „Gorski vijenac“, čiju je dramsku obradu i režiju izveo Blagota Eraković, scenografiju i kostime uradio Velibor Radonjić, muziku napisao Borislav Tamindžić a glavne uloge tumače Mihailo Miša Janketić, Branislav Vuković i Slobodan Marunović. Podsjećajući da je predstava „Gorski vijenac“ u produkciji „Barskog.ljetopisa“ već odigrana više od 50 puta, direktor Kulturnog centra u Baru Mićo Orlandić kazao je juče na konferenciji za novinare da je OVO prvi
državni projekat s kojim se gos- -
tuje u inostranstvu poslije ublažavanja međunarodnih sankcija.
Reditelj Blagota Eraković kaže da je dramaturško obradu „Gorskog vijenca“ uradio „u godini 1992 nakon dugog niza istraživanja različitih formi prezentacije Njegoševog djela na sceni. Lj. Mudreša
| e : chica "ZIM" d.o.o. tel/fax 011/176-14-98
|KULTURAIE)
MIKLOŠ HUBAI, DRAMSKI PISAC | PREDSEDNIK MAĐARSKOG PEN-A, GOVORI ZA „BORBU“
Spas od sudbine
Vrlo sam poćastvovan pozivom i dolaskom ma 28, BITEF: WMiklos оба!
le počeo da mi predaje gimnazijsko gradivo pa sam, kasnije, la-
ko položio gimnazijske ispite u~
Mađarskoj. Bio sam odličan učenik: za nedelju dana savladavao sam gradivo čitavog jednog razreda, a sve ostalo vreme koristio sam za čitanje Šekspira i grčkih drama.
P. IG: Na BITEF-u ste bili kao posetilac. Došli ste u Beograd u oDim teškim danima. Naš glavni grad Je oduvek bio otvorena evropska metropola. Šta mislite o ovogodišnjem BITEF-u?
M. N.: Propustio sam, na žalost, 27 godina, ali sada sam vrlo počastvovan pozivom i dolaskom na 28. BITEF. Nije to nevažno za dramskog pisca kome su drame celog života bile važnije i od samog pozorišta. Jedan ovakav festival, legendaran poput BITEF-a, pozvao je neizlečivog živog dramskog pisca, a to je prilika koju čovek ne sme da propusti. Prihvatao sam poziv sa oduševljenjem. Vrlo sam zadovoljan repertoarom BITEF-a.
KULTURE U SVET
Ponuda već spremna
Povodom ublažavanja sankcija u kulturi, ministarka u Vladi Srbije dr Nada Popović Perišić najavila je da će se jugoslovenska kultura uskoro predstaviti svetu velikim novim projektom. Na naše pitanje o čemu je reč, dr Nada Popović Perišić za „Borbu“ kaže:
— Za nekoliko dana biće gotov celokupan projekt o kojem je reč, i javnost će biti upoznata sa tim. Za sada, mogu da kažem da je reč o jednom obimnom radu, tačnije o angažovanju multimedijalnog karaktera koje treba da rezultira ozbiljnim i veoma reprezentativnim predstavljanjem jugoslovenskih umetnika u velikim svetskim metropolama, recimo u trajanju od mesec dana. Dakle, to podrazumeva i
VEČERAS U DVORANI KOLARČEVE ZADUŽBINE POČINJE 26. BEMUS
„Stvaramje svela“
Јохеба Најдпа
Beograd, (Tanjug) — U Kolarčevoj zadužbini večeras počinju 26. Beogradske muzičke svečanosti (BEMUS), na kojima će do 21. oktobra — učestvovati više od hiljadu domaćih i stranih muzičara.
Bemus će otvoriti potpredsednik Izvršnog odbora Skupštine grada Bepgrada Milenko Kašanin. PRVA (OHRABRUJUĆA) NAJAVA IZLASKA JUGOSLOVENSKE
Predstava Karla Krausa je na ovogodišnjem BITEF-u igrana onako kako ju je sam Karl Kraus zamislio. Bar sam je ja tako doživeo. Sličan utisak imao sam i sa grčkom postavkom. Za mene je taj komad pravi, izvorni odnos dramskog pisca prema vremenu, kao što je i Eshil činio. Beograd je plodno tlo za sve što je moderno. Tu ulogu su izgubili i Beč i Budimpešta, i Trst i Prag. P. K.: Iskoristio sam Vaš boravak u Beogradu i pozvao sam Vas u Vršac gde je Vaša majka dolazila da uči nemački.
M. H.: — Za mene je to velika radost. Još u detinjstvu sam o ovom gradu minogo slušao. Međutim, Vršac je bio van mojih domašaja. Za mene je to bio pomalo grad iz bajke. Predstava o Vršcu bila je poput pesme koju je majka svojevremeno ovde naučila. Ja se toga sećam. Bile su to didaktičke pesmice o tome kako je neki Ferdinand doneo iz Amerike krompir u Evropu.
Po Grcima, osovina sveta ide od Pakla do Olimpa. To je Hermesova putanja. Za mene osovina Sveta prolazi kroz Vršac.
P. K.: Kažu da je jedan VolteroD obožavalac upitao velikog mislioca da li još čita a on je sarkastično odgovorio da pročitava. Čitaocu Volterovpog vremena je to bilo dozvoljeno jer je izdavačka produkcija bila mala. Kakav je danas položaj pisaca u Mađarskoj?
M. H.: Pisci imaju šansu kod manjih, privatnih izdavača, dok su se veliki, državni izdavači praktično raspali. Situacija je takva da se za knjigu moraju tražiti sponzori ili, drugim rečima, izdavači i pisci moraju moljakati za knjigu. Malo se štampa i još manje čita...
Mije gubila vreme: Dr Mada Po= pović Perišić
izložbe, koncerte, predstave, rečju sve ono što bi u Parizu ili nekom drugom centru kulture, na atraktivnom prostoru predstavilo naše stvaralaštvo. A, uverena sam, da imamo sa čime posle sankcija da izađemo u svet.
Vrnjačka Banja
LJUBLJANA ZAGREB
polasci-
sa Kosova i iz Beograda BREGENZ-INNSBRUCK
- nedeljom IZNAJMILJIUANJE _ RWUTDBUSR ~” 036/61-035, 038/80-152 011/560-8282, 5858-8285