Borba, Jan 15, 2005, page 17
Subota-nedelja, 15-16. januar 2005.
0 da sg ku ha
ili prodaju. -
kd mogu zajedno. Bidza ı
Ja ne možemo da se sretnc-.
mo, a da nešto ne otpčvamo i to postane hit i u Beogradu. – Raka Radović, predsednik SO Trstenik”
lan St. Protić
Ispravno vrednovanje istorijske uloge četnika bilo bi izvršeno ako bi se spomen-ploče, od kojih vrve svi gradovi, dopisale i njihove zasluge za oslobođenje tih gradova od Nemaca. – Božidar Vučetić (član GO SPO).
· Ne dam da mi stavljaju pare u dekolte. Nisam ja u fazonu da mi neko baca pare. |M - Ksenija Pajčin, boje: | Čica, | |
nedelja
NVO maika,
NVO mačeha
Nevladine organizacije ravnopravni su partneri Evropi, američkim fondacijama, ali nisu tako priznate ı vidje ene
MILJENKO DERETA, KOPREDSEDAVAJUĆI FEDERACIJE NEVLADINIH ORGANIZACIJA SRBIJE I IZVRŠNI DIREKTOR GRAGANSKIH INICIJATIVA I DUŠAN JANJIĆ, KOORDINATOR FORUMA ZA ETNIČKE ODNOSE GOVORE ZA “BORBU” O NOVOJ KRIZI “CIVILNOG DRUŠTVA” Koliko kod nas tačno ima organizacija koje se mogu podvesti pod nazivom nevladinih pouzdano se ne zna, ali se procenjuje da postoji oko 24000 takvih grupacija.
- Položaj NVO u našoj zemlji se razlikuje u zavisnosti od njihove vrste. Imate NVO koje su vrlo dobro pozicionirane, ali ı one prema koJima država pokazuje najblaže rečeno maćehinski odnos. To su, pre svega, one koje se bave pitanjima ljudskih prava, razvoja demokratije ı demokratskih institucija. vlada, vlast i političke stranke u većini slučajeva prema njinia
od strane sopstvene države
fitnih organizacija uživa i da
na taj način pokaže da sluša
šta građani govore, jer su NVO zapravo udruženi građani. – U našem društvu NVO se, na žalost najvećim delom finansira iz evropskih i drugih stranih izvora. Ravnopravni smo partneri Evropi, američkim fondacijama, ali nismo tako priznati i viđeni od strane sopstvene države. Pretpostavljam da mnoge u našem političkom životu zbunjuje samo to ime - nevladine organizacije ı da imaju utisak da ih ono oslobađa od bilo kakve obaveze prema nama. To je pogrešna percepcija, Jer mi smo deo ove države i trebalo bi da imamo pravo i pristup budžetu kao i svi drugi - smatra Dereta. Naš sagovornik napominje da se neki mali pomaci pojavljuju, pre svega, na lokalnom nivou. U Srbiji ima više opština koje u svoje budžete uklju-
stva iz republičkog budžeta, već pojedinim ministarstvima rade neke mahje projekte na njihov poziv. Ono što im smeta jeste što zapravo ne postoji zajednička politika vlade gde bi se vrlo transparentno i otvoreno objavljivali tenderi za koje bi konkurisala NVO potpuno ravnopravno Sa SVima ostalim na pozive za pojedine usluge ı projekte, već to zavisi od ministarstva do ministarstva i trenutne potrebe.
Kopredsedavajući FeNS-a podvlači da su zemlje u našem okruženju koje su odmakle u razvoju demokratskih institucija to već regulisale kroz vrlo jasne projekte, principe i institucije koje se bave uspostavljanjem kontinuiranog kontakta i saradnje između države i nevladinog sektora. Kada Je reč o kontrolisanju poslovanja NVO, naš sagovornik kaže da njegova organizacija od 2000. godine nije
ANI IRINA RIMAN NINANA ANA
Novi zakon do kraja januara
Pravni status NVO još uvek je regulisan Zakonom o društvenim organizacijama i udru-– ženjima građana, koji datira još iz vremena SFRJ. Dereta ukazuje da je problem što postojeća zakonska rešenja nisu dobra tako da NVO nastoje da se ona promene i prilagode novom standardu koje Evropa iinovo doba donosi.
– U saradnji sa Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu radimo na iz-'
radi novog nacrta zakona pošto je stara radna verzija napravljena pre skoro tri godine. Prijatno sam iznenađen dobrom voljom i razumevanjem koje je pokazalo Ministarstvo za naše potrebe. Dobra je strana što će se kroz drugi niz zakona regulisati i status dosadašnjih društvenih organizacija koje po svojoj prirodi treba da promene karakter i postanu mnogo bliže onom što su: NVO danas. Očekujemo da prva verzija zakona bude gotova do kraja januara i da posle ponovo kroz zajednički rad i u saradnji sa Savetom Evrope i OEBSom, dođemo do finalne verzije koja će biti ponuđena Skupštini na usvajanje i uveren sam
i usvojena – podvlači Dereta.
odnose se negativno jer ih doživljavaju kao neku vrstu konkurencije, a ne kao potencijalne partnere u razvoju moderne Srbije - ukazuje Miljenko Dereta, kopredsedavajući Federacije nevladinih organizacija Srbije i izvršni direktor Građanskih inicijativa.
On dodaje da se to ogleda u nespremnosti vlade da uopšte uzme u razmatranje pitanje finansijskog. poslovanja NVO, da reguliše pogodnosti koje svuda u svetu ova vrsta nepro-
čuju određena minimalna sredstva namenjena projektima nevladinog sektora. Ono što treba da zaživi, jeste razumevanje da nevladin sektor nije samo neko ko traži, nego i neko ko pruža usluge i to jeftinije i često bolje od same države. Nigde u svetu. više država, prema rečima Derete, ne radi sve poslove, već to u velikoj meri preuzimaju građani. On naglašava i da njegova organizacija ne dobija sred-
DIM NINI NIR TOMI
primila nikakvu donaciju, a da ona nije prošla preko računa. - Kontroliše nas država kroz sve poreske i finansijske institucije koje se time bave. Dužni smo da ı donatorima podnosimo finansijske izvVeštaje. Do sada smo recimo prošli četiri nezavisne revizije finansijskog poslovanja i one su bile veoma povoljne. Moram da kažem da je to za male organizacije vrlo komplikovano, ali isto tako znam da 99
odsto donacija ide po svim važećim lokalnim zakonskim pravilima i preko računa. Nikome ne ide u prilog da se drugačije posluje. Jedan od naših zahteva je da se ta sfera potpuno reguliše i da se u oblasti finansijskog poslovanja, kao svuda u svetu i u našem neposrednom okruženju, daju određene pogodnosti NVO upravo zbog njihovog neprofitnog karaktera - ukazuje Dereta.
Koordinator foruma za etničke odnose Dušan Janjić položaj NVO kod nas opisuje kao zakonski nesređen.
– Mi smo jedna od retkih zemalja, možda ı Jedina uz komunističke koja nema zakon o NVO. Drugo, kod nas javnost misli da su NVO samo one demokratske i koje se zalažu za ljudska prava, a tu spadaju i humanitarne, ekološke i desničarske kao što su “Obraz”. “Društvo Sloboda” i “Svetozar Miletić”. Javna kritika u suštini upućena je samo prema prvima, a ove druge uživaju privilegovan položaj – nisu predmet javne kritike ı uopšte kontrole šta rade ı imaju vrlo značajnija finansijska sredstva, pre svega, domaćih i nekih stranih izvora uključujući i dijasporu. Finansijski su čak mnogo jače nego većina NVO koje su iznele borbu protiv Miloševića - precizira Janjić ı nastavlja:
~ Mediji su vrlo otvoreni za praćenje rada nevladinih orga– nizacija, ali s druge strane i vrlo liberalni da propuste i klevetu i psovku pogotovo na nekoliko satanizovanih adresa.
Ako se poredimo sa drugima, recimo u Francuskoj, tri odsto zaposlenih radi u NVO, mi imamo nerazvijeno civilno društvo i nedovoljno profesionalizovane NVO. Što je društvo demokratskije, NVO će sve više preuzimati poslove političara ı tu je njihov strah. Zato oni žele da drže monopol ı da koče što mogu duže razvoj civilnog društva, odnosno svih NVO.
Forum za etničke odnose inače postoji 15 godina i ima-
/. 7 O
AČ
|
_ ie 7 y:—.
|
Nevladine organizacije još čekaju svoj zakon, grcaju boreći se za sopstveni opstanak, u budžetu vlade nema stavke za udruženja građana, Evropska komisija poništava konkurs
za grantove, ponovo organizujemo javne tribine o represivnoj državi,
sa zidova brišemo grafite koji vređaju manjine, pokušavamo da sprečimo govor mržnje koji slušamo u medijima, na ulici i naravno u Narodnoj skupštini Republike
Srbije...
Srećna nam Nova godina. 1990? 1995? 1999? 2005?
Naslovna strana nove “Mreže” dićadčniko “Novosti i Lipenokljer za 2 nevičdiGe
organizacije”
ju strane i domaće finansijere - firme ı nevladine fondacije.
U toj strukturi poseduju 40 odsto sredstava, a poslednjih godina i više, koji dolaze iz domaćih poslovnih sponzorstava i slično.
Janjić kaže da ni Forum niJe dobijao sredstva iz republičkog budžeta napominjući da ne zna i da li je postojao neki javni oglas za to, ali su primali novac za konkretne projekte.
Na primer, imali su zajedničke projekte sa Koordinacionim centrom za KiM i 2002. godine, zatim za Ministarstvo pravde. Čak su i u periodu Miloševićeve vladavine aplicirali ı dobijali doduše mala i simbolična sredstva za neke izdavačke projekte, ali to je uglavnom bilo preko saveznih ministarstaya.
Po Janjiću finansiranje NVO treba da se učini Dolpuz no javnim:
– Mi, na primer, imamo listing: gde se tačno vidi ko
nam je dao pare. To treba da bude opšta obaveza što znači da ı vlada mora da učini Javnim sredstva za civilno društvo, a ne da ona stoje skrive-
On od ove vlade očekuje da prvo donese zakon o NVO i nada se. da će u tom rešenju biti oslobađanja od · dupli oporezivanja.
Gde su pare
DW NI III RRA RARININI
._- Tačno je da neke NVO služe kao odskočna daska za ulazak ili povratak u politiku, ali i kao način za finansiranje političkih karijera i partija. E, tu su pare. Vidite kako neki političari kad gube vlast odmah naprave NVO. Čak su i generali počeli to da rade. Normalno je da bivši ljudi, koji imaju uticaj, budu lobisti konsaltinških firmi ili da vode NVO, ali nije logično ako tada na-– stave da se bave politikom. NVO se objektivno nalaze u sferi politike, ali njihova pozicija treba da bude pozicija
društva – kaže Janjić.
na po raznim ministarstvima, pa da vi ako ste dobri sa njima, slučajno znate ili vas oni unajme. To nije dobar odnos. Vlada mora da se oslobodi straha od nevladinog sektora, drugačijeg mišljenja i od monopola nad parama - ocenjuje Janjić.
NIR NRW II iNII iN NIIIMNIONIiI NIN IIM IRI iy IRINA III RIAA
– Sada plaćamo porez na donacije, a one su već odvojene iz nečijeg prihoda. Država bi trebalo da vodi finansijsku politiku koja bi podržavala razvoj društva, pa i NVO, a ne samo pumpala budzet ~ zaključuje na kraju Janjić.
Ankica Nenova Borovčanin
Kad čovek naiđe na prizor kao sa fotografije najpre pomisli da je hleb ipak jevtin pa se mnogo baca. Drugome bi palo na um da je možda zbog niske cene hleb nekvolitetan, brzo se ubuđa pa nema druge -–
valja ga baciti
PDV ne važi
Prodavcu vunenih čarapa prodaja ide izuzeino loše, zime nigde na vidiku
Ove dodiha sine nije Bokozoli Mole pravo lice, ali rezerve ogreva nikad nisu suvišne