Borba, Jan 15, 2005, page 18

| ODAVDE - DOVDE

VL MONO Naj i ı E: .: .B - i

Humanoid

Bojan Ljubenović

Ne znam kako vi, ali ja ništa nisam uplatio u novoformirani Fond za pomoć KosoVu. Živa me sramota pojede što na listi donatora, koju prestoničke novine prilježno svakodnevno objavljuju, mog imena nema, ali čak i da sam koju crkavicu priložio nikakve su šanse da bih se među "top 10" srpskih dobrotvora našao. Tamo su čvrsto zaseli Karić, Mišković, Babić, “Pink”, “Novosti” i ostatak družine koja je navikla da uvek bude prva tamo gde se davati mora, a uzimati može. Nešto mislim, da je Koštunica kojom zlom srećom donatorsko veče organizovao u korist Fonda za agresiju na Kosovo ili navodnjavanje Deliblatske peščare rang lista bi ista bila.

No, u pravu moralno-finansijsku dilemu upadoh tek kada sam bacio pogled na začelje tabele gde su se jedan za drugim naređali premijer, predsednik i ministri, što savezni, a što republički. Nogu je prvi povukao Velimir Ilić koji je odmah uplatio celu svoju platu i trideset miliona pride koje je njegovo kapitalno ministarstvo teškom mukom zaradilo. Veljin koalicioni partner prve klase Vuk Drašković odvojio je dve mesečne zarade, a minulog rada odrekoše se i Koštunica i Tadić, s tim što na videlo odmah izbi očigledna nepravda da je premijerova plata duplo veća od predsednikove, pa već sutradan iz skupštine stiže glas da će Borisov koeficijent (ne inteligencije, već platni) biti uvećan.

Suočen sa ovolikom ljudskom dobrotom i požrtvovanjem namah odlučih da i ja celu svoju platu za pomoć Kosovu priložim, ali se na vreme setih da ne mogu. Imam, naime, staromodnu naviku da svakog dana moram da jedem. Moj bakalin je još staromodniji, navikao je da mu se za prodatu hranu plaća. Kako onda da nađem izlaz i ovog ćorsokaka i stanem uz (humano) rame narodnih predstavnika? Gde da nađem posao koji će mi omogućiti besplatan prevoz, ručak za bagatelu, prenoćište u nekoj od dedinjskih vila pelcovanih od poseta emisara “Infostana”, “Telekoma” i “Elektrodistribucije?? Ne znam, izgleda da ću morati da sačekam sledeću rekonstrukciju vlade.

Dok tako sebičan budem čekao nadziraću kako će se prikupljeni novac iz fonda trošiti. Hoće li poslužiti da se konačno osmisli kakva-takva strategija za rešenje problema Kosova ili će biti spiskan na “seci uši krši dupe” varijante, kao i mnogi njegov prethodnik, pa će kroz nekoliko meseci gospoda Dobrotvori opet morati da zavlače ruke u džepove? Umesto da Srbima sa Kosova prikupljenim sredstvima plaćamo nadnice za pretrpljeni strah možda bismo konačno mogli angažovati neku od uglednih svetskih marketinških kuća koja će njihov problem svetu predstaviti na pravi način? Ili neku od agencija za lobiranje?

Čisto sumnjam. Pre će biti da će novac dobiti vladika raškoprizrenski Artemije koji je naumio tužiti Francusku, Britaniju, Nemačku i Italiju, što su njihove straže dremale dok su 17. marta Albanci palili srpske crkve i manastire. Sveti Sinod SPC je, doduše, preporučio da se tužba povuče, ali Artemije ni da čuje. Naumio, da u Briselu pravdu traži, a odakle će pare za advokata dobiti, ako ne iz Fonda!

Deo kolača, izvesno je, dobiće i Nebojša Čović, koji je konačno odlučio šta želi da bude kad poraste. Predsedničkih, premijerskih i gradonačelničkih ambicija više nema, rešio je da ostane šef Koordinacionog centra i da se do sudnjeg dana preganja sa Albancima iz "južnog dela centralne Srbije” (o zanimljive li geografije!), Visokim Predstavnikom i inim neprijateljima integriteta našeg.

Ako novca pretekne predlažem da se nešto uplati na žiro račun FK “Obilić”, koji je, čitam, zapao u finansijsku dubiozu. Verujem da će oni koji budu odlučivali shvatiti da je sramota da klub koji nosi ime slavnog kosovskog junaka zbog običnog brankrota mora da se seli u drugu ili tamo neku ligu. Problem su (opet!) prvi shvatili Velja Ilić i njegov koalicioni partner druge klase Bogoljub Karić koji su predsednici “Obilića” organizovali srpskonovogodišnji koncert u centru Čačka, prvi je obezbedio honorar, a drugi direktan prenos. Ako još i država što god pomogne “Vitezovi sa Vračara" dobiće sve zaostale plate i premije, pa problem rešen. Da se premijer kojom srećom ranije setio donatorskih večera ne bi nam narod bio prvi na listi pesimista u Evropi, nego bismo svi veseli i debeli bili.

Pobedićemo cunami

•.. • ya • Pa . • Ambasador Indonezije Lađuris u razgovoru Za “Borbu” otkriva koje

nju posledica katastrofe

VELIKA TRAGEDIJA KOJA JE, 26. DECEMBRA PROŠLE GODINE, POGODILA JUGOISTOČNU AZIJU NAJTEŽE POSLEDICE I PUSTOŠ OSTAVILA JE U INDONEZIJI. NAJTEŽA SITUACIJA, JE NA SEVERNOM DELU OSTRVA SUMATRA, U PROVINCIJI AčE, KAŽE ZA BORBU AMBASADOR INDONEZIJE U BEOGRADU LAđURIS. Prema njegovim rečima, na osnovu podataka od 12. januara 2005. godine, 95.000 ljudi je poginulo, 1.201 osoba nalazi se na lečenju u nekoj od bolnica, dok je 3.401 OsOba, posle medicinskog tretmana, puštena kućama na dalje lečenje. Nestalo je 77.000 ljudi je, dok se preko 050.000 osoba tretira kao izbeglice.

Borba: Koje korake i mere je vlada Indonezije preduzela

Saradnja

Borba: Kako komentarišete saradnju Srbije i Crne Gore sa Indonezijom i kakve su šanse da ekonomska saradnja u skoroj budućnosti dostigne nivo političkih odnosa?

Ambasador Lađuris: Prvo da iskoristim priliku da se zahvalim na izrazima podrške i solidarnosti koje je Vlada Srbije uputila indonežanskom „narodu neposredno posle tragedija koja nas je zadesila.

Ambasada u Beogradu ima zadatak da obnovi saradnju i nivo ekonomskih odnosa, koji su prekinuti zbog embarga prema SRJ, podigne na mnogo viši nivo. Upravo zato inicirali smo i organizovali dolazak

FuA CK) a

na saniranju posledica cunamija? Ambasador Lađuris: Svi ti koraci i mere koje je naša Vlada preduzcla i preduzima, podeljene su u tri etape. Prva etapa je već počela i ona će se sprovoditi tokom čitavc 2005. godine, a odnosi se na preduzimanje hitnih mera u poglcdu obnove onoga što se možc obnoviti u kratkom roku kao i nabavku hrane, vode i sanitarnog, materijala za Žrtvc cunamija. Druga etapa odnosi sc na period 2005. do 2006. godine i u tom periodu predvidena je ponovna izgradnja kuća i infrastrukturnih objekata. Treća etapa, reč je O mćcrama koje će biti preduzimane posle 2006. godine, a koje su vezane za kompletnu rekonstrukciju, rezultiraće, po-

velikog broja indonežanskih delegacija u Beograd. Iz raznih oblasti. Za nekoliko dana, u Beograd dolazi i delegacija koja će razgovarati sa predstavnicima ministarstva Odbrane i spoljnih poslova Srbije i Crne Gore.

U Indoneziji je, takođe, oktobra 2003. godine, boravila delegacija Srbije i Crne Gore. Delegaciju je predvodio ministar inostranih poslova Goran Svilanović, a u njoj je bilo dvadesetak predstavnika velikih firmi iz Srbije i Crne Gore.

Slažem se sa Vama. da ekonomska saradnja zaostaje za političkom. No, podaci pokazuju da i ona ide uzlaznom linijom. Primera

radi, u 2001. i 2002. godini, ekonomska razmena bila je na nivou od 8 miliona dolara. U 2003. godini, godinu dana nakon mog dolaska u Beograd, robna razmena gotovo je utrostručena. Uz to, postoje projekti za saradnju i trgovinu na osnovu kojih će, verujem vrlo brzo, naša razmena dostići nivo od 100 miliona dolara. Vaši stručnjaci iz oblasti naoružanja i vojne opreme, na primer veoma su cenjeni ne samo u Indoneziji. Mi ne želimo da budemo zavisni samo od opreme koja dolazi sa Zapada već nabavljamo i opremu iz Rusije, Poljske Srbije i Crne Gore. Konkretno sa SCG saradnja iz

red ostalog i povratkom izbeglica svojim domovima.

Veliki vodeni talas, inače, Indoneziji je naneo i Opgromnu materijalnu štetu: uništio je ili oštetio 100.000 oko kuća i 5.000 javnih institucija, kao što su škole, bolnice, džamije... Uz sve to, srušeno je ili oštećeno 499 mostova.

Borba: Međunarodna zajednica, čini se kao nikada do sada, pokazala jc solidarnost sa narodima i državana pogođenim cunamijem. Kako vi komentarišete tu solidarnost, tj. u kojoj meri ona pokazuje da se svet, kada se suoči sa takvom kataklizmom, može da sc ujedini.

Ambasador Ladđuris: Apsolutno ste u pravu. Mi veoma poštujemo i zahvalni smo na pomoći koju smo dobili čak i pre nego što smo je tražili. 'Trideset tri zemlje i 14 medunarodnih organizacija odmah nam jc priteklo u pomoć.

Večiti strah Dalekog

Japan je među retkim zemljama sa stalnim informisanjem o plimnim talasima

– JAPANCI O CUNAMIJU GOVORE KAO O OPASNOJ LUKAVOJ DIVIJOJ ZVERI, KOJA SVOJU ŽRTVU PRVO NAMAMI, A ONDA JE ZGRABI |I NOSI SA SOBOM

Preko sto pedeset hiljada mrtvih, još ko zna koliko ncstalih, uništene desctine hiljada kuća i drugih objekata. 1o je samo prvi bilans strahovitog zemljotresa koji je krajen decembra pogodio dno Pacifika i cunamija koji se obrušio na obale nekoliko azijskih zcmalja. )

Ovog puta, zemljotres nije pogodio obale Japana, zemlje koja neprekidno strahuje od zemljotresa, ali je među retkima koje imaju sistem obavcštavanja o dolasku plimnih talasa. Cunami jc japanska reč, internacionalno prihvaćena, koja označava takozvane plimne talase, koji se u Pacifiku dižu posle snažnih zemljotresa. Japan, nažalost, ima tu nesreću da je nekoliko međunarodno prihvaćenih pojava vezanih za prirodne nepogode i druge nesreće uzeto baš iz njegovog vokabulara.

Reć tajfun je, na primer, japanska i znači veliki vetar. Hibakušja je takođe japanska reč koja internacionalno označava Žrtvu atomske cksplozije i stvorili su je Japanci, jer su oni prvi osetili strahote

katastrofalnog, atomskog, napada na gradove naseljene ljudima, Hirošimu i Nagasaki, Zrtava tih eksplozija bilo jc odmah nekoliko stotina hiljada, ali na desetine hiljada njih još pati od oboljenja izazvanih atomskim zračenjem, a oko osam hiljada njih svake godine, evo već skoro šest dccenija, umire od posledica tih bolesti.

Talas cunami, koji je izazvao strahote u Indoneziji, Šri Lanki, Tajlandu i mnogim zemljama Azije krajem dccembra, učinio je da svet sada više sazna o toj prirodnoj pojavi za koju se kod nas malo čulo. Cunami na japanskom znači “talas u luci”, jer su ovi talasi najveća razaranja izazivali baš u japanskim lukama, odnoseći za sobom čitava sela i gradove i uništavajući brodovlje, ali i ljudske Živote.

Cunami dolazi iznenada, kao”

posledica zemljotresa na okcanskom dnu, ali ne udara uvek, niti udara uvek na isti način. Pod uticajem podvodnog potresa ogromna količina vode se kao visoki zid izdigne i jurne na obalu, noseći sve pred sobom,

Pošto je Japan jedno od najtrusnijih područja u svetu, seizmolozi u toj zemlji odavno su ne samo inicirali pravila gradnje kuća koje mogu da

izdrže jake potrese, predvideli zaštitu luka od vclikih plimnih talasa, nego su stvorili i sistem obaveštavanja koji možc mnogo da učini da se nesreća

koja je ovih dana pogodila Sri.

Lanku i druge azijske zemlje predupredi.

Japanske seizmološkc stanice opremljene su tako dobro da uvek kada se zemljotres dogodi u okolini Japanskih ostrva, mogu sa sigurnošću da predvide i eventualni dolazak cunamija. Teletekst poruka, sa podacima o potrcsu koji je pogodio neki deo

Japana, na japanskoj TV kre-

će samo nekoliko trenutaka posle, uz obaveštenje da li ima opasnosti ili ne od dolaska cunamija.

Cunami, čućete nekog starog Japanca da kaže, najlakše može da se opiše kao ncka podmukla i opasna divlja zver. Dolazi iznenada, udara svom silinom i onda odnosi svoj plen sa sobom. Posebno opasna osobina cunamija jc da nekoliko časova pre udara more počne da se povlači, pa nekada nivo vode može da se spusti i za nekoliko metera. Pošto cunami katastrofalnih razmera nc udara tako Često, ljudi obično i ne znaju da se voda povlači kao prethodnica udaru velikog talasa, pa sc okupe na obali, posmatraju

ovu pojavu, ncki istražuju potopljene predmete koji su iznenada izašli na suvo, pa tako često talas cunami ubije mnogo više osoba nego što bi to bilo da se more pre toga nije povuklo. Cunami se ponaša kao zver koja mami žrtvu što bliže obali, a onda je zgrabi svojim kandžama i ne pušta dok je ne odnese, kažu

Japanci.

Jedan od najboljih poznaalaca Japana, Amerikanac irskog, porekla Lafkadio Hern, novinar i pisac, koji je krajem devetnaestog, i početkom dvadesetog veka živeo u Japanu, opisao je u priči “Živi bog” jedan događaj vezan za cunami, koji se stvarno desio, ali je toliko neverovatan da ga je on ispričao kao priču.

U jednom japanskom selu pored obala Pacifika pripremalce se lokalna svečanost i svi stanovnici sela bili su pored obale, gdc je svečanost trebalo da se održi. Samo je najstariji stanovnik, scoski poglavar po imenu Gohei Hamagući, sa unukom koji pa je čuvao, ostao u kući na brdu iznad sela. Iznenada, stari Gohei primetio je da se more povlači, a da radoznali stanovnici sela prilaze još bliže obali, kako bi ovu pojavu posmatrali. Pošto je bio dovoljno iskusan, starac je shvatio

mere vlada njegove zemlje preduzima na sanira-

SAD su nam odmah poslale 35 miliona dolara, Japan nam je pomogao sa 500 miliona dolara. EU nam je, takođe, odmah poslala pomoć. Samitu su, pored ostalih,

_ prisustvovali državni sekretar

SAD Kolin Pauel, kao i generalni sekretar OUN Kofi Anan. Njih dvojica su, tom prilikom, helikopterom obišli nastradalo područje i uverili se u strahote koje je cunami ostavio za sobom.

Borba: Neki mediji, koji su skloni da čak i ovakve katastrofe iskoriste za Svoje senzacionalističko pisanje, izveštavali su o tome da Indonczžija, ali i ostale zemlje Žrtve cunamija, nisu imalc adekvatne sisteme za uzbunjivanje. Da li je to tačno i šta će Indonezija učiniti da nikada više ne dođe do ovakve katastrofe.

Ambasador Lađuris: U Indonoziji postoji institucija koja se bavi ranim otkrivanjem

Posledice zemljotresa u Kobeu 1995. godine

da će za kratko vreme' na tu obalu udariti cunami, pa je učinio nešto što je jedino moglo da spase sve seljane.

; Zajedno sa unukom upalio je baklje i počeo da pali pirinac na terasastim poljima oko Svoje kuće, a pirinač je bio ZTCO i spreman za Žetvu. Videvši to, a u pitanju je bila hrana za čitavu godinu, svi

Subota-nedelja, 15 -16. januar 2005.

zemljotresa. Reč je o Ministar. stvu za meteorologiju i geoli. viku. Ta institucija je do sada mogla da predvidi zemljotre. se, ali one koji su nastajali kao posledica vulkanskog delova. | nja u Indoncziji. Zemljotres u okeanu i cunami koji je O. proizvdeo, međutim, nešto su sasvim drugo i mi tO nismo. | mogli da predvidimo. Dokaz za to je i činjenica da je na donatorskoj _ konferenciji u Džakarti i doneta odluka o izgradnji sistema Za predviđanje zemljotresa u Indijskom moru i za tu svrhu izdvojiće se milijarda dolara. i Indonezija je sa Svim SVOjim malim i velikim ostrvima i klimom prosto mamila turiste iz čitavog, sveta. Nekoliko tih malih ostrva više ne postoji na geografskim mapama. Kakve su Vaše procene, koliko će Indoneziji trebati vremena da ponovo postane turistički raj! | Ambasador Lađuris: Dobro | | |

ste to primetili. Nekoliko osttva stvarno je izbrisano sa geoO-, -afskih mapa. Mi smo, me đutim, ubeđeni da se to neće. u velikoj meri odraziti na naš. turizam. Iz jednostavnog, razloga što je ova tragedija pogodila severni deo ostrva Suma-a,.tj. provinciju Ače. Reč je jednom jako malom delu teritorije Indonezije, na kome ta privredna grana i nije bila raz vijena. Turisti iz Čitavog, sveta, naime, opsedaju ostrvo. Java, Dzakartu, zatim, ostrva Bal Longbok, kao i severni (6 | bes. To su delovi Indonezic, na kojima jc razvijen turizam. | Mi predviđamo da će oko,0 | |

e.

miliona turista iz cclog sveta posetiti Indoneziju tokom, ove godine. XJ

Jovo Radulović |

stanovnici sela pojurili su We brdo da gase požar i, kad * svi stigli blizu starčeve kuc" udario je cunami i zbrisao 5 kuće pored obale. Kuće ij brdu ostale su čitave, a Vi 57 ljani živi. Posle su, još 24 i čevog života, starca posve klanjali mu se kao božanstVi pisao je Lafkadio Her