Borba, Jan 15, 2005, page 19

Subota-nedelja, 15-16. januar 2005. ·

nedeljo

o e • | | e Tajlanđani na privremenom radu X Posle dva meseca provera eteričnih ulja i lekovitih trava, naši carinici su konačno rekli - Kip, Nong, Tukta i Cćaj, maseri sa sertifikatom budističke škole, slobodno u Bcogradu mogu da masiraju nervozne Srbe

| RM || || | a b,,

PRIČA DA ĆE STANOVNICI OVOG TRANZICIONOG DELA EVROPE MOĆI DA UŽIVAJU U ČARIMA EROTSKE MASAŽE, 60 DANA JE PODGREJAVANA DUGIM CARINSKIM POSTUPKOM. LICITIRALO SE O BOGATOJ KLIJENTELI SA DEBELIM NOVČANICIMA I STOMACIMA, MAŠTALO

O KOSOOKIM RASNIM TERAPE--

UTKINJAMA, RASPITIVALO O VLASNICIMA...

Aoni - Luka Stojanac, učenik najboljih juvelira Italije, profesor za obradu zlata i dijamanata na Fakultetu za fiziku Univerziteta u Jakutsku (Sibir), poznati beogradski zlatar i Rade Lalović, ekspert za enterijere koji je dobar deo radnog, veka proveo u Aftici tvrde da su iz sasvim druge priče.

- Mi nismo doveli ljude koji na plaži masiraju turiste za pet ili deset dolara, nego one koji fenomenalno znaju anatomiju i fanatično vole posao. "Troje ih je završilo školu pod budnim okom budističkih sveštenika, koji talenat kod dece primećuju još u trećoj godini - kaže Lalović. - U našem. programu. su četiri trctmana za ljude pod stresom ili

||}

sa sportskim povredama, ncma ni reči o erotskoj masaži. Ali, dezinformacija je čudo. U uvo ulazi kao bager majstora Džoa 5. oktobra u Saveznu skupštinu. Nikakva ubedivanja našem fotoreporteru nisu mogla da skinu “znalački” osmeh sa lica. Sve do Senja-

Tek kada smo, odokativ-

·nom metodom, procenili da

skromne terapeutkinje nemaju nikakve veze sa tajlandskom verzijom. Ketrin ŽZite Džons i da Ććaj, prekršten u Laki, nema mišiće Petra Čelika, počeli smo da verujemo Stojancu i Laloviću.

Ipak, trebalo je proveriti i sve prostorije u kući. Sumnjiva je bila jedino ona sa strunjačama na podu. Tu će: Laki; "Tukta - prozvana Tutka, Kip novokrštena Mina i Nong, čije ime Srbi mogu lako da izgovore, gaziti po svojim pacijentima. Sreća da su Tajlanđani mali i mršavi, tako da već nervozna klijentela neće imati dodatne stresne situacije.

Svi, osim Nong, imaju višc od 35 godina i porodice na Tajlandu i sa njima sc često

čuju. Brzo uče srpski, a u ko-

munikaciji s pacijentima

pomažu im dve naše devojkc koje govore engleski jezik. Oduševljeni su punjenim paprikama i sarmama.

O |

| Cena tretmana? Od 20 do 50 evra. Za nas smrtnike - pozamašna svOti, za biznismene, na koje vlasni-

ci najviše tipuju - prava sitnica. Najskuplja, bodi masaža,

“aje 80 minuta. Sat masiranja i 20 minuta skidanja viška ulja sa tela toplim peškirima.

- Kod njih nema laži - ga'antuju Stojanac i Lalović. Sve će biti ispoštovano u gram i minut.

'Tajlanđani nikad neće zakinuti na ulju ili na vremenu

koje tretman zahteva. Oni ne.

znaju za mućke. Kada ih je jcdan od suvlasnika na otvaranju zamolio da svaku zvanicu tretiraju po desetak minuta, oni nisu mogli da shvate zašto to od njih traži, jer takav trct-

man traje 4Ominuta.

Kako su se Stojanac i Lalović, odlučili na ovaj korak?

Obojica cene istočnu kulturu. Stojanac je nekoliko godina proveo u Sibiru, predavao na fakultetu u Jakutsku i brusio dijamante. Zauvek su mu zarobili srce kosooki ljudi, nižeg rasta, široke duše i velike mudrosti. Tamo sc sprijateljio sa jednim njihovim sveštenikom - šamanom, koji je bio i lekar, i vidovnjak. Šamanovi dodiri mogli su da oslobode bola i umora.

- Sve što mi imamo u knjigama i institucijama oni su skoncentrisali u životnoj mu-

„drosti, koju su stekli kroz pre-

danja s” kolena na koleno. Samana sam upoznao tako što je on prineo nos kosi iza mog uha i mirisao nekoliko minuta. Posle toga mi je rekao i ko sam i šta sam i da moj menta-

·litet odgovara Sibiru - priča

Stojanac.

Kada se vratio u Beograd nastavio je da zlatu daje oblike za kojima žene uzdišu, a on je sanjao o sibirskoj ledari. Ni drugom suvlasniku Radetu Laloviću ne nedostaje avanturistički duh. Iz užičkog kraja prvo se obreo u Beogradu. Za vreme studija skijao je u Austriji i Švajcarskoj, kao da je rođen na Triglavu. Zatim je spakovao kofere i otišao u Afriku (Uganda, Tanzanija, Kenija, Zambija. Sledeća stanica bila je Azija. Boravio jc i na Tajlandu.

Sada su njih dvojica krenuli u novu avanturu Tajland u Srbiji. ;

Nervoznih ima mnogo, još da je i malo više novca...

Žaneta Ilić

daaa iadayNia iii Bi Bi i GiaaiiG i II ia i iii IIRIIIKI NI ii iii IK II Iiaiii a iii II ARiIRRIA O iii III IRI JI BRINI i aiu II iu BigK0iiINI iii: III i Rn II Ia RAI III II II III GORKI

Arilje u pohodu na Ameriku

Uzorci kolekcije jesen-zima 2005/0 ovog meseca u SAD. Za domaće tekstilce je najbitnije da država reši problem sive

ekonomije.a time.i nelojalne, konkurc

vilg&f govyiec) „(rMJASN „IJIUS2URANCI

OSa šo SG da je veoma teško krenuti u Ameriku, jer godine koje smo izgubili, drugi su koristili da tamo žauzmu svoje Startne pozicije. Inače, danas je izuzetno tcško krenuti bilo gde van, mislim : na · celu Evropu. Ogromna jc ponuda tekstila

sa Dalekog istoka koja je iz--

uzetno konkurentna cenom, pre svega, jer imaju sirovinu, izuzetno jeftinu radnu Snagu, modernu tehnologiju kojom ih zapad snabdeva i imaju sve preduslove da budu izuzetno konkurentni i vodeći na tržištu kao i što jcsu. Računa sc da je Kina u 2004. premašila polovinu svetske proizvodnje u tekstilu - kaže Milan Lončarević

vlasnik tekstilnoš, preduzeća “Jasmil” u Arilju koje je osnovano pre 12 godina i danas je vodeći proizvođač muškog i ženskog, rublja u zemlji. U njemu je zaposlc-

Kina

DCIJC, e,

MWOMJO "OVIH OUr(C9N, 2 ; {ln

đarskoj, a ambicije su da tržište proširi u sve bivše jugoslovenske republike i ostale zemlje u regionu koje su potpisnice Sporazuma Pakta za stabilnost, jugoistočne

Računa se da je Kina u 2004. premašila polovinu svetske proizvodnje u tekstilu - kaže Milan Lončarević vlasnik tekstilnog preduzeća “Jasmil” u Arilju koje je osnovano pre 12 godina i danas je vodeći proizvođač muškog i ženskog rublja u zemlji

no 230 radnika koji rade u pogonima za konfekcioniranje i pletenje materijala. “Jasmil” proizvode plasira u Srbiji i Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Sloveniji, Ma-

:. 3 A a M) M

Nagradna igra

gradna ig

Ima li lepšeg, “filinga” za prijatelje Kaise nego kada ulove rešenje šahovskog rebusa? Odgovor, naravno, najboje znaju strastvcni fanovi ipre na 04 magična polja kojih je barem u ovoj našoj “avliji” uvek bilo napretek. Od subote, 22. januara “Borba” pokreće jedinstvenu nagradnu igru namčnjcnu svima kojima srce kuca u ritmu šahovskog časovnika. O čemu se radi? Sve što treba da uradite jeste da redovno pratite našu i vašu novinu i revnosno rešavate probleme koji budu objavljivani na šahovskoj stranici “Borbe”. Za najbolje “rešavače” predvideli smo Icpc i atraktivne nagrade, za početak knjige u saradnji sa našim sponzorom “Šahovskim informatorom”, a kasnije i posebna izncnađcenja. 1 to nije sve! Specijalni stručni žiri našeg, i VaŠĆB, lista posebno nagrađuje one koji našoj redakciji pošalju najzanimljiviji problem odnosno studiju. Za start ove naše, nadamo sc dugovečne i čitane rubrike više nego dovoljno.

DI IRI IHN IRI IINIMNRIIIIIIIIIIINI III

Hvrope koji podrazumeva slobodnu trgovinu.

- Vizuelno je teško utvrditi razliku između kineskog i našeg proizvoda, ali kvalitet je bitan. Možemo i mi da

i(1109}H “2

5} OJfNEe 588 iy) 1 uvezemo pamuk duplo jeftinije i da sašijemo od toga proizvod, ali posledice su diskutabilne. Inače, tržište u Srbiji se, po meni, ne razlikuje od bilo kojeg u svetu. Sve je globalizovano. Majicu koja se ovde prodaje za evro, možete vidcti i na Menhetnu - naglašava Lončarević. Mesečna produkcija “Jasmila” je oko 100-110 hiljada, a godišnja oko milion i trista gotovih odevnih predmeta, rublja, spavaćica, bodi majica, pižama, bade mantila. To je program koji se bazira pre svega na pamuku u kombinaciji sa likcrom i modalom. - Imamo odličnu saradnju

sa partnerima iz Indije od kojih dobijamo pamuk, odnosno, predivo, direktno iz nekoliko predionica u Indiji. Naša godišnja potrošnja jc oko 300 tona, Ovaj kontinuitet u snabdevanju Osnovnim repromatcrijalom čini osnovu u kvalitetu - ističe Lončarević.

“Jasmil” je protekle godine nastupao na sajmu mode u Brnu u Češkoj i na sajmu dečje mode u Njujorku sa još tri firmc iz Srbije uz pomoć projekta za razvoj srpskog preduzetništva. U Njujorku su učestvovali svi VOdeći svetski proizvođači dečije mode. Trenutno sprema kolekciju jesen-zima 2005/6. i ovog meseca uzorke šalje u

Za Leka

Ameriku. U februaru za Ovo tržište isporučiće manju količinu proizvoda, nakon čega bi trebalo očekivati konkretne - obimnije poslove. Osim modnih revija i sajmova u zemlji, “Jasmil” je već u februaru planirao nastup na Sajmu u Las Vegasu, a u martu na Sajmu u Budimpešti.

- Za domaće tekstilce jc bitno da država reši sivu ekonomiju, a drugi je problem to što smo izgubili deset godina. lo su nam Italijani rekli. To što mi radimo danas, to su Česi, Mađari, Rumuni, Bugari radili pre deset godina - naglašava Milan Lončarević, vlasnik “Jasmila”. Rada Popović

nema leka

Glavna ličnost najnovijeg broja „Sahovskog informatora“

Mladi Peter Leko,

mađarski vclemajstor, rođen je na severu Bačke, u Subotici. Najvišu šahovsku titulu stekao je još kao tinejdžer, da bi meteorskom brzinom izbio u prvi plan i

trenutno slevi za jednog od najjačih “mu-

sketara” modernog do- ·

ba. U Las Palmasu 1995. nije mu odoleo ni borbeni Gruzijac Bakhtadze.

Teodor Anđelić

Nas i Svaba. 300 miliona!

| ||

|N ada bi jutros Srba u Srbiji bilo toliko koliko ima Nemaca u Nemačkoj (cirka 90 miliona), a Nemaca bilo koliko je i Kineza (milijarda i 300 miliona) - da li bi se to moglo podneti? i}

Zar svet ne bi morao da se brani (ali kako) od A ovolikog broja i jednih i drugih?!li bi svet mogao da podnese bar toliko mnogo Nemaca (Saksonci i Svabe se podrazumevaju), kao što sada podnosi milijardu i 300 miliona Kineza, zajedno sa Srbima? 5\

| koji bi to bio uverljivi razlog za toliko rađanje? | Prema kojim pretpostavkama bi se Nemci mogli toliko. zastrašujuće razmnožavati (mogao bi da se upita po koji Srbin, Francuz ili Kinez)? Ponemčavanjem, negovanjem kulta majke?

Sve su ovo pitanja, kada je o Nemcima reč, koja je sebi postavio Ginter Gras, a kao odgovore ponudio čitavu knjigu: “Plodovi mašte i razmišljanja ili Nemci izumiru” (i bio je mnogo nadahnutiji u odgovorima nego kada se zalagao za bombardovanje SRJ, što se u Srbiji odnekud tumačilo i kao novo ponemčavanje Srba: "Ne daj bože da se Srbi slože, množe i obože!”).

Dobro, obrnimo: kako bi, pita i Gras, svet izgledao kada više ne bi bilo Nemaca? Da li bi svet izgubio na ukusu nemačkog dodatka? Zar svet ne bi morao da izmisli nove Nemce, zajedno sa Švabama i Saksoncima?

Može li se već primetiti: lako je Grasu da komotno divani o budućnosti Nemaca - to u Evropi valjda ne smeta više ni Francuzima! Ali, šta sa Srbima koji se glože čim neko od njih patrijarhu Pavlu pripiše ovu ili onu molitvu za srpsku demografiju? (I jutros možemo pročitati u novinama: U SRBIJI SLUŠAJU PATRIJARHA - pretprošle godine 5.000 novorođenčadi više nego 2000.) Kada istoričari kažu da bi danas u Srbiji i onako, normalno, već bilo 40 miliona Srba samo da nisu, od Karađorđa do jutros, u tih 200 godina, 40 proveli u ratovima - da li to i najučeniji istoričari hoće Srbiju da slože, umnože i obože, ma šta stvamo protivno o fome mislili Nenad Čanak, Ginter Gras ili možda neki Kinez?

Ili, zapravo, i ovu priču, valja smestiti u sasvim drugi kontekst, u onaj koji je priča zaista smeštena kada se o demografiji piše u novinama ili pripoveda u kafanama i krevetima: i Srbija valja konačno da prihvati izdašno namelljivi plod mašte i razmišljanja po kome se ne može u Evropu sa starom parolom “Nas i Rusa 300 miliona” nego samo sa novom: “Nas i Švaba, više nego Kineza”?

OM —— __ LO | 5. M MM. RAM

ua ir PRMM | K aim. FI

. poteza | 7

WM | NINANA

|, , ||| | |,

Leko - Bakhtadze o

|. e4:060;.2.d24.055023,

Las Palmas 1995 J :

}

Sc3, de4; 4 Le5; 16..de5, Sg8; 17. Le3, Db6; 18.

Se4, Sd7; 5..Sg5,.Sgf6; 6. Ld3;:e6; 7. Dg4,:c5; 19. Ta6, Db2; 20: Tad, Kea,

S105; h6;'8; Še6,De7; 9.70-0, fe6; „10. Lgo, Kdd; 11. c4, Dd6; 12. De2, Dc7; 13. Tdl, Ldo:+14. Se5, TfB; 15. Lf4,

21. De6, Sdf6; \ 22. 1d7 Crni predaje. \S,