Borba, Jun 20, 2009, page 41

Borba

Subota - nedelja, 20 - 21.jun 2009.

B2 ENOLOGIJA

“Grands Crus Classes” , vina iz Medoka

restiž i kvalitet u bocama

naipoznatijeo vinodoria Bordoa

Često sesa lakoćom diskutuje o šato Margou, Mutonu ili Linc Bazu, tim, svima poznatim, ali sano

malom broju ljudi dostupnim, vinima, što svedoči o yodećem mestu 'Grands Cras Classes u syelu

USTUPIO MAGAZIN WINE STYLE PIŠE: NOVAK SLADIĆ, DOPISNIK IZ BORDDA

nogo je međunarodnih Mita iposlovnih ugo-

ora zaključeno tokom degustacije ovih vina. Na aukcijama vina, stare bordoske berbe svake godine pomeraju granicu astronomskih prodajnih cena. Jure ih kolekcionari, preprodavci, snobovi, hedonisti; prate ih fama, glamur i atmosfera prestiža. A ona, naroči-

Medol se smuabtrm

ž izabere sovimjoni, koji je i nosilac kujpnaza, dozvoljen je i uzgoj merloa, kaberne fura, peti verdoa i malbelca

to “Grands Crus Classes” vina iz Medoka, to i zaslužuju.

Kada neko poželi da pokaže poznavanje “velikih” vina najčešće će pomenuti Bordo i čuvene

berbe 1961, '82, ili '89. Često se sa lakoćom diskutuje o šato Margou, Mutonu ili Linc Bazu, tim, svima poznatim, ali samo malom broju ljudi dostupnim, vinima, što svedoči o prestižu, kvalitetu ivodećem mestu “Grands Crus Classes” iz Medoka (Medoca) medu vinima sveta.

Priča o ovim vinima vraća nas u 1855. kada je na zahtev Napoleona III izrađena klasifikacija šatoa, kako bi se vina iz Medoka, najpoznatijeg vinogorja Bordoa, najverodostojnije prezentovala u Parizu. Privredna komora trgovačkog grada Bordoa zadatak za rangiranje poverila je udruženju kurtiera (Syndicat des Courtiers de Commerce), a klasifikacija je urađena na osnovu trenutnog stanja na tržistu, ali i njegove potencijalne evolucije, bazirane na više od jednom veku razvoja.

Klasifikacija iz 1855. godine odnosi se na crvena vina iz pet

Proizvodinjza vira je Strogo reguiscuruza, osim količine grožđa koja sme da se proizvede sa određeme površine, izontćoliše se i primeni vwimzarslte tehnike apelacija (manjih vinogorja) u Medoku - Saint-Esteph, Pauillac, Saint Julien, Margaux i Haut Medoc. Sama klasifikacija obuhvata 61 šato iz Medoka, podeljenih u 5 redova, i samo jedan šato iz oblasti Graves, a najveći i najpoznatiji su šatoi prvog reda: Lafite-Rothschild, Latour,

Margaux, Moutin-Rothschild i Haut-Brion. U drugom redu je 14, u trećem takođe 14 šatoa, 10 je svrstano u četvrti red, dok ih je u petom redu 18.

Unikatnost ovih vina oslanja se na tradiciju, a sam Medok smatra se postojbinom kaberne sovinjona, koji je i nosilac kupaza. Osim kabernea, dozvoljen je uzgoj merloa, kaberne frana,

peti verdoa i malbeka. Odnos sorti u finalnom vinu varira iz godine u godinu, kako bi se najverodostojnije očuvao stil satoa koji se neguje i čuva generacijama. Proizvodnja vina je strogo regulisana, kako u vinogradu tako iu vinariji, a osim količine grožđa koja sme da se proizvede sa određene površine, kontroliše se i pirmena vinarske tehnike, koja ne odstupa mnogo od tradicionalnih metoda. Određene specifičnosti karakterišu i trgovinu ovim vinima, koja se, podrazumeva se, nalaze na vinskim kartama najprestižnijih restorana i hotela na svetu, a često predstavljaju i ekskluzivne poklone u najrazličitijim prilikama. Naročito ako je u pitanju boca vina koje potiče iz godine rođenja osobe kojoj je namenjeno, ili nekog drugog značajnog datuma.

|| liči "La Place lie Bordeaux na

trđovinu 'Grands Crus Classećs"

Ozbiljniju trgovi- nu čuvenim vinimaiz (00 (tue mea Meddka Miri: doge- melo Prime __eCOKaZapoOIDJUĆOSĆ. | degustacije, ljeniciiz Engleske, Belgijei ato po sato

izlazi mz tržište sa OvVOgJOdWIŠNNJOS IN cenom. koja se

Holandije, koji su se naselili u Bordou uz obalu

rekeZironde,UXVIIIve- formama maza, kutrgovačkipokretdobi"* aaa odrorio janadinamiciuključiva- i alcteyistite njem Abrahama Lawtona obe, · iThomasa BartonaizIr- | imyedkwjeunaalne ske, WilliamaJohnstonaiz Heh? O otryioni Škotske,Jean HenrySchy- | cce mehtih . leraiJacques Schoderaiz imteyrrzcšon | ila ; : ocemjivačza lMzojkš Nemačke. Ovi trgovci su u diyrelztnuo witithx tadanajvećutrgovačkulu- · x. potražnju i

ku Francuske došli sa ci-

ljem da “na izvoru” kupe na-

jbolja vina, kako bi ih dalje

prodavali u svojoj domovi-

ni. Tada započinje ozbilj-

nija promocija, a predstavlja-

njeiprodaju ovih vina širom

. gveta na sebe preuzimaju pomenuti trgovci. Danas su

vina “Grands Crus Classečs” iz Medokaprisutnau višeod 160 zemalja, atrgovina se odvija po istom principu jošod XVIII veka: Naime, tada su ova vina bila nuđena trgovcima samo nekoliko meseci nakon berbe, čime ješatoimaobezbeđivanalikvidnost još prepunjenjai definitivne isporuke vina. Taj sistemi danas postojii poznat je kao Primer de-

gustacija - mesto gde vinari trgovcima, stručnjacima i novinarima predstavljaju vina iz poslednje berbe, a povezivanjem proizvođača i trgovaca bave se kurtieri.S obzirom na to da su u pitanju samo ograničene količine vina u svakoj godini, kao ina to da svaki satoimaboljiili lošiji uspeh u zavisnosti od mikroklimatskih uticajai ume-

šnosti vinara tokom godine, ova vina postaju ozbiljna investicija.

Najbolje vreme za kupovinu, odnosno investiciju u takva vina, jeste period neposredno po završetku svake Primer degustacije. Oko dva meseca nakon tog događaja internacionalnog renomea, šato po šato izlazi na tržiste sa svojom ovogodišnjom cenom vina kojei dalje odležavaju u bariku. Cena koja se formira oslanja se na razne parametre, kao što su: opšti uspeh, odnosno karakteristike berbe, individualna procena kvaliteta, kao i ocena nekih internacionalnih ocenjivača koji direktno utiču na potražnju i prodaju ovih vina. Ocenji-

prodlaju ovižt wiyghzı

LE BORDELAIS

vači sa najvećim uticajem su Robert Parker, “Wine Spectator”i RVE, asvojim ocenama oni direktno utiču na početnu cenu proizvoda.

Kakoto stvarno funkcioniše, predstaviću na primeru vina Chateau Margauxiz2000.godine. Na Primer degustacijiu aprilu 2001. godineuočen je veliki potencijal tog vina, koje je tek trebalo da odležava narednih 18 do 19meseci,adase{flaširau novembru 2002. godine. Cena pomenutog vina nekoliko meseci nakon Primer degustacije bila je oko 200 evra po boci ovog ekskluzivnog vina, i trebalo ga je isplatiti u tri navrata do kraja2001.godine. Naravno, trgovac kojije kupiovinodobiobi ga godinu dana nakon izvršene uplate. Krajem 2002. godine, kada je krenula isporuka Chateau Margaux, tržišna cena je već bila blizu 400 evra po boci.

Danas jedna flaša Chateau Margauxa iz 2000. godine košta više od 1.000 evra i predstavlja jedno od najekskluzivnijih vina na svetu, vino u kojim će neki srećni ljubitelji uživati danas, drugi za pet godina, kada bude još kompleksnije, a neki će otvoriti to vino za 10, 15,20... godinai otkriti tajnu i bogatstvo ovog Grand Cru Classe vina.

Cesto mevinariiljubiteljivinau Srbiji pitaju koja vinaiz Bordoa misenaviše sviđaju. Naravno, izdvojiti jedno među više od 10.000 Chateau Bordoa nije jednostavno, ali je najjači utisak na mene ostavio Chateau Pichon Longville, Grand Cru Classe berba 1990. godine, Svakako dato nije najstarije ili najskupljevinoizoveoblastikojesamdegustirao,alijekontekstbiofenomenalan, Zamislite dasteu sredini hrastovog bukeau barik podrumu togprestižnogdvorca,smešteni naudobnojlotelji, Urucisapažnjomdržiteelegantnučašuvinaiz 1990godine,nalaziteseu društvuvlasnikabordoskihCha-

teanaitrgovacavinom,dokispredvastrajekoncertklasičnemuzike-“Četiri sezone” Vivaldija. Jednostavno, nezaboravna degustacija,