Borba, Jun 20, 2009, page 42

“ćb

Borba

Subota - nedelja, 20 - 21.jun 2009.

B2 DESTINACIJA

ari O a Se ea "ea La . a # JOOMLU AMY Oz SOVURT — aa Oian

Pre četrdeset godina prvi čovek kročio na Mesec

ee

Mstronauli šetali na moru lišine, 0ledali Zemlju s druđe sirane ponoći |

Zvaničan film spuštanja misije Apola 11 na Mesec, koji je poslednji put Prikazan pre 35 godina, biće uskoro objavljen u DVD formatu, saopštila N4%/A

MIRJANA BOŽIĆ-KEZELE

vo je mali korak za čoveka, (}u za čovečanstvo, izjavio je Amerikanac Nil Armstrong, prva osoba koja je pre četrdeset godina kročila na površinu Meseca.

Tačnou 13 časova i 32 minuta po Griniču, 16. jula 1969. godine iz Kejp Kenedija, u ovu istorijsku misiju, krenuli su komandant posade Apola 11, Nil Armstrong, pilot komandnog modula Majkl Kolinsipilot kosmičkog broda Edvin Oldrin. Nepuna 103 sata kasnije, 21.jula u 2 časa, 50 minuta i 15 sekundi, Armstrong je zakoračio na Mesečevo tlo, a ubrzo mu se pridružio i Oldrin,

Njih dvojica su na Mesec odneli i poruke mira šefova 74 zemlje sveta, među kojima je bila i Titova: “Neka ovo grandiozno ispunjenje drevnog:sna ljudskog roda, stupanje na daleko tlo Meseca, tog prvog suseda svih nas, približi ostvarenje vekovne težnje čovečanstva da živi u miru, bratstvu i saradnji”.

Citav svet je sa uzbuđenjem slušao vesti o iskrcavanju prvih ljudi na Mesec. Oni koji su imali televizore pratili su direktan prenos velikog događaja. Sliku sa Meseca preuzimao je radio-teleskop Parks u Australiji i prenosio je do Hjustona, odakle se ona emitovala dalje. Širom planete događaj je ulazio u istoriju i to u poglavlje najvećih dostignuća dvadesetog veka. Po grandioznosti, poduhvat je smešten, rame uz rame, sa izgradnjom egipatskih piramida, po naučnom znanju izdigao se iznad svega do tada postoje-

ćeg. Ne samo što su kročili na drugo nebesko telo, ljudi su planetu Zemlju gledali “s one strane ponoći”.

Po povratku na Zemlju i izlasku iz karantina, astronaute je dočekalo oduševljenje novog, izmenjenog sveta. Tek nakon što su odgledali video-trake na kojima su, po prvi put, mogli sebe da vide okom TV gledaoca, shvatili su dimenzije divljenja s kojom su obični smrtnici pratili njihovu avanturu. Ispostavilo se da su, boraveći na Mesecu, propustili da na Zemlji učestvuju u kolektivnom doživljaju kakvog nije biloni preni posle toga. Možda se baš zato, u jednom trenutku, Oldrin obratio Armstrongu rečim: “Nil, pami smo promašili glavnu stvar!”

Zvanični film spuštanja misije Apola 11 na Mesec, koji je poslednji put prikazan pre 35 godina, biće uskoro objavljen u DVD formatu, saopšteno je, nedavno, iz američke svemirske agencije NASA, sa željom da se čovečanstvo, na četrdesetogodišnjicu, podseti istorijskog podviga. Za neverne Tome, koji godinama traže “dokaze” o,

kako pokušavaju da objasne, istorijskoj podvali, tvrdeći da je spuštanje snimljeno u studiju na Zemlji, u Visokim pustinjama Nevade, u tajnoj vojnoj bazi poznatoj kao zona 51, biće to nova prilika da danas, kroz neku savremeniju lupu, pogledaju misiju i procene da li je čovek, zaista, skakutao po mesečevom moru Tišine.

Inače, film “Prva šetnja na Mesecu” (Moonwalk One) snimljen je 1970, na zahtev NASA radi obeležavanja podviga dvojice astronauta, Armstronga i Oldrina.

Dokumentarac sadrži čuvene snimke o prvoj šetnji astronautana Mesecu, kao i intervjue ljudi koji su učestvovali u uspešnoj realizaciji

Filma Prva ŠSefrmjsa

a! ~

misije Apolo 11, uključujući i žene koje su sašile astronautska odela.

Film je, svojevremeno, prikazan na Kanskom festivalu i u nekoliko američkih bioskopa, ali je potom zaboravljen, da bi, trii po decenije kasnije, Moonwalk One”, osvanuo digitalizovan.

Ovih dana, na četrdesetogodišnjicu uspešnog poduhvata američkih kosmonauta, generacije će imati priliku da evociraju uspomene, da opet prožive ono uzbuđenje koje je talasalo planetu Zemlju - od odbrojavanja, lansiranja, leta, samog spuštanja na Mesec, povratka.

A počelo je šezdesetih godina, kada je tadašnji predsednik Sjedinjenih Država, Džon Kenedi, obraćajući se Kongresu, najavio smeo i ambiciozan plan da, do kraja decenije, Amerika na Mesec pošalje čoveka i zatim ga bezbedno vrati na Zemlju.

U trenutku dok je držan taj govor, 25. maja 1961. godine, Amerikanci su imali ukupno 15 minutaiskustva u astronautskim letovima. Ipak, osam godina kasnije, iz svemirskog centra DZ. Kenedi, lansiran je kosmički brod Apolo 11, sa tri člana posade, u misiji čijije zadatak bio spuštanje na Mesec i bezbedan povratak.

More Tišine izabrano je za sletanje prve zemaljske letilice zbog prostranog,ravnogi blagog terena. Ali, kako je to područje obilovalo malim kraterima, Nil Armstrongje morao ručno da upravlja lunarnim modulom “Orao”. Spustio se oko šest kilometara dalje od plani-

ranog mesta, na oko 400 metara zapadno od kratera Westi 20 kilometarajugozapadno od kratera Sabina D,na područje prekriveno krhotinama stena, od sitnih parčića do onih veličine skoro jednog metra. Odluka o tome ko će prvi napustiti brod bila je doneta još na Zemlji. Dok su mnogi kasnije tumačili da je u Armstrongovu korist prevagnula činjenica da je, za razliku od Oldrina, bio civilno lice, ispostavilo se da je presudila “sitna glupost”. Promena redosleda izlaska iz broda zahtevala je danjih dvojica promene mesta ispred vrata kabine, u prostoru tek nešto većem od najmanjeg špajza, Tokom jedne vežbe na Zemlji, Oldrin je, zamalo, polomio komandnu tablu tako da više, uopšte nije bilo dileme “čija će noga prva”. Armstrongu se, na Mesecu, pridružio i Oldrin. Na moru Tišine se zavijorila američka zastava, čestitke je uputio predsednik SAD Ričard Nikson. Posle “protokola”, astronauti su krenuli u šetnju, skakućući u slaboj gravitaciji, njihova težina iznosila je samo šesti deo zemaljske. Tokom šetnje su sakupljeni i uzorci. Nakon dvade-

setak časova provedenih na Mesecu, Armstrongi Oldrin su aktivirali gornji deo “Orla”, pridružili se Kolinsu na orbiti i svi zajedno se vratili - na Zemlju.

Na projektu osvajanja Meseca radilo je 400 hiljada američkih radnika raznih profesija, angažovano je 20.000.američkih organizacija, a građane je sve to koštalo 24 milijarde dolara. Ipak, zasluga osvajanja Meseca nije samo američka. Ona je rezultat milenijumskog čovekovog sna da se otisne od matične planete u beskraj kosmosa. Rezultat je i 5.000 godina prikupljanja znanja - od prvih haldejskih posmatranja, preko astronomije starih Grka, burnog razvoja nauke u 17. i 18. veku, sve do veličanstvenih otkrića u moderno doba. U tom smislu, pohod na Mesec pripada čitavom čovečanstvu.