Bosanska vila

Стр. 94

у својим одушевљеним и заносним песмама и коме јавно мишљење досуди признање, његово се име пише златним словима на зидовима свете цркве у Ћаби. Овом. походом света са равних страна, коме су од вајкада давале заклона и гостопримства, Мека и Медина, ослањајући се још на свој религиозни значај,

постале ву главни градови у Арабији.

Да кратко изведемо ревултат навода, које смо до сада поменули о првобитним облицима говтионица:

1. Гостионвица је у прототипу што и дом п остала је у таквом облику, ма ограничена само ва познате и сродне госте до наших дана. Доказе томе нашли смо у јеврејском предању, старим обичајима келским, словенским, ђерманским и америчких | Инђијанаца, који и сада постоје;

2. У јачем привредном и културном развитку, зарад осигурања међународног промета, и друсжбе, постајаху станице на караванском путу у природом обдареним и заклоњеним крајевима, поред извора на оазама. томе смо нашли доказа у јеврејском предању и сувременим путничким изјавама;

1902. БОСАНСКА ВИЛА 1902. | Бр. 5

8. На важним местима где се укрштаху путови, дотицаху области или државе, из државних и стратегијских обзира, подиваху се војна утврђења, поштанске станице и гостионице за путнике. То беху Каравансераји. на пустим местима ограђени видом пио снабдевени водом за људе и стоку а у насељеним храном и потребама за госте. Ономе смо пашли доказа у вадужбинама мисирских ми персијских господара, последњих као наследника Вавилонско-Асирских владалаца.

4. Храмови и религиозне прославе такође беху снажан мотср ва покретање међународне дружбе, оснивање гостиовица путницима и трговцима. Томе су докав јеврејске, мисирске, мексиканске и арабијске прославе, феничанска и картатинска насеља по старом познатом свету, из којих се равви колонијалии напредак њихов и јевропских народа.

(ве неколике потребно је. било рећи пре, но што пргступимо опису гостионица у Грка пи Римљана, јер подаци које будемо наводили у корист развитка њихних гостионица, биће вамо даља потврда ономе, што је речено о гостиовицама на Истоку.

(Наставиће се.)

Мода.

Пише Софија Шутић-Плетикосић.

(Наставак.)

УЛ. Модерни брак.

но, што читалац створи себи у мозгу ну души кад роман чита, види исте таке живе

па је слике у орфеумима на позорници. Види за14 љубљену ђевојку или жену на странпутици гдје јој при чаробној свјетлости притворни и према фантазији романописца, маскирани каваљер ђ пада на груди, грли је и љуби.

н Њихове у стиховима говоре и договоре, ___разговоре и преговоре, заклетве,

радости и жалости; очајања и сузе; погледе, кретања и јецања; пренемагања и падања у несвијест; потоњи опроштаји и самоубијства прешла еу отале у реални живот модернога свијета. Све те њихове умјетне појаве; пропраћају звуди дирљиве и заносне музике; око

љубавника и љубазнице лијећу невидљиви дуси, виле, анђели или ђаволи; сијевају муње, ударају стријеле; тресу громови; сад је рај а сад пакб, како кад што треба на бини —- све ово прожиже и сажиже, трује и разорава душу и тијело момка и Ђевојке, удате жене и ожењена човјека, па и старца изнемогла и трудом утучена. Млад момак, особито Бевојка и млада супруга, осјећа како је памет и свијест оставља, а душа јој се са тијелом растаје

Као што та ђевојка од тога часа постаје индиферентна према своме љубавнику или просцу, који јој је био дотле дражи од очију, тако и удатој жени постаје супруг, ако не као једна сметња у животу, а оно једна индиферентна ствар.

И ако се дотле у браку осјећала сретном, сада без срца кући иде, пуна неке празнине у врло про зајичном кућном животу.