Bosanska vila

1902. БОСАНСКА ВИЛА 1902.

Отр. 98

Гостионице.

(Наставак.)

1. Старо време.

А. Гостионице на Истоку.

Це само државни, но и верозакони разлози (622 помагали су оснивање гостионица и сталних из близа и далека. Ма колико да се представља укочен и без везе живот старих народа, не може се порећи факат: да су их верски обреди доводили у врло тесну везу и међународну дружбу. Као год што је било по светским градовима, центара ва привредни покрет и размену, тако су исто стари храмови равних народа од незапамћене старине привлачили госте, трговце и путнике. Наше и старо ђерманско саборисање није скорашње. (Оно је тако исто давнашње, као и најстарије религиозне прославе. Стари тргови и по свом имену и по свом значају, као вашари, беху у веви са прославама извесних храмова и божанстава. Да се примерима послужим.

насеља за трговце и путнике,

И овде остављам грчке многобожачке прославе и саборе и заустављам се на мисирскима. да прославе њиних божанстава појединих градова везиваху се многобројне походе поклоника и дошљака, путника и трговаца. Каравани су из свих делова познатог старог света доносили робу и путнике, Пошто би прописана церемонија вере била свршена ношењем литије по околини, настајала је размена као и на нашим вашарима. Ту ву се могли набавити и продати најређи и најскупоценији производи. Ово равмењивање није било ограничено на један дан, но је трајало више времена. (вет што је са стране долазио, морао је имати склоништа и заштите ва себе, стоку н имање не само у земаљским законима, но и у особитим зградама, гостионицама и стовариштима. Зна св да су на Истоку биле зграде за смештање робе, која је имала својих пролавница често и у самим првим деловима хра-

мова, какав је случај био са Соломуновим

храмом, који је начињен био по кроју Мисирских храмова. Феничани су имали на много места у Мисиру п целом познатом старом

свету, сталних станица по градовима и на морским обалама. У Мемфису су имали један део града. То беше утврђено насеље са гостионицама и зградама за заклон живота и робе, коју су доносили на лађама и караванима, У обично време ту су они продавали своје ствари, о храмовним светковинама однобили их на место опште размене. У овим насељима они су живели по регулама својих земаља и од људи свога порекла и ондашњих мештана, имали своју локалну власт и своје чуваре и браниоце. Поред ових усамљених насеља настањиваху се људи из околине, те временом створише читаве градове, признајући старешинство Финикије и Картагине. „Ова насеља треба сматрати као прототип трговачко-насеобинског оснивања доцнијих европских народа : Грка, Римљана, талијанских градова, ђерманске ханзе, португалских, шпањолских, холандских, француских, инглеских и њемачких колонија.

Мексикански су трговци такође доносили своју робу на јавна тржишта. (вака врста робе имала је свој одељак и стовариште. Оваког петог данс била је богомоља, а после тога жива размена робе без заваде и штете, под надвором власти.

У Арабији је и сада обичај старинске међународне дружбе. Ма колико да је несигуран одлазак и долазак каравана и путника што долаве и одлаве у Сирију, Месопотамију, Мисир, срећну Арабију чак и далеку Персију, опет се по обичајима из старине одржава ова, међународна веза. Незнатне караванске станице постале су знатна трговачка места за заштиту привреде, што их каравани собом носе из далеких познатих и непознатих земаља. Овај напредак још више осигуравају дани трговања, првих дана седмога месеца у години. Тада се слеже свет на Арављанска тржишта из најудаљенијих крајева. Шрестају непријатељества и заваде, спорови се решавају мировним судијама, непријатељи постају пријатељи, ма да ће иза овог времена мира опет постати крвни непријатељи. Песници се утркују