Bosanska vila

Бр. 5

1902. БОСАНСКА ВИЛА 1902.

Стр. 95

Тако је са ђевојкама, момцима и удатијем женама, а са ожењенијем људима ништа боље! | Кад на позорници виде анђела, горску вилу, (маскирану глумицу) макар она у ствари наказа била,

онда између себе шапоре: „А какве ми међеде љубимо,_

жалосна нам мајка! (О каквијем смо се ми поженили, а погледај ону на бини!“ Тако између себе а таком пред женама и шћерима евоијем, које муче сличне мисли о глумцима. |; |

Па као год што романи и орфеуми утичу штетно и развратно по срећу и благодат брачнога живота, исто тако штеган утицај наносе балови, концерти, и све ноћне, модерне забаве. То су све гнијезда, у којима се легу неваљале страсти, грјешне жеље и злочи начке намјсре. Ту се замећу клице љубакању, невјери и неморалу; ту се стварају клизаве и вратоломне стазе, које воде у понор! А музика у свему одиграва најглавнију улогу. Она је кључ, који отвара женско ерце и олакшава намјере мушкараца.

Коме није позната чудотворна моћ музике 2!

Њу познаје и образовани и необразовани. Њу осјећа и грађанин и сељанин. Чак и нијема животиња зНа за њу, почевши од: коња, вола, слона и лава, па све редом, и од змије до најмањега паучка и мравка. Она кроти и распаљује дивљу звјерад и отровне змије. Она буди у човјеку осјећај и страсти разбуктава. Сад га издиже у небеске висине, сад га спушта у огањ паклени.

Музика постоји како се зна да се појавио живи створ на земљи. Данас је већ тако развијена, тако расплетена и дотле доћерала, да се може живим искуством и примјерима потврдити да у модерне чељади више трује душу људску, него ди је облагорођује и узноси.

Као год што писци романа и љубавнијех драма настојавају да човјеку памет заврну, тако се и композитори труде да својом композицијом оживе страсти у души људској; да је опију; да памет залуде.

Данашњи нараштај модернога друштва живи у вијеку нервозних болести. Штушањ листа на грани, шум потока у долини, шапат травице, пјесма тичице у гори, зујање пчелице на цвијету, — све то дира његове фине и слабе нерве; све их то узрујава и узнемирује. Куд и камо може то боље модерна музика у коју су уткани сви тонови, почевши од најтањеги најњежнијег зујања комарице, до најстрашније рпке, тигра и лава !

Такова музика, без које модерно друштво нема ни шетње, ни сијела ни забаве, ни концерта ни театра, нити икакова вечерњег састанка, — како утиче на слабе живце модерне жене, на њезину слабу петљу срца и памети. Како утиче 2

Зар их не видите на самом почетку игранке. да су све у абнормалном стању — а око 2—8 сахата

иза пола ноћи зар та чељад није пјана 2 Јест пјанија негб од вина и ракије. Шјана је и она која је не прекидно играла, а још горе она, коју није срећа у том послужила. Зар то не изгледа свз лудо, све опијено, све мртво!

А оно бљедило и усанулост на лицу, она утонулост ока и мртвило погледа, не долази толико од физичнога умора и неспавања, колико од растрганијех

· «кеиваца; од грчева у срцу, под утицајем музичких

тонова и мелодија, — под којима је чељаде, од пете до главе, претворено у само увоми ерце. Тако остане и по више дана иза игранке опијено и беевјесно, без икзкове воље и енергије.

Не зна се гдје је горе и жалосније на концерту или игранци, или у орфеуму и на балу, гдје жена и дјевојка по. севу ноћ мора сједити непомично за столом, а готово уза сваку сједи каваљер: бедро уз бедру, бок уз бок, раме уз раме, а рука у руци. Ову ноћ пиљи забављач у очи својој дами, а она њему. Ту је смијех, ту кикот, ту афектирање, ту пренемагање, ту лудости сваке руке под именом забаве.

Као год у роману, тако и у орфеуму, надмећу се: ко ће кога вјештије завести и излуђети ; или момак дјевојку, или она њега; иди удата жена младића, или стар човјек дјевојку лажима, празнијем обећањима, погледима, покретима, уздисајима, и са хиљаду модернијех лудости и шала, којима нема краја ни конца.

Је ли онда чудо, што данашњи млади људи кад се, иза пола ноћи, растану са дамама, и кад оне оду кући са својим мужевима, а ови каваљери-забављачи, навале пјесмом и музиком под прозоре њиховијех станова, да им праве „серенаде“. И пошто су душевно опијени и раздражени, са ноћне забаве, не мичу се отален, док им се куђа не отвори, — па уз чаји коњак, уз шалу и кикот, настави се читава тратанција до зоре, без сна, без одмора.

Таковом приликом каваљери-забављачи, ласкају и удварају се дамама, лажнијем комплиментима : да је она била најљепша, најдража, највеселија и најдопаднија у друштву. Таке лажи говоре они у лице дами са таквом озбиљношћу и тоном, да она сирота мисли: е је то баш права истина. То је тако осоколи и раздрага, да се сва разлети од радости, и не зна чиме би боље подворила своје ласкатеље. А они се испод бр«а емијеше,

Погледајте само други дан иза концерта, театра или бала, женски свијет на шеталишту. Како изгледа 2 Како коју погледаш, одмах видиш да јој је башка глава, башка тијело. Иде путем бесвјесно. У њезиној фантазији стварају се: сјенке, аветиње, утворе, ноћна привиђења и слике, оживљеле из романа, орфеума и неморалне модерне лектире. Ове је то оживљело под звуцима музике, чаробне свјетлости и сјаја прошле

ноћи, (Наставиће се.)

Ае