Bosanska vila
Стр.
96
1902, БОСАНСКА ВИЛА 1902.
с
СРПСКЕ НАРОДНЕ УМОТВОРИВЕ |
Смрт Смаил-аге Ченгића.
— Шјевао уз гусле Рашид-ага Тановић у Гацку. —
=> Њре конак ага учинио
оуНа Горанску више намастира,
А у јутру рано подранио,
Ага с војском на Безује пређе Ту ручали и отпочинули.
Ага крену низ Дубровеко равно, А са својим љутим Гачанима, И са својим 6'јесним Нишићаним, И ес младијем, љутим Корјенићим, Ето аге Дужи каменитој, Б'јелој кули Ђока Маловића. Срете њега Маловићу око,
И са њиме дробњачки кнезови. Ага пита Маловиђа ока: „Како ти је низ Дробњаке раја Јесте ди се учинили аси,
Што вам ага не долази често 2“ — „Добро раја у царево здравље, Нијесмо се аси учинили!“
Ту је ага конак учинио
У бијелој кули Маловића.
Кад је ноћи по акшаму било, Ага пита Маловића Бока: „Вјерна елуго, Маловићу око, Што те питам да ми право кажеш ! Је л' се Дробњак аси учинио, Хоће л дати цареву мирију 2“ „Драги ага, кад ме за то питаш Ако селу Комарници сиђеш,
Те ти шједеш у чардаку своме, А низ племе опремиш купчије, Па покупиш дробњачку мирију; Ако собом по племену пођеш Ти би мог'о, ага, погинути !
У тебе је малено дружине, Јера ти се Дробњак одметнуо, И пару се аси учинио;
Замути га кућа Петровића,
А одметну кућа Караџића.“ Кад је Боко аги исказао, Онда ага подигнуо војску,
Па он оде селу Комарници, Кад је дошо селу Комарници. Ага сјаха са свога коњица, (Оде ага у чардак унутра;
Ша се ага туде курисао,
(Око себе стражу намјестио,
А низ Дробњак опреми купчије,
(Свртетак.)
Те покупи дробњачку мирију. Ту је био три бијела дана Ту се ага преварио љуто,
Те се диже из чардака свога; Не шће ићи на Језера. равна, Да он шједи у чардаку своме, А да купи низ Дробњак мирију, Но окрену на Мљетичак с војском. Ту је ага чадор разапео,
Око себе војску намјестио;
Ту му дотли дробњачки кнезови, И пред њима Церовић Новица. Ту су агу добро дочекали, Лијеп конак и вечеру дали. Ата шједи у чадору своме,
И са њиме гатачки кадија.
Ага пита Церовић Новицу: „Церовићу од Дробњака кнеже! Купи ли се низ племе мирија; Је ли цару у индату раја; Камо теби Дамјановић Мирко И његови ускоци е Малинска, Што ми није инд»т учинио,
И довео стотину ускока 2“
А Новица аги одговара: „Гоеподаре Ченгић Омаил-ага ! Чека Мирко да Мљетичку приђеш, Доће шјутра док огрије сунце, Овђе, ага, и чадору твоме!“.... У то ноћца земљу притиснула; Вечераше, ватре наложише. Док ето ти једне сехратлије, Право аги под чадора дође То бијаше Бауче Ахмете (Селам даде, под чадором стаде. Ата пита Баука Ахмета:
„О, Бауче, од Нишића града! Имаш ли ми какав хабер казат 2“ — Имам, ага, али од прилике Ноћее ће нам удрити брђани, И пред њима Церовић Новица ( ускоцима Дамјановић Мирко !“ Ага рече вако под чадором: „Јеси ли се препао, Бауче 2“ Јунак бјеше, па му жао било, Џа овако аги говорио: „Виђећемо, ко се препануо!“ То му рече оде из чадора,
Па он шједе у конаку своме. Колика је дуга ноћца била, Није спав'о, нит је имо мира, Него- у њем крвца узаврела, Паон еву ноћ низ Мљетичак хода. Кад је ноћи половину било, Ведро бјеше, па се наоблачи, По Мљетичку притиснула тама; А пред зору киша поросила. Ха је зора прва ударила, Док из горе пушке запуцаше, А вриснуше мјки Црногорци. Агина се узбунила војска, За добре се коње појагмише. А удари Мирко и Новица На чадора Ченгић Смајил-аге. Ага скочи из чадора свога, А завика: „Ата доведите!“ Кад се ага коња добавио, Па завика грлом бијелијем: „Немој данас нико побјегнути, Ко погине данас на Мљетичку, Нек халали својему султану, Јер се, браћо, џенет отворио Ха, Гачани, сиви соколови!“ Па наћера ата низ Мљетичак, (таде ага разгонит' брђане, Као вуче по планини свце; Ата влашке осијеца главе. До га неко испријека викну: „Драги ага, драги Омајил-ага, Погибе ти гатачки кадија!“ (мајил-ага коња повратио, Да убрани ефенди кадију. Испријека пушке запуцаше Ђе је срећа ту је и несрећа Погодшне Ченгић Омајил-агу, га паде са коња гаврана, Док долеће једно момче младо, По имену Дамјановић Мирко, Те пошјече агу Смајил-агу. Ту су могли агу осветити, Већ Мљетичак тама притиснула ()' таме се ништа не виђело. Ту погибе гатачки кадија, И два брата, двије Сарајлије, И погибе Чустовићу Кахро, И погибе Тановићу Бешо,