Bosanska vila

Стр. 98 1902. БОСАНОКА ВИЛА 1902. Бр. 5

Тако пјева Мујага Диздаревић у наведеној пјесми, а Рашидага у горњој: Дочекаше Херцеговци Турци ; И равбитше наше Шрногорце Пошјекоше седамдесет глава .. .. Дакле седамдесет глава, беже Сафвете; а гдје су остале силне главе, те оних „три стотине самиг Кутљњана (ваљда Катуњана), што су оставили кости на Граговуг)! 4 Е Но о томе је забиљежио двије пјесме покојни Вук, који је у то доба живио и ствар добро знао како је (ТУ. књ. бр. 55. и 56,), те говорећи о смрти СОмајил-агиној (стр. 421.—425.) вели: „Кад се у Црној Гори чује да су Турци ударили на Грахово, млада момчад, особито с Његуша, желећи да се покажу против Турака јунаци, као што су елушали да се приповиједа за њихове старе, одмах спопадну оружје, па не чекајући велике војске потрче пред Турке на Грахово. Међу овом момчади био је рођени брат владичин Јоко, који се по недимку звао Пијо, и владичин синовац, а потоњега кнева Данила и садашњега главнога Црногорекога војводе Мирка рођени брат Стефан и још једно момче од Петровића, којему сад не знам имена. Момчади ове свега, које што је пошло е Његуша, које што је путем пристало, било је око три стотине. Кад

они дођу на Грахово, Турци се учине као да бјеже и тако их умаме међу се, и Смаилага Ченгијћ опколи

их и многе побије и главе им изосијеца, међу којима су била и сва три поменута Петровића (ТУ. књ. стр. 422.,

државно издање.) А у пјесми: „Поејекоште брата владичина, Узеше му барјак и оружје, Ето како Мирза Сафет мари за истину!

Ту таридесет глава посјекоше, А остало гором рашћераше, [стр. 421.

о СЛ у

ОЦЈЕНЕБИ ПРИКАЗИ.

Финансијски преглед. Лист за финансијска знаља-

п“ финансијску службу — Орган Министарства фи-

нанција. Уредник (С. Р. Кукић, шеф таарифског одсека царинске управе. Излази у Београду.

Пуне су три године како излази овај први аи једини строго научни лист овога правца под уред-

ништвом већ добро познатог јавног радника Г. ЊКу-

кића. За ове три године „Фин. Преглед“ је учинио велике услуге научној књижевности у Србији, јер је за ово време доносио у преводу најбоља дела страних писаца из економије и финансије и тиме прилично обогатио иначе сиромашну научну књижевност српску. Сем ових већих дела „Фин. Шрег.“ је доносио п разне

чланке оригиналне и преведене а поред тога у њему

су, а то је врло важно, расправљана разна практична питања из царинске, пореске и благајничке струке.

После периода певања песама, кад је готово сваки образован човек у Србији писао песме и приповетке и после периода политичких трзавица, личних амбиција, појединих реакцпонара и борбе реакционарних и елободоумних елемената, дошао је период рада и сређивања многих важних питања. –-- |

Пошто је и Србија прошла овим природним путем, којим су прошле и све остале земље, то се она, као и све земље у овом ступњу свога развића приличво финансијски истрошила.

Да би се земља извела из финансијске кризе и да би се финансијски унапредила, потребно је решити читав низ економско-политичких и финансијских питања, као што су: подизање машинске индустрије, подизање рационалне земљорадње, сточарства и рударетва, регулисање река, подизање путова и железница, израда опште царинске тарифе и спрема за трговинске уговоре, довођење буџета у равнотежу и

буру (у (97 (о) 22)

о2%0

тд. А да би се ова и још многа друга важна и корисна питања могла решити и привести у дело, потребно је замнтересовати што већи број становника а. да би се пак, они заинтересовали и да би могли учествовати у решавању, потребно их је упознати са науком о финансијама, економијом и економеком-политиком. · И баш то је уредништво „Ф. П.“ ставило себи у задалаак. уво шта сам г. ЊКукић каже у уводном чланку (свеска за јануар тек. год.)

„Имајући пред очима. огромну важност знања, ми смо поставили себи за главни циљ, = да то знање по могућетву ширимо и да га у колико је то могуће дамо у извесном систему“ ит. д. А на другом месту:

„То што се ми данас не можемо похвалити. пословима ни на једном пољу — није ништа друго но наша неспрема да те послове као што треба вршимо. Како ће нар. скупштина вршити своје бупетеко право —- ако они који је састављају слабо познају или са. свим не познају основе бупџетирања државног, ако они не знају ни шта је то буџет, ни како се он гради, ни како вотираг“ ит. д. Е

И доиста уредништво је славно одговорило свом постављеном циљу. Оно је поред многих већих и мањих чланака и расправа економско-финансијске природе штампало у „Ф. П.“ ова важна дела:

а). Наука о финансијама од д-ра К. Т. Е-ебрега у преводу д-ра Л Пачуа;

6) Општинске финансије од Пол-Дибоа, у предра М. Р. Веснића ; |

в): Историја политичке економије од Џ. К. Ингерма, у преводу Г. М. Радовановића, проф. В. школе,

г). Буџет од М. Ф. Хекела, у преводу др. 1 Џачуа.

(ва ова дела одштампана су и у засебне књиге под наславом „Финансијска Библиотека“.

За овако одлично уређивање „Фин. Прегледа“ разуме се да припада заслуга његовом уреднику, познатом публицисти и књижевнику г. Сави Р. Кукићу,

воду