Bosanska vila

Бр. 5 Зи · 1902, БОСАНОКА ВИЛА 1902.

Угр. 99

који се поред своје званичне дужности својски одао уређивању овако обилног научног листа.

„Ф. ШП.“ ступа у четврту годину и биће уређиван у истом правцу. Ми му желимо најлепши успех и најтоплије га препоручујемо свима онима, које интересују финансијска и економска питања, а га пи. тања треба да интересују сваког оног, који оће да буде савремен и који оће да води рачуна о јавним пословима. · Кал.

Српеко-Бугарски рат. — Растрава из дитломалиске

историје од Слободана „Јовановића. Издање краљевско

сриске дворске књижаре Тите Стајића у Београду, 1901. М. 8', стр. 168. Цена 2 дин.

Највећи политичко-дипломатски лавиринат евро-

_пеког ривалства јесте— решење балканског питања; а како се оно решава и како ће се решити, то се тиче

највише нас — Срба — и политичког опстанка балканских народа у опште! У колико су балкански државници између себе антагонистичнији без дипломатеког искуства, политичке одређености и мушке одлучности ка њиховој заједници, у толико се у квадрату више укрштавају на решење тога питања и разни интереси великих сила.

Ради боље прегледности и расветљења овога лавиринта у оно доба, писац је „Српеко-Бугарски рат“, као повећу свеску зборника акција за решење балканског питања, поделио у ових 14 одељака и то: Т. Пловдивеки преврат; П. Стање у Бугарској пре преврата; 1. Европа у 1882.: ТУ. Шитање о војној интервевцији Турске; У. Изјава великих сила; МГ. Др жање балканских држава; УП. Аустријска политика; УПТ Српско-бугарски сукоб; 1Х. Састанак конференције: Х. Шроглас рата; Х!. Пораз конференције; ХИ. Турска радња у Румелији. ХИ. Букурешки мир; и ХТУ. Решење румелијског питања. -

У свима одељцима овога за нас поучног и интересантног дела, писац се одликује психологијом политичких околности и критиком дипломатских радња, 1585. С тога топло препоручујемо ову ваљану расправу из дитломалиске историје од нашег уваженог професора Велике школе.

Гв. Клајић.

КЊИЖЕВЦЕ И КУЛТУРНЕ БИЉЕШКЕ,

Руско-китајски музеј. У Порт-Артуру отворен је руеко-китајски музеј, коме је задатак да Нинезе и друге руске сусједе упозна са руском културом. Уз то и Русима ће олакшати познанство с Кином, њеним становницима и културом. Музеј има два дијела: руски и кинески. Биоградски „Учитељ“ надовезује, да ће то временом бити најпотпунија збирка своје врсте. У томе музеју биће све, што би, ма у колико, доприносило познавању развитка Кинеске и њеног данашњег положаја у политичком, економном, религијском и научном погледу. :

У спомен Гогоља. Бечко друштво „Кружик љубитељеј рускаго јавика“, а уз судјеловање академских друштава „Балкан“, „Буковина“, „Словенија“, „Зора“ и „Звонимир“ — приредило је литерарно-драматску вече у спомен педесетогодишњице смрти Николе Васиљевића-Гогоља, Програм је сав о Гогољу, украшен сликом слављеника.

Краљица Српкиња. Узвишена талијанска. краљица, Јелена не попушта у својим српским осјећајима. Она

и данас, као талијанека краљица гаји на двору српске обичаје. Она је нарочито узела за дворску даму Српкињу, са којом ће разговарати српски. Осим тога стара се краљица, да се српеки језик што више рашири у Италији. У најновије вријеме настоји на томе да се по талијанским универзитетима заведе катедра ва српски језик. Како новине пишу, успјеће да то постигне. Олава и хвала краљици Орпкињи !

Педагошки преглед. Из Биограда нам јављају да су Мил. Марковић и др. Стев. М. Окановић покренули нов Педагошки лист под именом: „Педагошки Пре: глед“. Први је власник листа, а други уредних. Да покрену тај лист, вели се у огласу, нагнало их је посматрање сваштарског рада на тој науци и погрјешно оцјењивање појава о друштвеном и државном животу. „Педагошки Шреглед“ излази у мјесечним свескама. Први број већ је изишао са овом садржином: [. Чланци из науке: 1. О задатку педагошкога рада; 2. Улога религије у васпитању ; 9. Из психологије дјетињства. = Џ. Забава: Гласам за елијепце; И. Просвјетна кроника: Нови просвјетни закони. Годишња. цијена листу 4 динара, изван Србије пет динара.

Дјала др. Никодима Милаша. Штампарија“ Пахера и Кисића у Мостару јавља српскоме свијету да штампа Гравославно црнвено траво дра Никодима Милаша, владике задарскога, и то у другом попуњеном и знатно проширеном издању. Шрво је издање имало 188 параграфа, а ово 228. Ово је дјело преведено на

руски и њемачки језик, а сада се преводи на грчки.

Дјело износи 90 штампаних табака, на лијепој глаткој хартији, а у формату као и прво издање. Цијена је: броширано 12 кр. или 15 дин.; у платненом повезу са црном израдом 14 круна, или 1/ динара и 00 пара; у дивотном повезу, са кожним леђима и зла. тном израдом, 16 круна, или 20 динара. Друго је дјело овога узвишенога писца, које издаје иста штампарија „Православно калуђерставо“, историјско каноничка радња, са додатком Хилендарског устава, Ова књига износи до 0 штам. табака хартије и формата као и Шраво. Цијена брошираној круна и 20 потура. Трећа је књига Милашева, која се ради у тој штампарији, Оборник молитава. Изаћи ће у повећем сроју штампаних табака са укусном техничком израдом, украшеном корицама, по строго православном типу. Молитвеник ће бити повезан у 15 разних повезо, почевши од обичног платненог, до врдо екупоцјеног. Сва ова дјела великога књижевника и најбољег српског теолошког писца најтоплије препоручујемо српекоме свијету.

Српски листови у Америци. Колико ми знамо у Америци је политички лист „Србин“. Излази у Питебургу, недјељно један пут, а штампа се ћирилилом и латиницом. Власник и уредник Митар М. Шабан. (Овај се лист добро уређује и јефтин је, јер стаје годишње само 2 долара, а за Европу 10 круна. Адреса: ће Зе 2517 Сагзоп 5Е. 3. 5. Ривбига Ра. Сад читамо у „Орбину“ да ће ове године излазити у Америци још два српска политичко сатиричка листа, Један се зове „„Љесковац“, излази сваке

_недјеље у Њујорку, уз годишњу дијену само 25

сантима, или 1'20 круна. Други излази у Питебургу, хумористичког правца. Овај ће излазити мјесечно

један пут, Власник и уредник је Јово Томановић.

Годишња цијена долар, или 5 круна.

Словенски клуб у Биограду. У Биограду намјеравају основати друштво „Словенски Клуб“, као што слична друштва постоје у браће Чеха, Руса и По-