Bosanska vila

а ли а Е

1902. БОСАНСКА ВИЛА. 1902,

Стр. 100

БРАОН И Шаран +

љака. Главни циљ друштва биће узајамно упознавање чланова са свима важним питањима (Оловенства. То ће се постићи јавним предавањем, која ће се држати два пута недјељно, као и забавама у чисто словенском духу. Осим тога основаће се словенска књижница са најбољим дјелима словенске књижевности. Друштво ће имати и свој лист.

Стогодишњица Виктора Ига. Француска је про: славила стогодишњицу свога великог пјесника Виктора Ига. Особита прослава била јеу Шаризу. У пантеону бијапте искупљено ето равних пјесника из свију крајева Француске. На свечаности су биле заступљене пи разне државе европске. На пијаци у Шаризу, која носи пјесниково.име, откривен је величанствен споменик пјеснику Игу. У општинској кући била су три свечана концерта у спомен слављеника. Све школе у Француској свечано су прославиле тај дан.

Споменик Касти Таушановићу. У Биограду се образовао нарочити одбор за подизање споменика незаборављеном прваку и вођи радикалне странке Кости (0. Таушановићу. Одбор је издао проглас на српски народ у свима српским земљама и крајевима, у коме моли за скупљање прилога. Покојник је својим родољубивим радом за своју српеку отаџбину и свога краља, допста заслужио да му српеки народ подигне споменик. Пресједник је одбора Јоца '-. Јовановић, трговац и сенатор. Прилози се шаљу Боки Димитријевићу, трговцу у Биограду.

Савез српских женских добротворних задруга

Добротворна задруга Српкиња у Новом Саду покре-_

нула је мисао, да све српске женске добротворне задруге оснују једну велику задругу, која ће се звати „Савез свију српеких женских добротворних задруга у Војводини и Боснии Херцеговини“. Већ су склоп. љена и правила за тај савез задруга, која су се читала на главној скупштини српске женске задруге у у Новом Саду. Окупштина је радосно поздравила ту сребну замисао, која ће се брво п остварити.

Конгрес српских новинара. Читамо по српским листовима да се у српској престоници појавила срећна замисао о сазиву конгреса свију срнеких новинара. Тај конгрес треба да се одржи у Биограду. „Орпеко Новинарско Удружење“ у Бпограду узело је на се бригу да се о свему томе добро разинсла и ту родољубиву замисао и у дјело приведе.

Српска гимназија у Пљевљима. Ове године отворена је српека гимназија у Пљевљима. Наставници су јој вебином Срби Пљевљаци, који су свршили прописане науке на страни и оспособљени за професоре. За управитеља те ерпске гимназије изабран је Танасије Џејатовић, опет Шљевљак, који је био управитељ српске гимназије у Скопљу. Ништа боље нијесу могли урадити Орби у Пљевљима, него. што су подигли у своме мјесту српеку гимназију, која је за тај крај врло потребна. Сребно им било.

Српска књижарница у Пећи. У старој српској патријаршији Пећи, у Старој Орбији, отворио је скоро ерпеку књижарницу Цвјетко Шетровић. Од колике је вриједности и користи та српска књижарница за та-

"мошње Српство — не да се описати. Новоме књижару

желимо добар успјех !

Забаве. Дружина православних (рба у Фочи „Побратимство“, одржало је 17. фебруара своју друштвену забаву. У програму бијаше говор члана Михајла Јеремића, једна пјесма у мушком, једна у мјешовитом збору, двије декламације и позоришна игра Циганин. — Српско пјевачко друштво „Милутиновић“ у Високом приредило је 28. фебруара забаву с игранком. У распореду су три пјесме и шаљива игра Тра бекрије. Исти дан држало је забаву и друштво за помагање сиромашних, а вриједних (рба слушача у краљевском свеучилишту Фрање Јосифа у Загребу. Тај дан и српско пјевачко друштво у Панчеву одржало је бесједу с игранком.

Педесетогодишњица Гогољева. Свуда у великој словенској мајци Русији прославила се најсвечаније педесетогодишњица смрти великог руског генија Николе Васиљевића Гогоља. У Петрограду је 21. фебруара у Александровеком позоришту престављан позоришни комад Гогољев „Ревизор“, коме је присуствовао цар, царица, мати царева, нашљедник престола и други чланови царске куће. У Москви је опет била главна, прослава, гдје је и гроб Пушкинов и гдје ће му бити споменик и музеум.

Календар Здравац на руском језику. Српски зидни календар Здравац, који издаје и уређује др. Радивој Вукадиновић, са сликама и практичним поукама о чувању здравља и првој помоћи у нужди и болести, преведен је ове године на руски језик. Издала га је књижарница Березовеког у Шетрограду под именом: „Здоровђ и полза“. У руском издању преведени су многи чланци дра Вукадиновића, а неки прерађени према њиховим приликама.

Маџарски лист о Србима. Читамо по листовима да су два млађа маџарска књижевника покренула у Новом Саду нов маџарски лист „Мнусзгу ао“ (Умјет-_ нички Свијет). У томе листу упознаваће они маџарски свијет са српским књижевним производима. Ради тога ступили су у свезу са неким ерпеким књижевницима, да извјештаје о српском културном стању добивају из српске руке. -

Српско свенаучиште у Биограду. Професори велике школе у Впограду поднијели су српској народној скупштини и краљевско-ерпској влади преставку закона о свенаучишту краља Александће-, у Биограду. Тај пројект радио је професорски лике школе. Свенаучиште ће имати и и теолошки факултет. То Ђе бити први е верзитет на Балкану.

САДРЖАЈ: Пјесме: Ћупаш, од Јелене. — Сонст, од А. Шантића. — Безимени твет, од Драгослава. — Шриповијетн _ Шило за

огњило, од ере 1. Јовановића. — Џезмија, историјска прича, од Намик Кемала, е турског превео Алекса Ј. Попе а. — Сат

љетне ноћи, комедија у пет чинова, од Виљема ШТекепира. Превео Драгомир Брвак — Соражоћажински топа, од Ј. П. Михај .овескога,

с руског превео Бор. Р. Младеновић. — Поука: Николај Васиљевић-Погољ, са сликом, од Драгослава. — _Постистнце, од Дим. 6.

Јовановића. — Мода, пише Софија Пупић-Плетикосић. — Српске народне угмотворине- Смрт СОманлаге Ченгиља, из збирке Ст. Р. Делића. — Листак.

„Босанска Вила“ излази у Сарајеву два пута мјесечно, сваког 15. и 80. —- Цијена је за све крајеве на годину 85 круна, на по

године 4 круне. Ђаци и учитељи добивају лист ва 6 круна. У краљевина 10 дин. сребра, или 8:50 дим. у злату. За ђаке и учитеље

6 дин. сребра. Претплату је најбоље слати поштанском упутницама или српске банке у новнаном писму на уредништво. За Америку

цијена 2 долара. Претплата и рукописи шаљу се на уредништво. — Неплаћена се писма не примају. — Рукописи се не зрађају. Писма ив Србије маркирају се 25 пара дин, а дописнице из Аустро Угарске са 5 потура.

ВЛАСНИК И УРЕДНИК НИКОЛА Т. КНАШИКОВИЋ.

Прва српска штампарија Ристе Ј. Савића