Bosanska vila

РАИ У

УУ | | у а ЕЕЕ по :

ЈУ

МА ил

| А

об и анти

ЈА МА МАЈ А КУ пуним! дана ПИ

РЕД РАК ПОУКУ И КЊИЖЕВНОСТ

< 4

У (

НЗ а ЦК Бр. 6 а ро- 3 САРАЈЕВО, 30. марта 1902. Сре Год. ХУЦП.

Петар Деспотовић. Управитељ краљевеко-српске учитељске школе у Алексинцу.

отежа || ад је оно 18156. године букнуо устанак у бо- Ко није видио јаде таквих збјегова, не може их Ка: санској Крајини, народ је из тог краја бјегао _ лако представити. Ту излази на видјело оскудица у

у Одавонију. Државне власти удаљавале су с свему, што држи човјечји живот. Глад и голотиња

кренуше дубље у Сла-

вонију, и тако Пакрац и његова околина поста за њих најближе еклониште. Сви ти босански бјегунци бијаху махом Срби право славне вјере, којима су браћа по роду и вјери радо усту-

ја те збјегове с границе. Тада се босански збјегови – обични су пратиоци свих збјегова, којима је најтеже

прибавити склониште под кровом. Док се то не нађе, чељад пропада од многих болести, |који су вјерни пратиоци свакога збјега. Ту су разне грознице, запаљења, шарлах, богшње, ердобоља и друге само смр-

пала своје станове и зграде, да се бар за вријеме ту склоне. У том равијештању нијесу у први мах политичке власти ништа учествовале.

тоносне бољке Чим је пала прва јесења киша, јавише се све те болести, од којих су највише страдала јадна дјечица, која су од љих падала као снопље. Рад тог малог пакрачког одбора био је врло тежак; бјегунаца је било па хиљаде а помоћних ередстава мало. Одбору је бпла прва брига, да им свима нађе кров, а то је било најтеже. Кад се села у околини Пакраца напунише, ваљало је привољети становнике и даљих села да својој браћи притекну у нови: Димитрије Јосић, управитељ, Петар Деспо- помоћ. У том је лежао највећи успјех тог добротворног товић, професор српске учитељске школе и Јован В. Мар- одбора, који је обавјештавањем и то постигао. Ну ваковић трговациз Пакраца, који ставпше себи у задатак, _љало је скренути пажњу и ширег свијета на питање бе невољу ових страдалника, колико толико ублаже. ових биједника, да се изазове милосрђе, од кога се оче-

Пакрац је за босанске бјегунце био примамљивији од других славонских варошица и по томе, што се ту одмах установио одбор ва помоћ избјеглим Босанцима, који је био много живљи од других сличних одбора, који су постојали и по другим мјестима у Славонији. У том пакрачком одбору били су главни чла-