Bosanska vila
Бр. 6
1902. БОСАНСКА ВИЛА 1902.
Стр. 108
приликом на филозофском факултету тамошњег универзитета изучавао је филозофске и природне науке. Тада је покренуо бечку омладину да пренесе кости свог омиљеног пјесника Бранка Радичевића на Отражилово, Као предсједник тог одбора, он је пренос и извршио, Године 1885. прешао је у Србију за наставника гимназије у Крагујевцу, од куда је премијештан у Ужице, Свилајнац, Велико Градиште, гдје је био двије године директор, а отуда је 1896. године. дошао за управитеља учитељске школе у Алексинцу.
Деспотовић је човјек живог и веселог темперамента, кога је крај доброг здравља одржао и у старијим годинама. У раду је издржљив и неуморан. Живио је па и сад живи српским идеалима.
На српској је књижевности почео радити јошу младим годинама, одушевљујући се највише за дје чију књижевност. Овоје пјесме намијењене српској дјечици, штампао је у „Пријатељу српске младежи“, „Голубу“ ит „Невену“ Многе су од њих ушле у српске читанке, те их српска дјечица радо пјевају. Друге пјесме и приповијетке из млађих година штампане су у „Даници“, „Матици“, „Јавору“ и „Младој Србадији“. За омладину је писао' приповијетке: „Зао друг“, „Занат је златан“, „Две лажне златице“ и животописе славних Срба у више књижица. Од приповједака из српског живота засебно су оштампане „Завјет Иванског“ и „Милета“. Од школских уџбеника израдио је јестаственицу по Аугусту Либену у три књиге. Мале Босанчице, које је његова жена, госпођа Јелена, почела учити женском ручном раду, повод су његовом методичном упуству у женском ручном раду.
Да упути своју жену да то ради као права учптељица ес планом и разумним методом, проучио је е њом заједно све тадашње методичке, њемачке упбенике за женски ручни рад, те је из њих саставио
краћи извод, намијенивши га својој женп, која се тог посла добровољно латила, Доцније је то шире разрадио и као засебну књигу издао. Педагошко поље почео је обрађивати као учитељ у „Школском листу“, те је послије радио скоро на свима листовима, што су их учитељи покретали у Угарској и Србији. Његова Историја српеких школа у Угарској у 18. вијеку“, нај-
"исцрпнији је спис те врсте, и штета што није изишао
у једној књизи. Сада му се штампа повеће дјело „Историјска педагогика“, у коју је унио и проевјетне прилике свега српског народа.
Осим тога има по разним српским листовима по | више његових расправа и критика. Деспотовић је,
< 2 живо учествовао и у политичкој борби, лишући по Џ ~ >
многим политичким српском и њемачким који су бранили српске интересе. Он пише лаким и: разумљивим стилом и лијепим језиком. Док је живио у Угарској, одликован је од народа избором за народног посланика на карловачком црквено-народном сабору. У Србији је вршио дужност школског надзор. ника, бивао је чланом просвјетног савјета, а за свој ревновни рад на просвјетном пољу, одликован је орденом св. (аве, четвртим редом. Он је и данас у колу оних Срба, који се највише брину, да омладина из неослобођених српских крајева може довршити своје школовање. За вријеме српеко-бугарског рата предао се њези српских рањеника за пуних шест мјесеци, посредујући између њих и страних љекара, којима бијаше опредијељен за тумача. -
листовима,
Џо мјестима гдје је год служио, живо се 'заузимао за све културне и хумане установе, помажући да се подижу и одржавају.
Нека му Бог да здравља, да у тако племенитом
Б.
раду поживи још много година.
ПН
Како се оженио Милутин Хера.
_илутин Петровић, звани Милутин Хера, рођени је брат Хајдук-Вељка, ел неготинског јунака. Он је одмах у РО ЕУЕ 5 | 7 ПА 9) почетку тодине 1807. стао међу
Ој у
| оне момке, који су од тога доба, под њој
:: Вељковом управом, живели и ратовали. 1) У Милутина не видимо ни оне ратне
генијалности, којом се одликовао брат му Вељко, ни оне дрске храбрости, која је стала главе најмлађега им брата Миљка, али под Вељковом управом и под његовом ју“
натком дисциплином, понекад је и Милутин
“
овоколио, као што сведочи и његов мердан с Турчином пред неготинским шанцем “ П1мени, стр. 530.—584,.
Ва Вељкова живота, Милутин је био бимбаша у братовој војеци, а кад паде славни бранилац Неготина, Милутин поста војвода на његову месту. Даљи његов живот и'рад ми овде нећемо казивати, Го се у пеколико може видети у Поменику. (од стр: 590.—0535.). Овде ћемо само испричати: како се Милутин оженпо.
Није ва сувременике било пикаква тајна, да је славни Вељко волеом љубио сав женски
>