Bosanska vila

Бр. 6 1902.

БОСАНСКА ВИЛА 1902.

Стр. 107

1 Твоја прошлост лежи за завесом екрита; Ал ја никад нећу с ње завесу дићи, Нити ћу да мислим шта си некад била, Нити шта те има у животу стићи.

"Ти ми увек тако насмејана буди, Док ми младост траје песму ћу ти вити Јер кад младост моја пролетела буде, Нит ће тебе, нити песме моје бити.

Влад. Отанимировић.

Во а ~

Џезмија.

Иеторијека прича од Ја Кемала. О турскога превода Алекса Ј. Ноповић.

(Наставак.) .

ТУ.

(„нога времена била је на сјеверу отоманске царсвине држава Крим, као огранак њезин. Ту су владали ханови. Али како је нестало хана Девлеткираја, сјај Крима почео

је тамнити. | Њега је наслиједио Мехмед Кирај, који бијаше доста крупна људина, али млитав, сипљив. = Изгледаше да је имао злобно срце, јер му је прече било себе уздржати, макар и на штету османлијског уједињења.

Кад је Мехмед Кирај хан владао, именовао је свога брата Адил Кираја калгајем, (ваљда доглавником.) Брат му је имао здрав разум и јаку свијест. Адил Кирај се родио прије Џезмије на неколико мјесеци. Овај свијет је угледао једне прољетне зоре са сунцем заједно. Чим је на овај свијет дошао, као да је знао за људску злобу и остале њихове неваљалштине, јер је као дјетенце врло често плакао.

„Дијете почне пузати и некако је смијешно пузао. Изгледало је, е је мислио да су му, као неком осуђенику, букагије на ногама. Док би одмакао два корака, показивао је неку суморност и збуњеност, налик на обољелог човјека, који је у великој хипокондрији.

Дијете почне расти и напредовати. Његова забава и игра, коју је проводио у башти, није наличила на игре друге дјеце. Узео би листић у руке и бадао у ваздух. Што више вјетар тјераше лист по ваздуху, да се у некој евјетлости бори (0 тога мишљаше да се и на

ајетету се чињаше, са таласима површини неба дјеца играју са лишћем. на небу звијезде, занесе му се памет, па му се чињаше да су се његови листићи претворили у звијезде Угледавши свијетњака, мишљаше да се оцијепио комадић мјесеца и пао на земљу, па се по ваздуху

вјетра. Угледавши

креће.

Још није био одрастао ни зрео за испитивање и равмишљање, али је ипак могао мислити, да је ово доба створено нарочито за Пе јер је по нарави био пјесник.

А шта је то пјеснико То рођено за измишљање финих идеја, највеће задовољство, сања о емијању, подругивању, плакању, небесним сводовима и тако ствара стихове.

је једно створење, у којима ужива

„читао, Још сањаше,

Он него омшшља како ће показати своју умну вјештину. Радо елу ша миле слобода у кафазу, ограђеном црним шипкама. "По је пјесник,

Пјесник је од сваког створења најв ћи роб не воли да се толико брине како ће живити,

звуке славуја, коме је скраћена с

који је створен са таким п сличним заразама.

Хајдемо даље, да се не би од намјере одвојили ! Адил Кирај заиста бијаше створен за пјесника. То доказиваше и његова необична памет,

Дође вријеме да се књигама бави и из њих науку црпи Једним погледом научи све што је прода је то знао прије него се родио. У својим двадесетим годинама бијаше премашио савремене научењаке.

Адил Кираја красила је још њежност и љупкост. „Лице му бијаше као пенбе-памук, са емеђим образима и плавушкастим очима, које се, са осмијехом бркова и смеђе косе, мијењаше у разне боје.

У оно вријеме кримски ханови-принчеви и остали народ носили су хаљине, које нијесу ни наличиле на ношњу цариградску. Те хаљине бијаху за тијело врло згодне. Мјесто дугачких каука на глави, носили су црне калпаке. Тако се носио и Адил Кирај и тиме красио своге љепушкасто лице.

Колико је год Адил Кпрај био створен за пјесника, толико је створен и за војпика. Јегова чиста савјест и бистри ум налагао му је, да увијек буде одан вјерским начелима ислама.

То му је овјековјечило високо поштовање у народу. Он је увијек држао да је отомански Султан прави халиф и тежио је да његово царство буде вјечито.

| Историја нам каже, да су оног времена били разни великаши у Криму: калгајџ, пици, велики везири, велике војводе (сердар екреми) и други.

Ханове је именовао и свргавао отомански е ултан као халпф. Мјесто хена постављани су калгаји.

престолонашљед-

(Овако потчињен султану, хан кримска Мехмед Кирај, плео је разне сплетке и свакакве пакости чинио своме халифи и господару. Ове је то знао Адил Кирај, али га није хтио издати, због свога племенита срца, је сва његова зла у тајности држао.

Знао је Адил Кирај да еве што се догађа на земљи, има и свога краја, па се увијек и држао те своје идеје.

нето