Bosanska vila

1902, БОСАНСКА ВИЛА 1902.

СОтр. 1138

Бр. 6 Јелена. А ја сам болна кад те не гледам | Деметријус.

Ти грдну сумњу на се сваљујеш Кад се из града ноћу извлачиш, Па се прибијаш туђем човеку Који те мрзи, гура, презире... Где ти је чедност, где девичанство Кад се у овој пустој осами Предајеш слепо ноћним згодама # Јелена. Твоја је чедност моја заштита, А за ме нема ноћне тавнине, Кад само твоје лице сагледам... Ја нисам сама, свет је уза ме, Јер ти си мој свет, цела селена, Ца може л' когод што посумњалти, Кад ме цео свет гледа, посматра 2 Деметријуе.

Ја ћу од тебе у луг побећи, Нек те растргну дивљи зверови! „Јелена.

И дивља звер је боља од тебе! Бежи куд хоћеш! Биће обратно: За Аполом ће Дафна трчати; Голубица ће гонит јастреба,

А мирна куја тигра љутога! Узалуд бегаш, нећеш побећи Јерће лукавство храброст гонити!

1. Старо време. Б. Гостионице у Грка.

Деметријус. Доста је збора! Ја сад полазим! Не иди за мном јер ти се може Што неповољно амо елучити!

Јелена. Зар и у граду, храму, планини, Ти ми, јадниче, чиниш на жао! (рам нека те је! Твоја суровост Вређа до срца мој пол слабији! Човек оружјем љубав осваја, А жена срцем, ал не ласкањем, А, гле, ја јурим увек за тобом, Па ћу и у смрт поћи са тобом !

(Обоје оду.)

Оберон. 0, иди Нимфо! Немој јецати ! Ти нећеш дуго сузе ронити; Јер ћеш од њега сутра бегати, А он ће тебе љуто гонити!

(Враголан се враћа.)

Оберон.

Здраво путниче! Новиш ли цветакг Враголан.

Носим га, ево;

Оберон.

Дај га овамо! Знадем у шуми један брежуљак; Где бујно цвета жути красуљак,

Вес деа “~

Гостионице.

(Наставак.)

исто, као и шпартански краљ Менелај,

отера дворо-

управника само зато,

Где су цветићи — плаве љубице, Посуди стабло козје ножице; Где је мирисе јасмин просуо

А глог се дивним цвећем осуо, Ту Титанија, уз цвет убави, Међу вилама нојцу борави

Ту се песмама у сан уљуља,

А. одело јој је змијска кошуља... Тамо сад одох да је походим

И цветним соком очи наквасим... А и ти пођи, али припази:;

Ту се у шуми младић налази, За њиме јури једна девојка, Једна Атинска дивна лепојка; Он је не воли, она тугује

И непрестано за њим лудује. Стигни младића — себе не штеди На трепавице му сока исцеди, Нека у јутру, чим он прогледа Младу лепојку прво угледа, Нек је заволи, нека лудује

Ко што сад она за њим тугује! У прве петле врат се овамо!

Враголат. На служби, краљу ! Одох за њима Оду.

(Наставиће се.)

који што му

ограничене на приватџе домове и па гостољубље. И овде се веровало, да над гостопримством и дарежљивошћу дома

| лебдијаше бог заштитник и осветник Зевс, коме даваху још надимак „Хепот“ (Рад. гост). Шрема томе јелински домови, богати и сиромашни, беху отворени сваком путнику, Нико није смео одбити госта, који је тражио склоништа и гостољубља. Опромашни свињар Евмеје усрдно прима у своју колибу и части по могућству непозната путника и госта (у ствари свога старог господара Одисија) онако

рече, да Телемаку и његовом непознатом пра-

иоцу беше већ заузет сватовима, који у њему свадбу

откаже пријем; јер краљевски двор обављаху.

Да јелински домови отворени беху неје доказ отмица лепе краљице Јелене, баш жене Ме-

познатим непријатељима, најбољи нелајеве, коју собом одведе у Троју поносити Пријамов син Парис, те се срамом и поругом одавва гостопримству и протин отаџбине изазва, Грчку и штетни рат,

У том старом витешком времену. гоет је дочекиван са највећом предусретљивошћу, није се питало ко је и шта је, док се не би окупао, јелом и пићем добро опоравио. Тако

исто није се разбирало о његовом одласку,