Bosanska vila
Стр. 114
1902. БОСАНСКА ВИЛА 1909,
Бр. б
нити се на њ наваљивало да остане дуже, но што је хтео, На поласку давани су му дарови, као и у Словена, у знак пријатељства, дружбе и сећања, |
Иу историјско доба, јелински домови беху склоништа госту, путнику. (амо ваља поменути, да су Грци слабо волели дружбу са другим народима. Дружење и походе махом беху између Други
путник, дошљак или гост, сматрао се као
њихних сународника. странац. варварин. По свој прилици с тога, штро су Грци у новој домовини затекли туђе старије стаповпике, са којима су водили љуте бојеве и своје надмоћство у борби истицали као врлину, а превирали обравовације, мекушније противнике,
Сваки већи грчки дом имао је по један одељак памсњен гостима. Кад би гост куцнуо на врата, отворило би му се и одведен би био у гостинску собу. Домаћин би наложио ватру, осветлио, донео соли и спремно ва јело. Ако гост не би познавао никаквог домаћина, обраћао би се представнику своје државице. Опај би се постарао ва његово преноћиште, или бо га одвео у свој дом. Али, ако је тај дошљак сам представник, он би се обратио управнику града и овај би га одвео у јаван Дом за госте, где му се поклањало пуно пажње. Ручавао је у пританеју за једним столом са чиновницима и свештеницима,
Грчка није могла остати у овом стању без дружбе са светом. Први градови на путу највише похођени, беху Атине и Коринат. У Пиреј, атинско пристаниште, долажаху трговачке лађе свих земаља. Њихна роба смештена је у сигурне заклоне и излагана па углед у отвореним продавницама. (Одатле су је узимали ситничари и торбари, уновили у град, продавали по улицама, малим продавиицама и кућама. Отрани трговци не беху у Атинама оптерећени онако тешким дажбинама као на лругим местима и спорове пзмеђу њих и Грка решаваху мешовите судије.
Грчка беше само у приморју на домашају светске струје и промета. Кров њену унутрашшњост не промицаху путови од отиштега
У. (25:
=
вначаја. Она их у оптте није ни имала добрих осем оних, који вођаху у света места: на коренску превлаку, у Олимпију или Делфе. То је с тога што грчке државице беху у вечитој трвавици и размирици, И сами путови, који су одводили у чувсце храмове, не беху вазда бевопасни,
__И овде су, као на Истоку народне светиње и јавне прославе мамиле госте са равних страна, из близа и далека, У витешко доба путовало се на двоколицама (са два или четири коња напоредо), у историјско доба ва коњу и пешке, Заштитник пута беше бор Херме (Меркур). У извебном остојању, на распутници, граници државе и атара, у близини какве шуме, потока, реке и извора стајаху стубови овог заштитног божанства, са исписатим упутима
- за помоћ и обавештај путницима, На једном таквом мермерном стубу читало се:
„ја, бог Херме, стојим на достојпој вибини, на раскрсници три пута, близу морске обале, да уморном путнику понудим одмор. У мом подножју извор је свеже воде,“
У редовно време путовали су овим путовима поклоници из свих делова Грчке, па чак и са далеког Истока, о провлавама промицале су масе гостију и трговаца, да присуствују свечаностима, пародним играма и да размене робу на трговпма, који су трајали дуже време, по Пазванијевом уверавању на коринској превлаци два месеца. —
На овим путовима, у извесним остојањима, беху гостионице, () њима се нарочите стараху Олимпија, Лелфи и Книд. Једџа таква раввалина очувала се уз Херпн хрим (богиње Јуноне) код Платеје. Имала је многобројне
собе са потребама и намештајем, али се овде пије храшило, но у оближној гостионици, у сојој се јело по избору, или приступало пуној гобтинској трпези.
У доцније доба, грчке гостионице беху удобне. Гостионитар и послуга натицаху се да служе што боље јелом п пићем. Јела беху ограничена на мали број но укусна и здрава,
а вина изврена., (Шаставиће се.)
бр