Bosanska vila

1902. БОСАНСКА ВИЛА 1909.

Стр. 115

ЈА Мода.

Пише Софија Штутвић- Плелаикосић, ) у

(Е35А > , ПИ енојка под притиском таквог друштвеног немира, (је лијеће улицама и променадом. Тражи, а не зна ни сама шта тражи. Ивзједе је љубомора а не зна због кога. Уздаси јој се отимају из дна срца. Туга је превладала; немир је душевни мучи. . Плакола би и викала од бола некаквога. Сва се претворила у концерте и забаве. У њезиној души врте се каваљери ба лажнијем комплиментима и фарисејским погледима, —- а звуци музике, који јој још у уву одјекују чупају јој срце и раздиру душу. У тој болести и фантазији, у томе грозничавом душевном стању, тумара

јадна ђевојка тамо амо, док не клоне и, сломљена од

умора, не пане с ногу. _А тако исто и удата жена оставља кућу, дјецу и све своје добро, на слушкињи — а она иде и тражи

не би ли се гдјегод срела са каваљером, својијем“

удварачем од прошле ноћи, да га види, да с њиме шроговори, да се договори: гдје бе се вечерас наћи и састати, — ако не у орфеуму, или на концерту, она ће га позвати себи на сијело, на картање, на каву и ћеретање, или да је прати звуцима вијолине на клавиру.

А он ће јој и том приликом, погледом и фарисејским уздисајем, плести тријумф над главом и цвијећем кићенијех ријечи засипати је, па у јадној жени разбуктавати страст и таштину. А женско се " срце, као шећер топи.

Џа како да буде срећан брак

Ако је опет близу дан другог бала, или друге забаве, жена избудаље од бриге и мисли: шта ће обући, како бе се нагиздати, да буде најљешша, да што више каваљера освоји, да што више мушкијех срдаца за се придобије. Ту се зову и парукијери и фризери, и кројачи и ципелари и хиљаду некаковијех имају посла око ње, док је за забаву спреме и уреде, како иде по моди.

Такој жени човјек не може надавати новаца. (Ова мора на свакој забави бити, у својој кући забаве

удешавати. — Ако се нема, она Бе, уз рат и немир

кућни, прије рока скапати, или ће вадити срества из најсрамнијега врела и најгрјешније касе.

Тако живи модерна жена у непрестаној живчаној раздражености, у ватруштини и болести душевној.

Музика дакле отвара улаз у срце женско. Она га разапиње, сапиње, разорава и раздире. Она памет мути и разум помрачава, човјеку свијест одузима. Она има исту онаку, ако не и већу моћ над душом, срцем и вољом људском, као они модерни, учени мађионичари, што хипнозом и сугестијама одузму човјеку разум и вољу; те човјек постаје пука играчка у њиховим рукама.

'Наставак.)

Је ли опда чудо ако књагиња трчи за звуцима виолине једног Циганина, остављајући човјека, дијете и књаскевски сјај 2 Е

Чему онда да спомињем друге момке и ђевојке што дневно падају као жртве под утицајем музике, — под утицајем пјевача и опернијех пјевачица, како то дневно новине биљеже.

Та на ударце и тутњаву једноставног бубња војничкога, или на трубу њихову, кад пролази љета војника раним јутром ла вјежбе, буде се ђевојке и скачу у кошуљи, па брже отварају проворе и очима прате трупу док год не замакне.

А кад војска са потпуном музиком иде на маневре, тада женскиње помамно скаче на прозоре, па била киша, био вјетар, било сунце или студен; биле неочешљане и неумивене, то ништа не смета, на то се нема кад мислити. Са прозора се не иде док то све из вида не ишчезне. Многа неуређена излети и на сокак. Ђаци и ученице бацају књиге из руке, па лете као вилени за музиком. А кад замукну ти чаробни гласови, свако се осјећа као да му неко срце истрже.

Откуда та Борава наклоност модернога женскиња према војништву више него ли према цивилуг Шта их привлачи тако ћораво и еплног Шта друго, ако не њихова романтика: бубањ, труба, музика, корак, звекет сабаља и мамуза; бојали одијело, сјајна пуцета, златни шерити %

Све то годи оку и срцу женскиња; то јој срце осваја, то је зашљепљује. Многа за то прегоријева све своје, — и сами живот. А људи веле: слаби спол.

Та узмимо само кад у приватној кући куцне клавир Овојим тоновима узбуни сву чељад по кући. Дјеца стану скакати и галамити; пси лајати и вијати; ђевојке се помамно узлијеђу по собама, Играле би и и скакале ако Кеш и са прозора, Ни једна не може мирно сједити, слушати и уживати евирку, јер јој се осјећај и страсти распале, и хоће да излуди. Њуварица, оставља и напушта на ватри јело, да гори и загоријева, па као вилена лети, скаче и задиркива кућног момка, ако нема никог другог.

Еле, уз такове васпитне прилике, модерна се жена не може никада оејећати срећном и задовољном. Није срећна као ђевојка, јер црче за удајом и љубави, Још је несрећнија као удата жена, а старост јој је горко мучење и проводи је у очајању, јер њезине тежње лете изнад сваке могућности и истините реалности живота. Она живи у царству романа; у свијету чуда, страхота и покора, рушећи своје тјелесно и душевно здравље — од колијевке па до гроба.

(Наставиће се.)

у