Bosanska vila

Бр. 18. и 19.

1902. БОСАНСКА ВИЛА 1902.

Стр. 841

„О хвала, Зиду, хвала вечита !

„Ал Тизбе нема! Је л то истина 2

„О гадни Зиду! Ало несита !

„Нек у прах падне твоја зидина !“ Тезеј.

Мени се чини да би и Зид требао на клетву клетвом да одговори, јер и он има осећаја.

Пирам.

Не треба, господару, јер ове моје речи „твоја зидина“ то су знак за Тизбу да она треба да дође; чим она уђе, ја морам кроз зид да је шпионирам. Видећете да ће тако бити, као што вам рекох. Гле!

Ево је већ долази. (Тиазба долази.)

Тивба. „Зиду, гледао си моје сузице, „Јер ме растављашод мог Пирама, „Тебе љубљаху моје уснице, „Па што се пречиш туна међ намаг Ппрам,. „Ја видим гласак, Зиду убави, „Ја чујем лице моје драгане. „Тизба !“ Тизба. „Чујем ли драгог гласе елађане 2“ ПШпрам.

„ Чујеш их, чујеш, моја љубави, „ја сам ти веран, драга рођена“. Тизба.

„А ја те љубим као Јелена“ Пирам.

„6 Сафал Прокру што је љубио“. Тизба.

„Мој се је живот с твојим сљубио“.

Ппирам. „Дај ми крозрупу пољуб заносни“ Тизба. „Ја само љубим малтер пакосни“. Пират. „Нашем састанку сместа поћи ћу“. Тизба. „Мртва ил жива, драги, доћићу“. (Ширам и Тизба одлазе.) Зид. „Улогу своју ја сам свршио Ко хладна стена у вис стршио! Збогом остајте, грешке праштајте!“ Тезеј. Хвала Богу! Зид се срушио између суседа. Деметријус. Али која вајда од тога, господару, кад и зидови имају уши 2! Хитолилаа. Ово је најлуђа ствар коју сам икада чула.

Тезеј.

Најбоље је у овој представи ова игра сенака, а најгоре није још тако рђаво, ако му уображење у помоћ притекне,

Хитолилаа. И то твоје уображење, а не њихово. Тезеј.

Ако ми не мислимо о њима ништа горе, но што они сами о себи мисле, онда они могу бити најбољи људи. — Ево долазе две паметне животиње,

лав и месец. (Лав и Месечина долазе).

Лав. | „Ви, госпе, што се миша плашите, Кад вам кроз собе брзо промиче, Зацело ћете да се страшите, Кад лав страхотни бесно зариче. Ал ја сам стодар, звани Брбљавко, Да лава играм, ја сам дошао; Не видех живог лава никако, А да га видим, зло бих прошао“.

Тезеј.

Врло савесна и племенита животиња. Деметријус. Најбоља међу најбољима, господару, коју сам икада видео. Лисандар. Али је овај лав прави лисац у погледу храбрости. Тезеј. И прави гусак у погледу дискреције. Деметријус.

Не сасвим, господару, јер његова храброст не

може да надвлада његову памет, као лисац гусана. Тезеј.

Уверен сам да и његова памет не може опет да надвлада његову храброст: као што гусан не може да се дочепа лисца. Али најзад оставимо то његовој памети, а ми слушајмо шта ће месец рећи.

Месечина. „Као рошчићи млада месеца“. Деметријус. Па овај треба да има рогове на глави. Тезеј. Он је пун месец, па му се не виде рогови. Месечина. „Као рошчић млада меседа, Овај фењерчић таму просеца, А ја сам човек у сред месеца“. Тезеј.

То је највећа погрешка између свију осталих ! Човек би требао да је унутра, у фењеру, кад већ вели: да је он у сред месеца а фењер међу тим представља месец. Иначе како он може бити човек у сред месеца 2