Bosanska vila

Отр. 342

1902. БОСАНСКА

ВИЛА. 1908. Бр. 18. и 19.

Деметријус. Не сме унутра због пламена, јер ће се опећи. Хитолита,

Ја сам већ сита овог месеца; како би „било да други дође.

Тезеј.

Слаба светлост његова разума показује, да се он једе. Али из учтивости и ради реда треба да истрајемо до краја.

Лисандар. Говори даље, месече ! Месечина. (Све, што сам имао да вам кажем, ја сам вам

већ казао, а то је: да је овај фењер месец: да сам

ја човек у месецу; да је овај џбун, мој џбун и да је овај пас, мој паве. Деметријус.

Дакле сви ти предмети треба да су у фењеру, јер је фењер месец. Али, ево 'Тизбе, сад ће бити комедије !

(Тизба долази). Тизба. „Ово је место нашег састанка“.

Лав. „Ав-в! Ав-в |“ (Лав риче, Тизба тобеене и истусти плашта). Деметријус. Дивно ричеш, лаве ! Тезеј. Дивно бегаш, Тизба !

Хитолита,. Дивно светлиш, месече! — Одиста, месец необично лепо светли ! (Лав раздере Тизбин плашта). Тезеј. Дивно цепаш, лаве ! Деметријус. Ево долази Пирам. (Џирам дође). Лисандар. А лав нокат у ледину! (Лав оде). Пирам. „Хвала месече твојим зракама, Које облише кутак убави, Пасвојим бледим, светлим тракама Грле анђелка моје љубави. Ал ко је врагг Гле крвав траг! „Ту беше жесток бој! Вара л' ме гледг2 Ил' месец блед 2 Плашт је, драгана, твој ! И земља та, Крвава сва,

Дођ'те фурије сад!

Узмите све Кад драга мре, Што ће ми живот млада!“ Тезеј. Ова туга за изгубљеном драгом пријатељицом може многога да нагони на плач.

Хитолита. Душе ми моје, ја жалим овога човека.

Пирам. „Зашто си земљо, лава саздалаг дар да ми зубом драгу раскине Тек што се беше кб крин расцвала, Па зар да тако млада угине!“ Ал нашто плач Заоштри мач! Нека ми згоди груд! Срце сад мри Кад драга сепи Њу крије гробни студ! Нек трне зрак! Нек падне мрак! Умирем радо млад! Нашто тај плам, Ја мрети знам Лежем у вечни хлад !“ „“Прободе се тч умре. Месечина одлази). Хитолита.. Како је то могуће, да месечина пре оде но што се Тизба врати да тражи свога драгана. га наћи у мраку.

Тешко ће

Тезеј.

Наћи ће га при светлуцању звезда. Ево је. Са

њеном кукњавом ваљда ће се и комад свршити. Хитолита.

Само да не кука дуго, јер овакав један Пирам, као што је овај, то не заслужује. Али ја се надам да ће она то свршити на двоје, на троје.

Деметријус.

Треба да падне само једна мрвица на кантар,

па ће се видети ко је бољи, Пирам или Тизба.

Лисандар. Већ је угледала Ширама њеним слатким очима.

Деметријус. И почиње кукати, као што следује.

Тизба.

„Слатки су сни Кад драги спи Устани војно мој! Ал ти си блед, Хладан кб лед, Мртав је поглед твој! Усана чар Срдашца жар Образа твојих цвет,