Bosanska vila

Бр. 18. и 19.

1902. БОСАНСКА ВИЛА 1902.

Стр. 343

Угаси студ И смртни ћуд Ох, то је удес клет! Шта ђе ми светог Нашто ми цвет Кад нема цвасти ком2 Нек душа мре Ја дајем све Миломе војну мом! За тебе сад Мој војно млад Полажем живот свој ! Свршен је чин Увену крин (, збогом свете мој!“ (Шрободе се и угре).

Тезеј. Дакле месец и лав остадоше живи да покопају мртве.

Деметријус.

Цедуља.

0, не! Зид, који је њихове домове растављао, пао је. Ако вам је по вољи да видилае епилог или да чујете бергамасканску игру, коју изводе два члана нашега друштва, молим само наредите.

Остао је и зид.

Тезеј.

Немојте епилог, молим вас. Ваш комад не треба никаквога извињења ни објашњења. Немојте се, дакле, извињавати, јер кад су глумци мртви, не треба никога ни кудити, ни хвалити. Да је онај, који је написао овај комод, сам играо Ширама, па да се обесио Тизбином подвезом, онда би то била једна вдегантна трагедија; али ипак за то ви сте комад марљиво аранжовали и одиграли. Нека дакле дођу ваши бергамаскалски играчи, а епилог нека хвата пут за уши,

(Шредстављачи играју).

Тезеј. Већ гвозден језик поноћ избија Сад ће настати време духова... Хајдмо на одмор, мили другови, Јер ако дуже у ноћ бдијемо Ми ћемо у дан дуже спавати... (С овим комадом глупим, сакатим, Ми смо скратили сатб досадне; Зато хајдемо!.. Још пб месеца Трајаће ово наше весеље Пуно песама, игре, забаве ! (Сви оду). (Враголан долази с једном металом на рамену). Враголамн.

Сад на месец курјак лаје, Бесног тигра мучи глад; За њих ратар ништ не хаје, Јер га тишти тежак рад, —

На огњишту ватра гори; Ћук поздравља глуву ноБ; Болесника бољка мори, Јер се спрема гробу поћу. Из пећина дуси лете, Хладне сенке као лед; Стару цркву да посете И гробова дуги ред, А ми лаки вилењаци Светкујемо вес'о пир; да нас нису дневни зраци Нама годи ноћни мир. Ми певамо с гадном совом, Уживамо душом свом; А ја дођох с метлом овом Да пометем овај дом'!.... (Оберон ш Тилаанија долазе са својом тратањом). Оберон. Хајте виле моје миле! (Сад је дош'о ред на вас! Као тице лакокриле Запевајте у сав глас! Нек се јеци ваши слију ЈУ најлепшу хармонију ! Титанија. Нек забрује песме нове Јер је овде земни рај, Нек вам песме благослове Ово место, овај крај! (Песма и игра). Обером. Докле зора не забели Док не плане сунчев жар, Обиђите кутак цели Походите нови пар. Благослов'те њине дане, Благоелов'те њину ноћ, Да их силе од зла бране Да их чува вечна моћ. Нек им љубав дуго блиста Ко што блиста сунчев сјај, Нек им буде ведра, чиста, „Да познаду земни рај! А пород им срећан био, Бујан као пољски цвет, ( њим се вазда подичио Отац, мати, цео свет... Хај'те, виле, послу рајском Нек вам буде срећан пут, Пошкропите росом мајском Сваку собу, сваки кут! Хајте сви Ноћ не спи Наћ' ћемо се зором сви!

(Оберон, Титанија и тралања одлазе),