Bosanska vila
Стр. 346
1902. БОСАНСКА ВИЛА 1902.
Бр. 18. и 19.
после утиске, који се добијају слагањем различних чула: боја са звуком, мириса са укусом и т.д.
Као што рекосмо раније руски натурализам, као и у опште натурализам, изображава то, што се најчешће јавља у животу, то, што је приступачно готово свима људима. Декаденство пак изображавало је и изображава ретко, изузетно а нарочито неправилно. Најпосле докле је натурални идеал шеца вапа јр сотроге запо, дотле декаденти љубе фигуре, нервне и болесне, једном речју љубе нешто, што спада у царство мрака. Таке фигуре, по мнењу декадената проничу у царство спиритизма мистицизма, што већ не можемо рећи за здраве и крепке нерве. Као што ћемо: доцније видети многи јунаци Гаршинових и Тургењевих приповедака престављају идеал правих символиста. Гаршин је необично волео нервне субјекте, јер само они, по његовом мнењу, могу осећати све добре и рђаве стране живота. Тургењев је пак запливао са приповеткама „Доводљно“ „Призракљ“, „Клара Миличљ“ и т. д. и сувише дубоко у воде европског символизма.
Уметништво тражи много што-шта што му декаденство не може дати: опредељеност, правилне контуре и описи главне су црте уметништва а на против изузеци су за декаденство. То је узрок зашто се декаденство ни до данас не утврди у руској ли:
тератури и не образова сталнију и силнију школу. Као све друге школе тако је и декаденство
развило заставу са натписом „слобода рада“ захте-
вајући од романсијера и песника да пишу шта хоће и како хође. Доцније пак ограничише ту слободу извесним правилима, који и данас владају у декаденској школи т. ј. они почеше захтевати описивање неразумљиво, нејасно, неодређено и т. д. Сем тога декаденти забрањују описивање нечег, што се свакодневно јавља, а особито не трпе тенденциозност, коју сматрају за главни облик натурализма, у чему разуме се, одвећ греше. Тенденциозних радова има, не само у натуралистичној школи, негои у романтичној и пеевдокласичној, па најпосле и у неким декаденским радовима. Тако на пример отац европског декаденствал) био је до извесног степена тенденциозан. У радовима руских писаца — декадената она се још јаче види.
Из свега што рекосмо о декаденској школи слободно можемо рећи да јој будућност ништа добро не предсказује, па ипак у историји литературе декаденски покрет заузимаће важно место, јер је први устао противу натурадног разумевања литературе. Декаденти су дали пример другима да ступе у опозицију и тиме преобразе и дотерају то, што се још у натурадизму да изменити.
По мишљењу многих критичара еволуција ће се јавити у недрима самог натурализма а као најопаснији противници ма какве литерарне школе сматрају се велики писци, који су некада штитили ту школу или јој управо основу дали")
(Наставиће се.)
РРА
Мода.
Пише Софија ПШутић-Плетикосић.
(Наставак.)
Модерни брак.
зми само „Ргеззи“ или коју другу свјетску
(= новину, па загледај, шта ћеш набиг Хи5 | САДО љаде огласа и понуда модернијех ђевојака за удају. Саме себе нуде мушкарцима, које не познају. Ђевојке младе, лијепе, и са миразом и са знањем траже друга; траже мужа и ваце очајнички: има ли ико да ме хоће узети за, жену г Не бирам, не пробирам; нек је само лијеп, па ако ме хоће нек се јави на уредништво Н. —
Пристајем и на уговор и на цивилни брак, само да се удам, да са себе снимим име ђевојке, као уси-
и
ђелице.
Грозно, заиста грозно, кад се озбиљно просуди, до какве је низине пало достојанство модерне жене. Кад се просуди, да је у ту низину оборила мода и вајна цивилизација, и слобода т. ј, еманцитација и равноправност жене са мушкарцем.
У негдашња сретна времена, а и данас тако бива, гдје није цивилизација продрла, момци су падали на мегдану за ђевојку; један другоме крв точио ради ђевојке и части њезине; отимали и јагмили сео ђевојке, — а данас је то цивилизација измијенила.
Ето, читамо често по новинама гдје по Франдуској и Њемачкој модерне ђевојке, једна другу на мегдан позива ради момка: једна другој крв пролијева, ране задаје; једна другу сијече, боде и касапи, а све ради мушке главе и из љубоморе, јер га једна другој из очију отима. И то ђевојке из добријех кућа, ћери високе господе раде то, јер су скупа мужеви и ријетке удаје у модерног свијета.
Та шта ћеш даље, када чак мајка, удовица, отимље свога зета, заручника и мужа једине шћери своје, па бјежи с њиме и носи собом сав имотак, и не марећи за једино своје женско дијете.
5) Шарл Бодлер. >) Скабичевскли „Рус. М.“