Bosanska vila
Отр. 348
1908. БОСАНСКА ВИЛА 1902.
Бр. 18. и 19.
ни неће заборавити, да при картању и пијанкама, као за разонођење, узму претресати овога поштеног човјека и жену његову, и толико ће наговарати старјешину да га уклони из овога мјеста, јер није колегијалан, није дружеван, — јер жену своју не да њима, — још ће га зато по који и кући позвати на вечеру, на печено јање или младо прасе, уз добро, јако црно вино. Кад се вечера смири, онда ће текар госпоја домаБица повести ријеч на свој мајсторски начин, против оно двоје поштене и уредне чељади. Овај ће им све обећати што год желе, јер се добро најео и напио
а џабе!
За таке гнусне сврхе, чим се прочује да ће овај старјешина опет доћи, унапријед се кувају торте, пеку колачи, наређује се најбоље пиво и вино; наређују се јавци и одојчад, — све се то спрема и троши, јер се надају да ће онај модерни, за овако мастан залогај све учинити за њихову љубав, и на тај се начин одужити за гозбу господску.
И заиста, колика се зла и неправедна дјела данас чине због болести модернога друштва, у овоме хришћанском времену, — то је да Бог сачува и заклони !
(Наставиће се.)
СР
СРПСКЕ НАРОДНЕ УМОТВОРИВЕ
[.
У азбоље се Далифагић Ахмо,
(поје Шред џамијом сабах клањајући;
Колико се лахко разболио, Четири га двору однијеше.
То зачула материна Наза,
Па изиђе у другу одају,
Па обуче мушко одијело,
За пас метну свијетло оружје, А уђаха ата великога,
Па наљезе кроз Сарајво Наза Тихо јаше, а гледа преда се. Кад наљегла кроз Сарајво Наза, (ве говоре редом Сарајлије „Од како је постало Сарајво, Није прошла вака серхатлија !“' Прође Наза ни мукајет није. Кад је била близу бјела двора, Она пита Ахметову стрину: „Богом мајко, Ахметова стрино! Како вам је Далифлгић Ахмог“ — А, Бога ми, серхатлијо млада, Јат“ је умрђо, јат је на умору, Синоћ му је прекукала мајка!“ Па проћера материна Наза Иепод двора Далифагић Ахма; У двору му ниђе нико нејма, На башчи му три чадора б'јела. Ца под један чадор повирила, Кад се Ахму хладна вода грије ; Па по' други чадор повирила, Кад се кроје сајалук хаљине; Кад под трећи чадор повирила, Кад ту јадан мртав лежи Ахмо. Кад уљезе материна Наза,
Па му вели хоџа из мејтефа:
Дилберке.
Из збирке Ст. Р. Делића.
„Устај, Ахмо, дошла ти је Наза!«“ — Каква Наза, вода је носила; Три пут Назу исках у матере Мајка даје, а Наза ме неће,
Па је више ни искати неђу!“ Шједе Наза Ахму више главе, Па извади ситну хамајлију,
Па му један ајет проучила Махну Ахмо и ногом и руком И црне је очи отворио;
Па му други ајет проучила Шједе Ахмо и исправи се;
Па му трећи ајет проучила Скочи Ахмо на ноге лагахне, Узе Назу за бијелу руку, (Одведе је свом бијелу двору.
П.
Кад са горе листак опадаше, Туде Хаџо ране боловаше; Виш' главе му остарјела мајка, Под ногама вјереница љуба. Мајка шједи, сузе пролијева, „Љуба му се посмјехује млада. Говори јој бего Хаџи-бего: „Што се смијеш, окаменила се, Та видиш ли да ћу умријети !“ — „Умри, аго, и мени је драго! Знаш, Хаџи-бег, није давно било, Ти ме просиш, а ја се поносим, Мене теби браћа поклонише. Ти покупи киту и сватове, Доведе ме свом бијелу двору; Твоја мајка пред двор излазаше, Па овако мени говораше: „аМио беже, лијепе ђевојке,
Да јој није у мало махана Да јој чедо под појасом нејма!““ Па ме натраг роду поврнусте, А. себи ми браћа не дадоше, На пољу ми чадор разапеше; Чадоровах годиницу дана, Ниђе чеда, ни о' чеда гласа Ни адета да ђевојка рађа! Књигу пишу мила браћа моја: РА “а 2 „„Копиљаче бего, Хаџи-бего, Овате купи, хајде по ђевојку |“ Ти покупи киту и сватове, Доведе ме свом бијелу двору. (! тобом била девет годин дана, Родила ти девет ђевојака. Кад ја носах десету ђевојку, Ти овако мени говораше: „„Ако родиш десету ђевојку,
- ла “и Завиј очи, па у воду скочи! Кад ја родих десету ђевојку, Узех лудо чедо из наручје,
Па га турих кули низ бојеве; Прште лудо чедо на четверо, Мени срце јадно на петеро, На петеро п на десетеро. Тад сам Богу јемин учинила, Да ти смрти могу дочекати, На авлији коло 6' уфатила Су мојијех девет ђевојака!“ Црче Хапо јадан слушајући, А мајка му јаде гледајући. Бре да видиш Хапи-беговице На авлији коло уфатила (Су њезино девет ђевојака, А у колу пјесму запјевала :
| ати ! „Немојте се, друге, наругати.