Bosanska vila

Бр. 18. и 19.

1902. БОСАНСКА ВИЛА 1902.

Стр. 828

кандилу пред олтаром домовине, народности, Српетва, и Србинства.

Понављам, зар то није истовјетност њима двојици, кад се та предавања сведу на подјелу странака у Србији! па начелност тога, послије свога расматрања, и допадања везивати за личности вођства а по том за личности из дјечије околине.

Зар.... зар... нека и ово довољно буде као напомена за доказ да је Сремац имао право; да је повнавао и Срету и Максима и да није на памет говорио.

Приговори се свему и свачему могу добацивати па и истини, јер истина и боде и дира, особито онда, када се намјерно прикривана оголити. То је Сремац Лимунације и Максима и учинио а у томе лежи и разумијевање свих приговора, који му се добацују и могу добацивати.

· Мислимо, да је доста нашим наводима речено, као и то, дати су примјери живота а не празне маште, симпатије или антипатије и ми ту мећемо тачку, — јер даљим наводима и аналисањем реферата и некојих мисли, које се у њему огледају а и назиру, отишло би се много даље и промашило циљ природе редака ових.

Рибари. Жив. М. Радосављевић.

КЊИЖЕВНЕ И КУДТУРНЕ БИЉЕШКЕ.

Позив на упис на једанаесто коло књига српске књижевне задруге. Навршило се десет година живота и рада Српске Књижевне Задруге. За ово вријеме опремљено је међу српске читаоце десет кола редовних задругиних издања у седамдесет одабраних и лијепо спремљених књига, које су штампане у више од пола милиона примјерака. Српски народ умио је лијепо схватити задатак своје Књижевне Задруге, и свесрдно је прихватио задругине књиге, тако да се за кратко вријеме задругина рада упетостручио број, у коме се до појаве задругине штампала и ширила српека књига, и задругина се издања данас редовно жељно траже и радо читају и тамо гдје је иначе ријетко и допирала српска књига. Управа Српске Ењижевне Задруге, судећи по досадашњем лијепом одзиву, на који су задругина издања наилазила у српских читалаца, с правом очекује да ће тај одзив бити све бољи и бољи, и у тој нади отвара упис и на једанаесто редовно коло задругиних књига, у коме ће бити ови списи: 1. Скупљени драмати Ј. С. Поповића, свеска [; 2. Јоакима Вујића „Џутешествије по Србији“, свеска П., с картом ондашње Орбије и са сликама: 3. |ричања Вука Дојчевића“ скупио и сложио Ст. М. Љубиша, свеска П,; 4. „Приповијетке Б. Јакшића“, свеска [.; 5. „Ускок“, роман С. Матавуља; 6. „Тарас Буљба“, приповијетка Н. В. Гогоља, у преводу Милована Ђ Глишића; и '. Порекло и постанак народа“, од В. Беџхота у преводу др. Драг. Мијушковића. Моле се скупљачи претплате и повјереници задругини да што прије отпочну прикупљати претплату и чланске улоге за ово коло и покупљени новац шаљу задругиној благајници, како би редовно притицање новца у задругину благајницу олакшало тачност и брзину свега управина рада, а нарочито убрзало спремање задругиних издања. Још од постанка свог Српска Књижевна Задруга даје редовно својим читаоцима готово два пута оноЛико колико им је дужна дати, по правилима својим. (С тога се управа и нада да бе њен позив и на је-

данаесто коло задругиних књига наћи у свима редовима нашега народа досадашњу свесрдну и дубоку предусретљивост, а још многобројнији одзив.

Матица Српска 28. и 29. прошлог мјесеца имали су састанак оба одјелења — књижевно и управно — Матице Српске под предеједништвом А. Хаџића. На састанку управног одбора поднијет је извјештај о књижевним издањима матичиним. По том извјештају износио би дефицит до свршетка ове године око 5685 круна 49 пот. Послије дужег савјетовања ријешено

_је да се предложи скупштини, да се за покривање

дефицита из чистог прихода неких фондова, одређених на књижевне еврхе, узме сразмјерно толико, кокико ти фондови могу без икакве штете поднијети. Поднијеће се даље предлог скупштини, да се са издањима „Матице Српске“, као што су сад, покуша још и године 1908. По тој трећој години видјело би се, да ли да се наставе или да се обуставе матичина књижевна издавања у садашњем обиму свом. Покаже ли случајно и г. 1908. дефицит, тај да се покрије на начин као што се предлаже за г. 1902. — Књижевно одјелење одало је посмртну пошту умрлим члановима: др. Николи Кретићу и Гаврилу Витковићу, а референти, гг. Радивој Врховац и (ава Петровић, поднијели су свој извјештај, о позоришним дјелима, која су стигла за награде, по коме не препоручују ни једно дјело. Ријешено је, да се главној скупштини за чланове књижевног одјелења препо: руче: архимандрит г. др.. Георгије Летић и протосинђел г. Иларион Зеремски. „и“. Читанка за ученике трговачких школа. Биоградска Трговачка Омладина штампала је о своме трошку Читанку за ученике тргов. школе, (Бисград, штампарија Д. Димитријевића 1902. — На 8. стр. 182. Цијена. 1:00 дин. у тврдом повезу). — Штиво у овој читанци удешено је за ђаке трговачких школа тако лијепо и марљиво, да се ђаци упознају са свим оним што ће им бити од потребе као доцнијим трговцима. То је вјешто удешена збирка свега онога што ђаци уче, те тако понављају, у пријатној. лектири, оно што су из појединих предмета учили. Као и у свакој читанци, тако и у овој има и пјесама и прича, и пословица и загонетака, описа и патриотских чланака, а што год се дубље улази у лектиру, ова читанка с постаје све специјалнија, а на крају су описи важнијих свјетских трговачких мјеста Читанку ову приређивала је сама управа Трговачке Школе, Биоградске Трговачке Омладине, узимајући за образац овакве читанке у страних народа. И њој збиља служи на част што је пружила овако, у сваком погледу, лијепу читанку од које ће не само њени ђаци но и сваки други имати неоцијењене користи. У читанци чланци су штампани и једном и другом азбуком, а Трговачка Омладина ни овом приликом није заборавила свога великог добротвора, Јефту М. Павловића. Њему је посветила лијеп чланак уз слику му, и донијела је „Приче из живота Ј. М. Павловића.“ — Штампарска израда врло је укусна. Ову Читанку препоручујемо свакоме, а нарочито овамошњим ђацима, који ријетко кад имају лијепу књигу. = Боја Српски календар: Већ смо примили „Календар Матице Српске“, за просту 1908. г., који излази ево друга година. Уредник му је Тих. Остојић. И ове год., каом прошле види се, уложено је и труда и воље да календар буде што бољи, јер му је садржина одабрана и пуна поучних чланака. Овај календар са шест других