Bosanska vila

Стр. 854

1902. БОСАНСКА ВИЛА 1902.

Бр. 18. и 19,

књига Матичиних стаје само 1 круну, а чланови матичини добивају их бесплатно,

Прештампано. Из „Летописа Матице Српске“ прештампане су кратке приче Борислава Станковића Божји људи. — Како их оцјењује „КЕњижвни Гласник“ у оцјени Јована Скерлића изгледа да нијесу најбоље написане. Из „Весника Српске Цркве“ оштампано је 7 Буро Радичевић, 'медицинар на московском универзитету, од ђакона саборне нишићке цркве К. Лучића. Из „Богословског Гласника“ оштампана је расправа Д. Руварца Аустријски конкордат и Хрвати. Из „Привредног Гласника“ оштампано је проширено предавање В. И. Бајкића Историја сртске трговинске полилпике. Свеска [. Аустро-угарска трговинска политика на Балкану до 1880. Ово евоје предавање држао је Бајкић 21. зеђа прошле године у „Зогаћулзвепвећа ећег Мегејп“ у Минхену. Набавити се може у књижарници Геце Кона у Биограду. Из „Гласника Православне Цркве“ оштампана је лијепа расправа Песимизам а Хришћанставо. Написао Александар Живановић, свештеник, професор и православни катихета на кр. средњим школама у Осијеку. |

Нове музикалије. Од српске штампарије Браће М. Поповића из Новог (ада примили смо: „Десет српских песама“, за виолину уз лаку гласовирску пратњу: 1. Весела је Србадија, 2. Лепа Пава, 8. Каравиље, 4. Миљено, 5. Девојчица ружу брала, 6. Младо пастирче унило, (. Девојка соколу вулум учинила, 8. Омиљ Смиљана, 9. Тихо ноћи, 10. Вино пије Дојчин Петар. Цијена 1 круна 6 хелера; — Пет сртски народниг игара, за гласовир: !. Сарајевка, 2. Ајд на лево, 3. Ајде мало дере, 4. Неда гривну изгубила, 5. Кокоњеште. Цијена ! круна. — Три српска народна кола: |. српско, П. банатско, Ш. бачко, за гласовир у двије руке, цијена ! круна. — Џет сртскиг народниг игара, за виолину: |. Сељанчица, П. Шумадинка, 1. Заплет, ТУ. Зајечарка, У. Неготинка. Цијена ! круна 20 потура. Сваки који има виолину или клавир а жели имати лијепе народне забаве, препоручујемо ове музикалије, које се могу набавити код Браће М. Поповића у Новом Саду.

Освештање. Српско православни црквени обор у Кепчу у Босни, јавља да ће се освештати на Свету Петку 14. октобра нова црква, коју су тамошњи Срби трудом и родољубивим прилозима подигли у славу преподобне матере Параскеве. Свечаност почиње у недјељу 13. октобра освештањем и подизањем звона. У понедјељак 14. октобра у 9 сати прије подне почиње јутрење са освештањем цркве, за тим литургија, на којој ће појати српеко-православно црквено пјевачко друштво Милутиновић из Високог. У вече у 8 сати биће забава са игранком у корист св. храма. На забави судјеловаће добровољно друштво „Милутиновић“. Срећно!

„Будућност“. Литерарно друштво ученица српске учитељичке школе Будућност у Карловцу одржало је Т. (20. септембра прву овогодишњу друштвену скупштину, у којој су за часнице друштвене изабране ове ученице: Предсједница: Касија Бесаровићева, ученица |У. разр.: подпресједница: Наталија Ножинићева, ученица ПЛ. разр.: благајкиња: Анка Васиљевићева, ученица ТУ. равр ; 1. тајница: Катарина Богдановићева, ученица ПТ. разр.; [. књижпичарка: Јованка Адамовићева, ученица ПТ, разр; П. тајница: Даринка Љиљкова, ученица П. године; П. књижничарка: Зорка Оетојићева, ученина П. год; одборница: Софија“ Драгићева, ученица ТУ. године.

Ријетка почаст. Нашем великану Др. Валтазару Богишићу даровала је француска влада, приликом прославе четрдесетогодишњице његова докторетва и књижевног рада у знак признања његових књижевних заслуга, драгоцјени севрски суд. — Овај стародревни производ приватног обрта француске државе употребљује се за особито одликовање владара, државника и научника. — Покдон је пропраћен писмом министра спољних посала Делдкасеа, у којем му, по заслуви истичући вриједност његова рада, жели у име франдуске владе дуги вијек, да још дуго узмогне користити знаности и-науци. — ( поносом и радошћу доносимо овај по Српетво мили глас.

Рад М. главне скупштине савеза српских земљорадничких задруга и централне касе српских привредних задруга, одржане у Митровици у Сријему 18. маја

1902. У овој књизи осим извјештаја земљорадничких задруга штампана су и четири предавања, која су одржана на тој скупштини. Ова књига нека је топло препоручена сваком а нарочито овамошњем Српетву, гдје нема, тако рећи ни једне задруге. Из ње ђе сваки увидјети шта све може задруга учинити и колико користи допринијети. Цијена јој је (0 хелера.

Књиге Матице Српске. Шримили смо Летопис Матице Српске, књига 210. свеска У. за год. 1902. Још змо примили и двије књиге издања Матице Орпске из Новог Сада. Шрва је: Косово, опис земље и народа, издање са сликама. Написао Бранислав Ђ. Нушић. Свеска Т. Ко год је читао досадања дјела Нушићева, тај се неће кајати ако набави и ово. гКиивећи по источним крајевима г. Нушић упознао је тамошњи народ, обичаје и предјеле, па ево згоде да и нас уповна са тим крајевима. Цијена овој књизи 1 круна и 50 хелера. Друга је Молитва у умјетничкој пјесми српској, приредио М Шевић.

Одликована златном медаљом. Позната српска цртачко-везиљачка радионица Милана Петка-Павловића у Вршцу, одликована је на овогодишњој тамошњој изложби, за изложене вјештачки везене слике трвом златном медаљом. Честитамо.

Нови листови у Србији, Три нова политичка листа почела су у Биограду излазити. Један је „Штамта“, демократ. лист, уредник му је Св. М. Јакшић, бивши секретар посланства у Цариграду. Осим овог почео је излазити „Савременик“ радикални лист. Сарадници на овом листу нови су људи, те му се судбина још не зна каква бе бити.

„Објашњења и рјечник за Шаоме де 5таађаа Те тлагта“, за ученике трг. акад. и средњих школа, а трошком министарства нар. привреде, г. Тјешимир Старчевић саставио је ову књигу, која ће врло погодно послужити ученицима при учењу француског језика у школи. (Старчевић је познат као одлични познавалац француског језика и књижевности и његово дјелца најљепше препоручујемо.

„Страдија“. Познати приповједач а наш сарад“ ник г. Раде М. Домановић, оштампао је из „Срп. Књижевног Гласника“ своју сатиричну причу „Страдију“, због које су га удаљили од дужности. Ова. приповијетка „Домановићева заслужује озбиљну пажњу читалаца, јер је написана умјетнички и износи мане српског друштва у врло сатиричној форми. „Отрадија“ је у публици наишла на опште одобравање још док је у листу излазила и вриједно је да је свака српека кућа набави.

Насрадин Хоџа, Књижарница Браће М. Поповића издала је горњу књигу, Наерадин хоџа, његове шале,