Bosanska vila

Бр. 18. и 19.

1902. БОСАНСКА ВИЛА 1902.

Отр. 855

досјетке и лакрдије у причама, или шала и забава за народ а из народа од Мехмеда Тевфика. Превод и допуне. Колико се год пута прочитају његове приче, никад досадне нијесу, јер су пуне лијепе досјетљивости, пријатне шале и забаве. Нарочито се овамо често чују и понављају. Књига има 12 табака мале осмине а цијена јој је 70 новчића.

Особито одликовање. рофесор, академик и српски књижевник г Луко Зоре, именован је за наставника најмлађем сину Књаза Николе [. књажевићу Петру Честитамо!

Мала библиотека (Пахера и Кисића, у Мостару) донијела је у 88. и 34. својој свесци Ш. дио Брзакових сличица и причица ЈУ комисији. — Као додатак изишао јеи бр. ХУ.и ХУТ. Пријегледа, (Прегледа) у коме се, поред осталог, налази приказ на књиге Срп. Књиж. Задруге од О. и чланчић „Александар Дима Старији“ од Л.Х.

ИУ ЛЕ.

Стеван М. Луковић. Септембра 1. преминуо је млад човјек, Стеван Луковић, писар Државног Савјета у 25. години свог живота. Још у овим годинама видило се да би млади Луковић био вриједан српски књижевник. Његове пјесме штампане су у „Делу“, „Новој Искри“, „Звевди“ и „Босанској Вили“. Покојни Луковић родио се у Чачку а школовао се у Биограду. Његови другови, да би га што више задржали у успомени, намјеравају издати све његове штампане и вештампане пјесме. Бог да га прости и помилује !

Милева Скарић рођ, Шумоња. У цвијету младости у 24. год. остави овај свијет и пресели се у вјечност у Карловцу, 6. септембра Милева Скараћ, рођ. Шумоња. Својом смрћу ожалостила је оца и матер и многобројну своју родбину, а највише свога млађаног сина и супруга, Владимира Скарића, професора сарајевске велике гимназије. Ожалошћеној родбини нека Бог пошаље утјехе а њој даде рајско насеље. Бог да је прости и помилује !

Драга Мужа, рођ Павловић. У 45 годичи преминула је у Крушевцу 8. септембра напрасном смрћу Драга Мужа, рођена Џавловић. Иза себе оставља супруга Милана, прсфесора, стрица, Високопреосвешт. митрополита Србије, Инокентија, брата и другу родбину. Бог да је прости и помилује !

Иван Николић. У Задру умро је Иван Николић, судски тајник у миру у 81. години живота, Покојник је многе српске народне пјесме преводио на талијански језик, и тако уповнавао страну књижевност са нашим бисер-драгим камењем. Преведене пјесме штампане су посебно 1894. год. под натписом: „Сапћ роројат! Зегђи“. Осим тога покојник је превео „Балканску Царицу“ квеза Николе. Још је превео Његошев „Горски Вијенац“, и баш при штампању тога дјела задесила га је смрт. Тиме је овај скромни српски радник на пољу српске књижевности заслужио да му сваки рекне Бог да га прости и помилује!

Емил Зола. Чувени транцуски романсијер — Емил Зола умр'о је 16. септембра у Маризу, управо угушен је гасовима из аларата за ваздушно гријање, Зола се родио 2. априла 1840. год. у Паризу. Син је инжињера, који се доселио из Италије и настанио се у Паризу. Зола је врло млад почео писати романе, али у први мах. нијесу имали добра успјеха, но мало по мало он ге прочуо по цијелој Француској, па и цијелом обравованом свијету. Пошљедњи велики његов рад јесте „Четири Јеванђеља“, од којих су три написана и објављена. српски преведени.

Стеван Д. Поповић, — 24. прошлога мјесеца доста ненадно преминуо је Стеван Д. Поповић, Смрт његова није само ожалостила родбину му и најближе пријатеље, него њега искрено жале сви они, који су га познавали и с њим радили, јер то би-

Од његових романа неки су и на

јаше човјек риједак по вредноћи, а енергичан прегалац ва сваку

хуману установу. Шок. Шоповић родио се 25. јула 1844. год. у

Шапцу (отац му је родом из Маћедоније, а мајка му из Подриња) гдје је свршио основну школу и четири равреда гимназије. Даље је учио у Биограду, Цириху, Берлину и Готи. По свршеном школовању (1868.) добио је ва писара министарства просвјете, а доцније ва професора прве учитељске школе. 1878, г. дао је оставку на службу и наставио је проучавања педагошких наука у Бечу, Берлину и Лајпцигу. Када се вратио у Србију постављен је 1875. г. ва секретара мин. просвјете, а доцније ва директора учитељске школе, са кога је мјеста враћен опет у министарство за референта ва основну наставу. ( тога мјеста 1884. г, стављен је на расположење, а три мјесеца доцније постављен је ва начелника тога министарства. Као такав био је наставник Њ. В. Краља Александра, кога је пратао и у Италију. Доцније је премјештен ва комесара Народне Банке, па је опет враћен за начелника министарства просвјете, год. 1891. као такав стављен је у ченвију. — Г. 1894. враћен је из пензије ва предсједника Пореске Управе, а годину дана доцније постављен је за министра финансија, са кога је мјеста уклоњен 17. децембра 1896. г. а 1897. г. у октобру мјесецу опет се вратио ва министра финансија, на коме је мјесту остао до 23. новембра 1878. г. Умрво је као државни савјетник на расположењу. — Као што се види чиновничка служба пок. Поповића кретала се у два правца : просвјетном и Финансијском, он је у једној и у другој струци оставио за собом лијепу успомену. У просвјетној струци он је творац вакона о пенвијама учитељских удовица и њихове дјеце, а у финансијској изазвао је читаву пореску реформу законом о порезу и Пореској Управи од 1896. године. — Шок. Поповић радио је и на књижевном и новинарском пољу. Да би педагошкој струци што боље користио, израдио је Џедагогику, Методику, Рачунигу (ва основне школе) и Њемачку грамаљику (ва ниже гимназије). Осим тога он је доста и преводио, а преводи његови растурени су по равним листовима, већином политичким. Од већих превода (посебно штампаних, поменућемо: ранију, Јасмину (роман) и Тајму једне усиђелице, а има и прилично поворишних комада у његовом преводу. — Покојни Поповић био је почасни члан Српске Краљев ске Академије и члан Чупићевог Одбора. Поред тога, он је био или предсједник или члан многих културмих и хуманих установа, и свуда се осјећала његова вредноћа, неуморност и истрајност у послу. — Вјечан му спомен!

БОВЕ КЊИГЕ И ЛИСТОВИ.

Краљ питоме Босне поносне Стеван Твртко 1. За малу српску младеж као испитни дар и поклон — написао по српским и туђим изворима Петар От. Иванчевић, С двије слике (владике Николајевића, чијој је сјени посвећена књига, и манастира Милешева). Издање књижарнице Мил. Каракашевића. У Сомбору, српска штампарија Владимира Баића. 1902. Цијена 40 потура. Ова књига као, да је на брву руку писана, те је све као набадано с брда и дола. Реченице су већином неправилне, јевик врло слаб, а уметање појединих ријечи готово досадно. Има много погрјешака и у језику и правопасу.

Основи политичке економије, од Емила Лавлеја, протебора политичке економије на универзитету у Лијежу, дописног члана института и т. д Шревео Александар 3. Јовичић. Београд,

штампарија Д. Димитријевића 1902. Ивдање задужбине Илије М. Коларца 90.

Дете у породици и школи, читанка за моралне поуке за 1. и П. разред грађанских девојачких школа. По програму изводили Ж. О. Дачић и Вл. Т. Спасојевић. Београд, нова електрична штампарија Џ. Јоцковића 1902. Цијева динар или круна.

Два дива, спек у У делова од Војислава П. Бошњаковића. Редакција и ивдање Шанте П. Симића, учитеља. Половина чистог прихода од ове књиге намењена. је оружном Фонду. Београд, штампарија Д. Димитријевића, Иван-бегова, улица бр. 1. Цена 1:50 дин. Може се набавити у књижара Марчића и Јанковића у Београду