Bosanska vila
Стр. 856
1902 ЛБОСАНСКА ВИЛА 1902.
Бр. 18, и 19.
Ту Ко итпе та Фе бетизеће КоПлоге, уоп Тћоти
Е. бјогејеуће. Уујеп 1902. Мемав уоп Е. Баре, Висћенав пе попа |
Аппатала! (Кат ууећ). Улеп 1. Коћипатк 3.
Годишњи извештај о Вишој енској Школи краљице Драге и Женској Учитељској Школи у Београду, 84 школску 1901—9. годину. У Београду, штампано у Државној штампарији краљевине Србије. 1902.
Српски географски атлас, за ниже разреде средњих школа, израдио професор Јос. Ковачевић. Издање књижаре В.
Валожића. Београд, штампарска радионица мин. војног 1902. г.
Р-рљ Мих. В. Вуичљ. Економическо - политическје ваглид6ј, дубровчанина Николњр Вида Гучетића, из втором половине! ХУТ. вбка, Перевелљ Јованљ П. Рогановичђ Кавављ, типолитограми В. М. Клочникова. 1902.
Извештај ва школеку годину 1901—2. српске православне мушке учитељске школе у Џакрацу, приредио Никола Шумоња, управитељ. Српска манастирска штампарија у Карловцима.
1 =вјешттај.
Сматрамо за дужност да објавимо српском народу досадањи успјех друштва „Просвјете“, да се види, како друштво у свом почетку напредује. У Сарајеву је био добар одзив за друштво одмах у почетку, те се већ 18. августа изабрао гланни одбор, као што је већ јављено у „Босанској Вили“. Број чланова непрестано је растао, тако да данас има у Сарајеву 313 члана и то 3 добротвора 60 утемељача и 310 помагача. У брзо се и у Мостару и Бањој Луци скупило 100 чланова, тако да се у та два мјеста 1. септембра изабрао пододбор и то у Мостару на предлог госп. Војислава Шоле, а у Бањој Луци тајним гласањем. У Мостару је изабран ва предсједника г. Алекса Шантић, за тајника г. Милан Ћуковић, ва благајника г. Алекса Петрић, за првог ревизора г. Др. Пера Ивавовић, а за другог ревизора г. Томо Кашиковић. У Бањој Луди изабран је за предсједника г. Илија Љубибратић ; ва тајника г. Дамјан Грбић, ва благајника г. Александар Маслеша, ва првог ревизора г. Душан Шиштељић, а за другог ревизора г. Др. Јован Ивковић. Број чланова у Мостару износи 246 и то: 5 добротвора, 40 утемељача и 201 помагач, а у Бањој Луци 30 утемељача и 107 помагача. Више се ни из једног мјеста није
јавио до сада толики број чланова, да би се могао основати под-
одбор, али се надамо, да ће то бити у брзо у Гацку, јер сву Тацку до сада скупило 10 утемељача и 80 помагача. Остала мјеста, оклен су нам се јавили чланови, долазе овим редом по броју чланова: Зеница 10 утемељача и 50 помагача, Љубиње 40 чланова, Приједор 12 утемељача и 28 помагача, ШТтрпци, село код Вишеграда, 2 утемељача и 54 помагача, Рогатица 6 утемељача и 27 помагача, Коњиц 4# утсмељача 26 помагача, Вареш 4 утемељача и 20 помагача, Варцар Вакуф 24 помагача, Доњи Унац код Шетровца 4 утемељача 16 поматача, Босанска Дубица 5 утемељача и 15 помагача, Бласенице 9 утемељача 10 помагача,
Бихаћ 14 утемељача 4 помагача, Хаџићи код Сарајева 16 по
магача, Грачаница 5 утемељача 10 помагача, Лужани код Сарајева 14 помагача, Возућа код Завидовића “ помагача, Фојница
______________
Лићепан Грђић.
код Гацка 7 помагача, Рељево 1 утемељач 4 помагача, Бос. Костајница 4 помагача, Дервента 2 утемељача и Бос. Брод 1 утемељач. Свега 8 добротвора 219 утемељача 1054 помагача,
Нека је овдје изречена топла хвала свима повјереницима, који су се ва друштво заузимали, а остали се умољавају, да нем | што прије јаве број ми списак чланова, да им пошаљемо књиге ва купљење чланарине.
Овај одвив српскога народа учинио је, да смо до сада могли дати 21 штипендију и 5 потпора ђацима различитих средних школа и великих, и то: 7 штипендија ло 800 круна годишње за велике школе у Аустроугарској монархији и то 3 правницима из Мостара, 1 Филовофу ив, Гацка, 1 медицинару ивг Бијељине, 1 филовоту ив Тешња, 1 абитуријенту ив Приједора, једну штипендију од 600 круна годишње техничару из Сарајева; једну штипендију од 500 круна годишње абитуријенту ив Сарајева; 5 штипендија ва карловачку препарандију и то 3 из Сарајева, 2 по једна из Високог и Бос Новог; 6 штипендија ва гимназије и то 2 по 300 круна годишње, једна гимназијалцу ив Међеђе (Бос. Дубица), друга ив Варцара, 2 по 250 круна годишње, једну гимназијалцу из Високог, друга ив Гацка, једна од 200 круна годишње гимназијалцу из Шетровца и једна од 100 круна гимнавијалцу из Сарајева ; једна за српеку вишу дјевојачку школу у Сарајеву у износу од 80 круна годишње.
Да бисмо и остале молбе, које нам стижу и које ће нам стићи, могли повољно ријешити, обраћамо се српском народу са молбом, да се уписује у чланове друштва. Молимо српске корпорације; а на првом мјесту српске спштине и пјевачка друштва, да се уписују ва чланове утемељаче и добротворе. Молимо све овдје од једном, да се не морамо сваком на по се обраћати.
Из друге редовне сједнице главног одбора друштва „Просвјете“, држане 18 септембра 1902 у Сарајеву. Тајник: Тредеједник: Риста. Х- Дамјановић.
пе— Моле се сва господа претплатници, да шаљу претплату што тачније и уредније, јер овако лист запиње и касни само због новаца. Зато, што се претплата тако слабо и немарно шаље, ми смо се морали штампарији задужити. Али како она не може и неће да чека, молимо да се сваки сјети своје дужности и што прије пошаље овогодишњу претплату. Запамтите да 300 претплатника још није послало ни паре од нове године, па ако сте пријатељ овога јединога српскога књижевнога листа у Босни, и ако желите среће и напретка овоме листу. учинићете одмах своју дужност, на чему вам у на-
пријед захваљујемо и српски Вас поздрављамо.
У краљевини молимо свакога коме је лакше нека шаље новац на нашег главнога повјереника г. В. Марковића и Павловића трг. цркв. утвари.
—_—________________ по В_–—_—== о ом
САДРЖАЈ : Шјесме: Звијезда, од | Јеремије Настића. — Три момчета, од Предрага — Вече, од Бор Л. Ценића. — Притовијешке: Сима пензионар, од Радоја Домановића. — Светаосавска ноћ, прича ив српске прошлости Мила. — Мој сапутник, приповијетка Максима Горког, превод М. Матића. — Шесме у трози, од Павла Лагарића. — Џезмија историјска прича, од Намик Кемала, с турског
превео Алекса Ј. Поповић. — Сам летиње ноћи,
комедија у пет чинова, од Виљема Шекспира. Превео Драгомир Брзак. — Поука:
Војвода Марко Миљанов (са сликом). од М. — Натураљизам и његови главнији преставници у Русији, од Драг. Поповића — Мода,
пише Софија Шупић-Плетикосић. — Српске народне умотаворине:
Дилберке, од Ст. Р. Делића. — Срп. нар. приче: ићена је већи
Ђаво од Ђавола. Страж очију нема. Баба учи молитаву св. Саву. — Листак.
„Босанска Вила“ излави у Сарајеву два пута мјесечно, сваког 15. и 30. —- Цијена је за све крајеве на годину 8 круна, на по године 4 круне. Ђаци и учитељи добивају лист ва 6 круна. У краљевини 10 дин. сребра, или 8:50 дик у злату. За ђаке и учитеље
6 дин. сребра. Претплату је најбоље слати поштанским упутницама или срчеке банке у новчаном писму на уредништво.
За Америку
цијена 2 долара. Претплата и рукописи шаљу се на уредништво. — Неплаћена се писма не примају. — Рукописи се не враћају. Писма из Србије маркирају се 25 пара дин., а дописнице из Аустро Угарске са 5 потура,
—________________________-
ВЛАСНИК И УРЕДНИК НИКОЛА Т. КАШИКОВИЋ.
Прва српска штампарија Ристе Ј. Савића,