Bosanska vila
ИТД
1
~“ Е
ћ , ДИ
ПИ не н
ЧИ УЕ
МУ 1 5
МУН | УЧЕ "У ИЕ
У
ЦК
+ САРАЈЕВО, 30. октобра 1902. Се Код. ХМ
Ђура Рајковић. Редитељ краљевског српског народног позоришта. (Р. 1887. — + 1908.)
у ЦЕ друштву великих покојника, који су позор- о чијем се раду сад може донети дефинитиван суд, Он ницу сматради за свет пи живот, а свет за је као уметнички радник једна не само значајна, него
Це 5 |||
~ Бачванскоме и Тоши Јовановићу, придруио се један друг из младости и пријатељ из раних дана. Таман је минуло пола године како је сишао са позорнице живота Ђура Рајковић, један неуморни сарадник на подизању и усавршавању глумачке уметности у Србији.
Име Ђуре Рајковића везано је за једно ведро доба рада у позоришту и почиње да се истиче у оно време, када избијају прве клице на пољу глумачке уметности. Његово име обележава једно доба када се са одушевљењем ишло по мучном, неутрвеном путу и када се нису жалиле никакве жртве за уметност. То доба обележено је многим светлим и познатим именима, којима историја
развића нашега позоришта придаје велики значај. Достојно место у групи тих сарадника, без икакве сумње, припада, поред осталих, и ЂЊури Рајковићу,
позорницу, на којој се све рђаво одиграва,
и интересантна појава, која привлачи јако пажњу нашу.
Уметност, коју је и како ју је Рајковић представљао, наговорила га је да се претвара т. ј. да представља на позорници типове и характере којих особине у стварном животу беху му сасвим непознате и осутне. Ђура је био човек
кога је трећа галерија озбиљно мрзила услед његове игре. Овај човек, који је био образац добричине; који је имао материнску душу за свакога и срце пуно осећаја за све лепо и племенито — тај човек се на позорници испољавао у ненадмашна крволока и зликовца, Овај човек, који иначе није имао снаге ни стоногу згазити, на позорници је проливао крв као воду и убијао људе као скакавце. Но с друге стране, он је имао пуно прилике
приказати публици и друге ретке особине свога израђеног талента. Позоришна хроника и критика, које су стално с пажњом пратиле његову уметничку