Bosanska vila

Бр. 20.

1902. БОСАНСКА ВИЛА 1902.

Стр. 361

ниче један 2... Умукни, шта се кевиш као будала !... Згромићу те!...

— Не се секираш госпођо, не се љутиш, ће да платам! — прекидао је Риста чешће њену ларму, а то је њу доводило до беснила.

— Шта бе ти ова чинија овде, па још ни пола није опрао... О господе Боже!... Па шта си радиог Гле, па ово метнуо на крај, само да падне!... Ух-у-у-ух.... Видиш, кад узмем ову карлицу, па ти главу равлупам!... Па се опет смеје!... Шта да се не секирам2 Ма знаш ли ти ком кажеш 2... Умукни!...

Кад већ љутина беше превршила, она докопа кашику из лонца, који је на столу стајао, али како несмотрено повуче, он тресну на тањире, који су били на земљи, и поразбија их. Лена беше ван себе, цикну као змија, и дохвати карлицу, али Риста сасвим равнодушно, слежући раменима и вичући „Боже сачувај шта ради“ изађе дотле на поље и ватвори врата.

Док се то дешавало (има је шетао по соби, колико тек да се не би заборавило да је и он ту, и два-три пута се накањивао да изађе у кујну, али то није учинио. Ко вна заштор Кад се ларма већ беше примирила, он као љутит нагло изађе из собе, накашља се и прво прогунђа два-три пута „овај“ па се опет искашља и

гласно се накашљавао,

викну:

— Какви су то „чкандали“ по мојој кући; — То изговоривши значајно погледа свуда у наоколо, а за тим продужи... То ја

нећу да трпим, јесте ли чули ви, ја сам господар овде! —

== Иди ти у своју собу, па ћути, кад се тебе ништа не тиче, немој ми ту стајати ва муке, док ти сад нисам платила за гусле! цичаше љутито Лена,

— Хоћу мир у кући, јеси ли чула ти, ја овде судим!...

Иди ми с очију! Шта 'оћеш ти ЖЖесток си да тражиш мир! Ко те као рачуна.

— Е, хе, хе, хе — поче Сима лакше што је носи онај куси, ја овај једнако то гледам...

— Вала, Ристо, неће ти ни Сима ни Бог помоћи, док мени, знаш, моји ђаволи дођу па почнем наопако !

— Где је тај Риста, оца му бугарског, да га ја питам шта бесни по мојој кућиг опет заоштри Оима, — Ристо!

— Чујем — одавва се он и отвори врата те уђе увутра.

— А ха, чујеш, чујеш, одидер овамо ближе...

Шамар пуче. ј

—- Тако ти, овај, много си нешто побеснио, а мени кад дођу моје лутке, оца би убио! Магарче безобравни! Шта радиш ти овудаг Научићу ја тебе памети.

Риста се опет некако чудновато смешкао главом довати фес са земље.

Витле ми не требаш у кући, капу па напоље из куће, викну сад Лена.

— Ти ћути кад ја заповедам...

=== УВ зету а а о

— Кушуј, јеси ли чула ја сам још жив,

и клатећи

ја сам домаћин, јер ће сад да буде као с Ристом !

— Ма св ким ти то, пробај де само, пробај ...

— Опет тебе носи ђаво...

— Кога носи ђавог

— Ућути једаред, ти ми не требаш, он ми треба .:.

— Хо муко, а што ти мени требаш, ја, мислиш цркох за тобом! — А што си, овај, пошта за мене, кад

ти као — умекша (има гласом. — Лепо, лепо, (Симо, видећемо ми то... — Е, брате, луде жене, — још мекше

додаде Сима излазећи из кујне.

— Лена је остала наслоњена једном руком на зид и плакала.

— Риста је опет с накривљеним фесом на коме је још стајала прашина, како је пао, смешкао се и уплашено и глупачки, купећи

разбијену парчад од тањира.

=

— Није од тога догађаја прошло ни три дана, Лена је већ била код зета У ране оо Сима је сам с Пером седео ва столом и ручао, а дворио их верни му Риста,