Bosanska vila

Стр. 864

1902. БОСАНСКА ВИЛА 1902.

· Бр. 20.

Свештеници су тако богоугодно служили, ђакони тако умиљато појали, да многима потекоше сузе.

Најпослије се доврши Божја служба, онај калуђер ступи напријед и поче бесједити народу:

— Драга дјецо, Божјом помоћу дођох међу вас и подигох ово свето знамење. Знамење Спаситељевог страдања и славе. Знамење свега Хришћанства. Божјом помоћу, помоћу Опаситеља свега Хришћанства, надам се, да вас спасем и да вас изведем из мрака у коме сте до данас живјели и да вас приведем 6ожанственој истини.

Да у ваше срце улијем страхопоштовање Богу, љубав створитељу. Да спасем ваше душе и да вам обећам вјечни живот у Господа, послије овог кратког лажног живота на земљи... Да вас изведем из заблуде у коју вас уведоше лажни манити пророци, који хуле на Божје светиње, проповиједају криво Божју ријеч и тиме цијепају ваше срце од Бога.

Зато дођох до вас, дјецо, и подигох ово свето знамење: да се од сада сваке недјеље и Божјег празника скупљате, да слушате св. литурђију и Божје слово, које ће вам читати свештеник, кога вам будем оставио. | –

Кућа, у којој Бе боравити свештеник биће ваш дом, и у свако доба моћи ћете улазити у њ да потражите савјета, помоћи или лијека Ја ћу још неколико дана остати у вашем селу и за то вријеме долазићу сваки дан овој светињи, да вас поучим нашој светој вјери и Божјим молитвама.

Уједно вам јављам, да ће сви они бити у закону Божјем, који су до сад шљедовали лажним апостолима. Дјеца и сви који нијесу крштени, кретиће се; а супрузи ће ступити у благословени брак, као што Бог заповиједа.

— Ја са мојом подружницом нећу доћи — промрмља старац кроз зубе. — А надам се да ће бити мало будала у нашем селу.

— Ти си гостг:) — обрати се калуђер старцу гледајући га право у очи.

— Јесам — одговори старац избјегавајући ње-

гов поглед. — Пастиру, зашто буниш стадо, које ти се мирно предало.

—- Ја га не буним, — рече старац осорно —

ну, ето га ви буните, а све тобож по Божјем нареБењу ... Видиш какав је данас дано Бог нам га је поклонио, да се користимо њим; а не да крадемо вријеме бленући у ваше шаренило и у ту назови светињу, коју и Бог забрањује.

— Доста грјешниче! — прекиде га калуђер. Не худи Створитеља и све у његово име. Велиш да је Бог поклонио дан за рад. А не знаш да прије свега долави мисао на Бога. Да си дужан све на странј оставити, све заборавити и прибјећи Господу Богу своме.

7) Врста свештеника у богумила,

— Нашу смирену службу зовеш шаренилом и не признајеш знамење часнога крста. Умукни грјешниче! Ова светиња подигнута је, да расвијетли мрак, у који сте ви, грјешници, повукли смирено стадо Христово; а не да буде мјесто твога худења и учења.

— Ти лажно учиш! — рече старац пркосно и погледа калуђера, али обори поглед испред оног ока, које продире кроз ерце — ну то баш као да га на-

љути, јер поче: Бог заповиједа: „Не клањај се идолима“. Ви подижете цркве, гнијездо лажних идола. Гулите народ, да би могли више шаренило метати на себе. — Народним знојем дижете манастире и онда им поклањате села, не питајући, како је тим јадницима под немилостивим калуђерима, који под

образином побожности чине свака безакоња.

— ЏШа ето и ти си продро у наше планине, да својом вјером буниш мирни народ; да квариш вриједне ратаре, подижући у њиховој средини назови богомоље: да нам на врат натовариш свештеника, који ће: нас учити. А чемуг Реци ми једног од твојих, који зна еванђеље. а запитај ма којег од мојих, тај ће ти га на изуст изговорити, још ће ти и протумачити слово Божје. |

Вриједни ратари сад ће морати занемарити рад, светкујући празнике и угоднике, који су исто тако живјели као и ви о зноју и крви народној... Ти велиш: да буним и кварим народ. Ти га буниш!... Ти квариш!... Ти — у љутини и нехотице погледа. калуђера — и чудновато, — ријеч му застаде у грлу.

Калуђер мирно скиде крет са груди, подиже га према старцу и рече: — У име оца и сина и светога духа, заповиједам сатани, који из тебе хули на Бога, да умукне!

Старац преблиједи и посрну.

Калуђер настави: — „Бог нас гдеда; народ нас је чуо... али народ не зна. И да не би пошао кривом стазом, или за тобом, или за мном, нека сам Бог својом великом милошћу покаже народу за ким треба да пође и који од нас двојице учи његово слово.

Бог зна на чијој је страни правда ;

Свештеници

калуђера. — Ја најхуђи слуга Божји подижем овај крет

и народ упрепашћено гледаху

и призивам милост Божју! — Калуђер клече, а за њим као на миг народ и свештеници.

Калуђер управи поглед у небо и поче: — О, ти, који вдадаш небом и земљом, ти који си створио све што видимо и не видимо, тебе призивим!

Теби се молим! Смилуј се на биједно стадо своје, које је на путу заблуде... Пошаљи на нас двојицу светога духа, да се расвијетли мрак и дозна истина. Онај, који од нас двојице иде правим путем, неку славу твоју пође и учи слово твоје; а онај други, чије учење вријеђа тебе, о Господе, нека умукне за