Bosanska vila

~

Стр. 866

1902. БОСАНСКА ВИЛА 1902.

Чекмени бјеше сув. Шакро га хтједе онако наг обући, али стари чобанин рече му: — Иди најпре трчи око ватре, да ти се крв угрије. Непрестано да трчиш! Ама овога часа!

ШТакро га најприје није разумио, али сад од један пут скочи с мјеста и онако гб поче играти дивљу игру, одскачући као лопта око ватре. За тим се протресе, лупи ногама о земљу, смијући се из свега гласа, а рукама непрестано гестикулира. То бјеше страхота комична елика. Два чобанина ваљаху се по земљи од смијеха, али стари чобанин толико је озбиљан био да му се ни једна трунчица смијеха није могла запазити на лицу, него још гледаше не би ли како пљескањем руку удесио такт игре, али то не могаше. Пажљиво старац посматраше ШТакрову игру, тресући главом и утирући бркове, и непрестано, дубоким басом својим понављаше: ха, ха, ха, тако —- тако! хај, ха! Буп, буц!

Освијетљен ватром, окреташе се Шакро као змија, заузимајући најразноврсније позитуре, скакаше на једној нови, подупкиваше обадвјема тактички, док најзад крупне грашке зноја не потекоше низа њ, Капље зноја према ватри бјеху као крв црвене.

Сад сва три чобанина запљескаше рукама, ја пак још се сушим крај ватре, дрхћући од зиме и мислим како би овај случај с пуно поштовања, достојно умјели дијенити Копер и ил Верне..... Борба чамца у мореузу, гостопримство урођеничко и играње дивљака око ватре... Али код ових мисли умирило ме то, што би ово овдје најљепше мјесто за њин рачун било само завршетак.

ШТакро већ сјеђаше на земљи у чекмену омотан, и жвакаше нешто, гледајући у мене. Из очију му сијеваше нека ватра одвратна за мене. Хаљине му се сушаху, окачене о пободене штапове крај ватре. И мени дадоше хљеба и сланине да једем.

Михал се врати и сједе поред старог чобанина.

— Дакле шта јег — упита га старац.

— Чамац је ту — одговори Михал.

— Хоће ли се вратити 2

= Не!

Сви Бутаху и гледаху у мене.

— Дакле — упита Михал — не обзирући се директно ни на кога — хоћу ли га носиги на ста-

нипцу атаманску 2 или, можда, царинарима 9

— Ми ћемо о томе одлучити — помпслим ја, а Михал не доби никакав одговор.

Шакро јеђаше и не одговори ни ријечи.

— Да се однесе или у атаман или царинарима све једно је. Добро је и једно и друго, рече старац послије мале почивке. — Кад сте украли државну ствар, онда Бе право бити, да за то понесете какву успомену...

— Стани мало, старче, — почнем ја, али он се и не обзире на мене.

Бр. 20,

— Не кради! Јест! И кад нећете никакву успомену, онда ипак морате нешто учинити.

То старац говораше равнодушно, и кад заврши ријеч, онда поче намигивати својим друговима:

— Јесте, тако је то! Њрао си; сад трпи кад си ухваћен. Јесте ! Михало, на ствар,... је л тамо чамац 2

— Јесте, тамо је.

— ако тог.

== Неј

— Опда може тамо остати ноћас, а сјутра да се носи у Керч. Зашто, дакле, нијесте какав празан чамац узели, 22... Тако, дакле...

·.. Има ли воде у њему г нема воде.

И сад вама... како је правог Зар се нијесте бојалиг Нег Још пола врсте и били бисте већ на мору. Шта бисте учинили, кад би вас у море отерали 2 аг Подавили бисте се, утопили бисте се као длијето кад у воду падне! ха! ствар.

вама одрпанцима, како...

Смрт, па свршена

Старац ућута, погледајући ме, за тим поче развлачити уснице на смијех.

— Што ћутиш2 дакле, младићу, — упита ме.

Ја се већ наситих његових наклапања, јер га нијесам, разумио, и мислио сам да збија с нама шалу.

— Да, чујем шта говориш — рекох озлојеђено. — Па шта онда 2 упита старац пажљиво. — Ништа.

— Зашто си тако љуто Да није то нешто у реду да се сваки љути, који је старији, као што си тиг

Ја уђутах, евјестан питања, да заиста није у реду да се сваки љути, па и ако је старији.

— И нећеш више јестиг — настави старац.

— Не могу више.

— Дакле, не једе ти се, нећеш, не треба тиг Али можда би ти требало да понесеш за пут мало хљеба 2 |

Ја се протресох од радости, али не усудих се.

— Могло би се што понијети за пут — рекох мирно.

=— Е!... онда добићете за пут хљеба и сланине, и ако има још што, даће вам се.

— Али, хоћете ли ићи одавдег — упита ме Михал, и очи нам се сусретоше.

— А шта бисте имали код нас радити 2

— Ми ћемо вас код атамана:) или у царинарницу ... — додаде Михал заваравањем.

Ш!акро се поче примицати ватри, и радозналоизвири испод чекменија. Бјеше миран.

— Шта ће код атамана радити“ Молим те код њега се нема ништа радити... Доцније, ако им се допадне, могу тамо ићи. |

— Али чамац га ћемо с њимег — упита Михал.

— Чамацг — понови старац с њимег Је л тамог

1) Ковачки војвода. -

— но, па шта је