Bosanska vila

Бр. 20.

1902, БОСАНСКА ВИЛА. 1902.

Стр. 369

Сузе радости.

= Прича. —

| некој вароши, близу старе развалине, живио је 24 млади баштован. Он је имао врло лијеп врт, у коме су поред осталог цвијећа расли и најњежнији љиљани, Те љиљане налазио је он свако јутро изгажене, с тога науми једне ноћи сам видјет, ко му гази тако лијепо цвијеће.

Када је наступила дубока, мирна ноћ, у којој сваки живот изумире, гдје лептири слатко почивају на цвјетним круницама, загрљени њежном, лаком тамом, тада се са оног разореног дворца епусти лијепа дјевојка, у дугој хаљини, са великим крилима, што се сјајаху неким њежним, сребрним сјајем. Неколико пута прелети преко врта и спусти се управо на

Беч, октобра 1902.

љиљане, да преспава ноћ. Млади баштован, очаран њеном љепотом, полети да је загрли. У оном тренутку, кад је додирнуо, крилате дјевојке нестане.

Биљани се нијесу пробудили, Лептири су и даље сањали у оним бијелим круницама. Само малене тичице што се промигољише, тек да стресу росу са њежпих крилаца.

Из јутра су бијели голубови слатким гргутом будили младог баштована, али он се није подигао са

оног мјеста, са ког је нестало оне крилате дјевојке.

У круни неког љиљана, што је управо лежао крај његова лица, било је млого суза — суза радости.

Џавле Лагарић.

| соја

Натурализам и његови главнији преставници у Русији.

— Цртице из руске литературе. —

(Наставак.)

се УТ.

4 ао први писац, који је оступио од строго на> туралног правца сматра се Иванљ Сергћвићљ

Тургењевљђ. (1818—1888.) Дугим својим радом

5; Тургењев је храбро бранио принципе -натуралне

школе. Описујући свакодневни живот, његове

пала пр а ав 4

[о

добре и рђаве стране, он је дао лепу слику о руском животу, о обичајима, ношњи и веровању рускога народа свију сталежа. Не говоре узалуд, да његове приповетке служе као драгоцени материјал ва описивање руске етнографије. Својим генијем и талентом он је осећао појаве нових идеја и тежњи рускога друштва, те би сву пажњу обраћао на питање, које је полгко изилазило на видик и почело узнемиравати све друштвене слојеве. И баш овој вештини, да разуме колико је влжна нова идеја за руско друштво, има он да благодари за свој огромни успех. Сем тога, дела Т ургењевљева одликују се савршенством форме, лепотом поетских описа, финоћом и дубином психолошке анализе, а особито вештином да у малој приповеци много и много искаже.

У многим радовима 'Тургењев је остао као непоколебљиви натуралиста и обраћао је пажњу на сваку ситницу, коју натуралистичка школа требује. Таки су му радови : „Записки Охотника“, Детиљ“, „Рудинљђ“, „„Дворанское гифадо“, „Дневникљ лишнаго человћка“, „Мковђ Пасинковђ“ и т. д. Али у почетку шесетих година он издаде „Доволдњно“ и „Призраки“, — који се у мпогоме рагликоваху од дотадањих његових радова. У то време напредоваше доста брзо нова декаденска школа: Шарл Бодлер издаде: „Еецг ап Ма!“, а Верден, Маларме, Ришпен, Мендес, де Лиљ

и др. прве песмице у новом декаденском правцу. Да ли је нови правац имао утицаја на Тургењева, који беше добар позн-ник горе реченим песницима, — не зна се, али се зна да је он изазвао буру код читалачке публике. Њега су са свију страна нападали и нарочито га немилосрдно цепали Писарев (1840—68) Чернљтшевскти (1828—89), и Доброллобовђ (1886—61). Сва тројица су предсказивали пад Тургењеву, у случају ако не промени нови правац писања; други су држали да су написани једино из освете за рђаву критику „Оцева и деце“, коју су написали Герценљ и Белинскти (1811—48). У самој ствари "Тургењев се јави у овим радовима као весник новога правца, који назираше својим великим талентом и генијалношћу. (Скабичевекзи, Михаиловект ).

Није могуће тврдити, да су му ови радови бољи од „Рудина“ и „Дворлнекаго гнбада“ — писаних у чисто натуралном правцу, али се мора константовати факт, да у њима има таквих елемената, које пре не показа Тургењев, и који воде више символизму, па и декаденству, само не реализму. Сви принципи символизма у њима су заступљени. Нервно, ненормално, нејасно, неодређено — јасно се огледа у њима, а као што видесмо, то су главне одлике символистичке и декаденске школе! Радови, написани после појаве поменута два рада носе пола символични, пола реални характер, а неки му заходе чак у област мистицизма, у чему се Тургењев јако приближава Гогољу (1809—52). Таки су му радови „Раскавђљ отца Алексеја“, „Клара Миличље, „Сонђ“, „Собака“, „Странал исторјл“, „Шћена торжествутмцен лобви“ и многа „Стихотво-