Bosanska vila

Бр. 90.

1902. БОСАНСКА ВИЛА 1902.

Стр. 878

препродају) —- како ондје није жена на висини части и слободе, као што је у модерном, просвијећеном западу, гдје је „Кеббапзфбто“ ослободило и у части узвисило жену на највиши степен.

Али, ако положај жене на истоку испоредимо са женом на западу, у том великом царству моде, шта ћемо наћи и до каквог закључка добиг Гдје је достојанство жене па и мужа већма оборено, гдје ли је јавни морал жене јаче угрожен, —

на истоку

робињом женом; шиђар и трговина по људско друштво најгнуснијег, а по жену најнижег значаја и значења 2 А шта ли значи: мушкарац, по модерном западу, куд год ходи увијек налази у сваком хотелу, у сваком коначишту жену за себе док се ондје бавиг

Шта су по приватним кућама различите слушкиње, — и много друго, шта значи, него с једне стране за мушку главу многоженство и премного. женство, а са друге стране за женску главу много-

или на западу

пространом западу на

Да се то утврди није потребно ни филозофирање, ни много ријечи: ставићемо само питање :

Шта су јавни дозвољени инштитути, који сеу подржавају 2 Шта

хиљаде

муштво — „роПсапа“.

друго, него велики шићар, као пространа трговина са

=7—

%| арица је игру заметнула

ЈУ суботу у очи неђеље,

бо сој“

За то данашњи инез и довикује Европи: „Каква си — кад у теби по један муж има 300 жена; а по једна жена још више мужева |“

(Наставиће се.)

СРПСКЕ НАРОДНЕ УМОТВОРИВЕ

Српске народне пјесме.

ЈЕ

Кумрија робињица.

Са Кумријом, тананом робињом. Цар Кумрији тихо говорио:

» О Кумријо, робињице моја, Ако теби Бог и срећа даде, Те надиграш своју госпојицу, Ја ћу тебе ропства опростити, Бијеле ти дворе начинити Покрај себе, кано и у себе. Удаћу те за Тому везира.“ Кумрији је Бог и срећа дала: Надиграла своју госпојицу. Цар Кумрију ропства опростио, Бијеле јој дворе начинио Покрај себе, кано и у себе. Удаде је за Тому везира.

Још не прође ни неђеља дана, Цар Кумрији спрема алмагане: Литру злата и триста дуката, И бурунџук бисером извезен. У то дође Томо везијере

Па говори робињица млада: „Господару Томо, везијере, · Није добра, нити ће га бити, Цар је мени посл'о алмагане:

писом. · Вукова је пјесма непотпунија и краћа — има само 11 стихова — те с тога мислим није ивлишно и ову прибиљежити,.

Литру злата и триста дуката И бурунџук бисером извезен. Но чујеш ли, мили господару,

· Ето сјутра нови дан освиће,

Нови данак, света неђељица. Кад будете цару на дивану, Кад станете редом говорити Говориће лале и везири Када тебе ред допане, Томо, Ти ћеш рећи цару честитоме: „„Мили царе, сунце без захода, Ја посадих рано рукосађе. Навади се сив, зелен соколе, Да обере моје рукосађе.““

Кад у јутро јутро освануло —

Осванула света неђељица. Кад су били цару на дивану, Говорише лале и везири,

Ред допаде Томи везијеру

Па говори Томо везијере: „Мили царе, сунце без захода, Ја посадих рано рукосађе, Навади се сив, зелен соколе, Да обере моје рукосађе.“ Њему вели царе господаре: „Вјерна елуго, Томо вевијере, Запни стрјеле у златне тетиве; Кад ти дође сив, зеден соколе Ти устрјели сивога сокола.“

Дјевојка момку пркоси ')

Драги е' драгој на водици хвзли: „Мила драга, мене жени мајка“. Драга драгом тихо говорила: „Нека драги, нијесам ти мани; Тебе жене а мене удају;

Теби бољу, мене за бољега. Теби љепшу, мене за љепшега. Ако ди ми драги не вјерујеш, Данас ће ми дјеверови доћи, Сјутра ћу ти испред двора прећи, На твом коњу, у твоме каваду, Твој ћу претен на руци прон'јета, И твој златан сахат у љедрима. У тебе ћу конак учинити,

Уз двор ћу ти барјак приелонпта, А ти ћеш ми коња проводати, (С пенџера ћу тебе погледати, Па ћу теби тихо говорити: „»Хорјатине и хорјатски сине! Тако ли се коњи провадају,

И оваки свати дочекују:

Камо бегу господека вечера, Кам' погача три пут пресијана, Кам' ракија три пут препјецана, Кам' јањета прије прамаљета, Рујна вина од седам година 2“ “

1) У првој књизи Рукових пјесама (држ. издање) на страни 391. под бројем 520 има пјесма слична овој, се истим

Сарајево, 1902.

Забиљежио: КЖаменко.

модерној

нат-