Bosanska vila
Бр. 21. и 22.
1902. БОСАНСКА ВИЛА. 1909.
Стр. 819
друштва црвенога крета у Пироту учинио је велике уелуге хуманом друштвеном циљу, које је стекло заслуга за своју брзу и обилну помоћ српским рањеницима, српској војсци.
Пок. Цветковић био је члан великог духовног суда на петнаест година. Његову бистрину, његову савесност и његово искуство у пословима који су долазили пред тај суд, забележиле су судске одлуке, а с поштовањем и хвалом помињаће их и председници и чланови тога суда.
А шта да речемо о радовима на свештеничким секупштичама 2 — Кад год је изгледало да бе пакост бити јача од свести свештеничке; кад год се чинило да ће се болест наша српска приџети и на ово свештеничко поље; кад год је загрозила опасност да и ово удружење буде судбине толиких других удружења: пред пок. ветковићем утишавали се подигнути таласи; ублажавале се оштрине противничке; одјекивао је сложан глас: „Прота Цветковић!“ И прота Цветковић био је у шест свештеничких скупштина председник.
Своје часове одмарања пок. Цветковић није проводио у беспосличењу, већ би у промени рада, у другоме корисноме раду, тражпо и налазио духовнога одмора. Он би ушао у свој воћњак, занимао би се каламљењем и неговањем воћака, којом би приликом упоређивао свој духовни свештенички рзд, радом облагорођавања ове дивљине.
И достојно је, и праведно је, што је човек, што је св штеник с оваким особинама стекао опште по штовање, општу љубав свију који су имали прилике да га познаду. Углед је најјаче средство за васпитање. Прота Цветковић знао је Христову изреку: „По делима познаћете се да сте моји ученици“; и управљајући се цо тој науци, он је тим на делу
Београд.
остварпво и педагошку проповед. Његов живот бејаше живи угдед његовим свештеницима ; његов хришћански дом бејаше узор осталим домовима; васпитање његове деце бејаше узор родитељима васпитачима.
Његове свешт. српске прси заслужно красише знаци одликовања и од стране цркве и од стране владаоца. Од цркве одликован је напреним крстом –највишим одличјем за световне свештенике. А од владаоца бејаше одликован, таковским крстом У. степеном, орденом ев. Саве 111. степеном. Споменицом из Српско-турског рата и црвеним крстом од друштва срп. црвеног крста из срп. туре. рата.
Димитрије Шветковић после тродневнога тешкога боловања мирно премину у Београду, у среду 1 маја у 85), часа. у вече, окружен ·-својом добром супругом, својим кберима и унучадима, своји зетовима и пријатељима. Његова душа одлете души пријатеља великог српског незаборављенога митрополита Михгила.
Његова супруга протиница Пелагија уписала га је за члана утемељача Богословије се. Саве. А његове ожалошћгне ћери: Наста, Катарина и Јелисавета, уписале су га за члана утемељача свештеничког удружења и положиле 100 динара за чланство.
небу,
свога, јерарха,
> % %
Наследници св. Саве! Долевајте уља у кандило у српској цркви... утврдите жижак... упалите га.. али долевајте више уља да жижак засветли онаквом светлошћу, каквом је кроз четрдесет и осам година светлио овај сада догорели! А ми ћемо и сада, и после, и увек пред споменом пок. клицати речима пророка — песника:
Цветковића
„Блажен «си, јер те је Гостод ивабрао и примио ]“
Вечнаја тамјалп!
3. БР. Поповић.
о а
У комисији.
Свакојаке слике и прилике из мојег бележника.
Сироша Ђогиња ЈПалија!
з=р-р-р!.... Туп!... Нешто пуче, као да
је испод мене каква пстарда потпаљена! Ја сам слетео с десне стране седишта на леву и, пошто сам добро ударпо главом о кожни кош кола, пробудио сам се!... Киша је лила као из кабла, ударајући о котл и слевајући се доле у блато. Она кожа, коју сам преко ногу навукао, била је пуна воде Помрчина као у лонцу. Нису
падале иг облака кишне капље, но дуги,
дебели млазеви воде, који су промицали поред
Кола, су мирно стајала, коњи су се пушили од оне силне воде а ја сам бечио очи погледајући у ону помрчину око себе. Једва сам се разабрао шта се то десило са мном. Учини ми се
скомрачне светлости колских фењера.
као да сам веома дуго спавао и да већ одавно стојим с колима у сред ове помрчине и силпога пљуска, који је добовао по кошу...
Миловаћ је слетсо с „бока“, извукао један фењер и стао загледати око кола, крупно пеујући. Тег сам сад прпметпо да су се кола