Bosanska vila

Бр. 2 тоа

1902. БОСАНСКА ВИЛА 1902.

Стр. 381

Један млад велможа подиже повељу и викну: = Браћо, ово је повеља, којом добивамо право, да сами себи бирамо архијепископа, и да га наше владике посвећују. Велики жупан десвицом загрли брата, а љевицом га показа народу: — А ово је наш први архијепископ Сава Неманић! Из хиљаде грла захори се: — Живио жупал! Кивио први архијепископ.

Трубе затрубише, а властела и свештеници понесоше на рукама жупана и архиепископа.

Летјели смо. Била је тама. Кад се разданило, нашли смо се у некој красној градини. Под ведрим небом међу мирисним цвијећем био је сакупљен сабор властеле.

У зачељу се подизала два престола, а свуда у наоколо били су намјештени столови ; за велику и малу властелу. На десном престолу, више кога се подизало небо од црвене кадифе, сједио је велики жупан Србије, Стефан, син Немањин. Над другим престолом подизало се плаво свилено небо, са грбом. Грб је био од црвене кадифе, пресјечен бијелим крстом са четири оцила са стране. На том престолу еједио је архијепископ Сава. У доњим столовима сједили су по старјешинству епископи, игумани и свештеници; велики и мали жупани, војводе, хиљадаши и стотињаши ; војсковође и часници; а за њима народ.

Сви су били у свечаном руху, весели и прибрани.

«Карко се сунце ближило западу, тек је по гдјекоја његова зрака падала по сабору, док се са свим не изгуби... На земљу се поче спуштати тихо, заносно вече. |

Архијепископ се подиже, а за њим сав збор.

Он корачи напријед до степеница и отпоче бесједу, благим, јасним гласом:

— Дјецо, познато, због чега смо се искупили. Али допустите

и господо, свима је вама донекле

мени, вашем духовном пастиру и оданом пријатељу вашем, и све Србије, да вам — у очи овог великог Христовог празника —- свима на окупу објавим: Још из дјетињства, па све до данас, био сам искрен пријатељ цијеле (Србије и свих (орба. Увијек ми је на уму било добро наше земље. Ради своје миле отаџбине вратио сам се из светог Атона, куда ме је срце у страху и великој љубави ка Господу одвукло. Никаква сила није била, која ме је могла из пустиње извући, али ја се вралпит својевољно ради вас, ради Србије. И не тражит ништа, већ ради вашит душа своју душу заложит, то ријечима старинске изреке: „спаси ове људе, а нећеш ли: онда и моју душу истилил ша књиге, у коју си ме затисао.

Бог је вас радом оца мога Симеуна утврдио, умножио п растростратио, и тосталл сте многи итати, и војводе, а многи сте жупани велики и мали, није лијспо да онај, који над вама, то милости Божјој, влада, називље се једнаким тменом с вама; но како сам ја влашћу светитељства на челу цркве, то Божјој

милости, таако исто треба онога који државом влада укравилим вијенцем краљевским и. лао у вашу части и тогвалу, ва валиу. славу и величање,

Збор му прекину ријечи говорећи:

—- „Бог те је нама тослао, Божје ћемо ријечи слушалић !

— Архијепископ настави: — Божја је воља, да главар свих нас, старјешина српске земље не зове се истим именом као и његови потчињени. Већ да се узвиси на краљевски престо Владимира и Бодина. Божја је воља да Орбија опет добије краља.

— Кеивио краљ, живио ! — повикаше великаши и народ. Краљ се клањао, кад народ убута, он гласно викну: — Кивили Срби, живила Србија!

Настаде опет клицање.

— Глас звона позива нас на молитву. Дјецо, сјутра ћемо елавити крунисање. А сад пођимо на свето бденије, |

# »

Освануо је дан христовог Вазнесења, лијепи свети Опасов-дан. Широко манастирско поље прекрио је шатор до шатора... У пољу је народ, а у манастиру властела. Из Јанока непрестано стижу кола са племенитим госпођама, које су ноћиле у вароши. Црква је освијетљена и окићена, да те од блијеска очи заболе. И у цркви, као у градини уздижу се два престола. Над оним с десна подигнут је крст на црвеном пољу; а над оним с дијева подигнута је круна. На лијевом престолу сједи архијепископ Сава, о "на десном краљ и краљица са дјецом.

У десној су пијевници свештеници и калуђери, а у лијевој младе калуђерице и дјевице, које поје као изабрани анђели. Поносити јунаци и племените госпође испуниле су цркву.

Девет епископа и многи свештеници служе св. литурђију. Кад су свештеници отпочели служити, подиже се архијепископ Сава из свога сјајног стола и уђе у олтар.

Кад калуђерпце гласом – запојаше: „Иже Херувими“, узе краљ краљицу за руку и доведе је пред двери. Послије великог исхода отворише се двери широм и четири ђакона узеше са часне трпезе, круну и понесоше на злато-тканом јастучету. За њима изађе архијепископ у сјајном орнату са митром на глави. Ђокони обиђоше амвон и стадоше

својим љупким

са западне стране. Краљ опет узе краљицу за руку и поведе је за ђаконима, само што краљ не остаде уз њих већ се попе на амвон. Краљица стаде са лијеве стране ниже један степен.

Сад се са подножја краљева престола подигоше четири краљевића и приђоше амвону. Тројица остадоше иза ђакона а онај најстарији попе се до краља са десне стране и стаде један степен ниже.

Иза архиепископа изађоше девет епископа, четири са једне, а четири с друге стране, носећи крстове и