Bosanska vila

Стр. 388

1902. БОСАНСКА ВИЛА 1902.

Бр. 21. и 22.

иконе. Пошљедњи изађе епископ Методије носећи на сребрном послужавнику златни скиптар.

Архијепископ се попе на амвон, њему приступише два ђакона носећи ев. миро. Краљ клече, а архиепископ га миропомаза. 'Њакони продужише пут око амвона и од олтара приђоше Сави. Архијепнскоп подиже круну и спусти је краљу на главу, и рече: — Вјенчавам тив светим вијенцем за краља све сртске земље, Ва шме оца, ч сина и светог дуга,

— Амин! — отпјеваше калуђерице.

— Од овога часа — настави светитељ — не називаш се више велики жупан Стефан него: самодржавни господар Отефан краљ.

Свештеници и калуђерице отпјеваше „Многаја љета“, а властела повика: — да Бог да, да Бог да! За тим краљ приведе краљицу и момче, које је до њега са десна стајало. Архајепископ рече свештеницима, који су носили миро: — Приступите! Обојица приђоше и поклонише се.

Краљица подиже вео и архиепископ спусти знак крста на њено уздигнуто чело. Двије калуђерице приђоше носећи између себе мали сребрни ковчег. Оне клекоше пред архијепископом, а он их благослови, Два епископа отворише ковчежић, а архиепископ извади из плаве кадифе малу дијадему од драгог камења и положи краљици на бујну косу.

Оне двије калуђерице поклонише се архијепиекопу, краљу и краљици и одступише. Међу тим су оне друге пјевале „многаја љета“. Властела опет одговараше: да Бог да, да Бог да!

Краљица пољуби архиепископа и краља у руку и одступи. |

Сад приступи краљевић. Архиепископ га миропомаза и принесг му часни крет да га цјелива, а при том рече: — Да живи љубазни син краља Стевана — Радослав, по Божјој милости нашљедник престола.

Кривио, живио, живио! — захори се на све стране.

Сви почеше пјевати „многаја љета“, — епископи и свештенство, калуђерице и властела.

Архијепископ узе краља за лијеву руку и поведе га излазу, краљица узе Радослава. Она три краљевића приђоше двјема дјевојчицама, које су остале крај престола и поведоше их. — За њима пођоше краљеви рођаци и друга властела.

Кад су архијепискон, краљ и краљица са дјецом изашли из цркве, дочека их народ са бурним клицањем. Свуд на двору били су прозори искићени и отворени. А лијепе властелинке и грађанке Јанока и Маглича нагомилале се на прозорима. Народ је клицао и бацао капе у вис, жене су подизале дјецу и локазивале им краља. А се провора се осула киша цвијећа на крунисане главе.

> Еј ~

У манастирској пространој трпезарији била је

постављена богата трпеза. У зачаљу је сједио архи-

епископ до њега с десна краљ, а с лијева краљица. До краља су сједили синови, а до краљице шћери. Ниже се нанизали епископи, свештенство и већа властела. За властеличиће, хиљадаше и стотинаше, калуђере и ниже свештенике, била је постављена трпеза у другој дворници, при којој је замјењивао краља, краљев синовац Љубоје, краљицу његова лијепа сеја Никосава. У трећој одаји била је постављена, трпеза за краљеве перјанике, војсковође, царинике, судије и личне грађане, који су дошли са својим госпођама не краљеву свечаност. А у дворишту је било постављено за сеоске старјешине, попове и учитеље, и краљеве дворјане. У пољу су биле три велике трпезе за народ. Калуђерице и неке удове госпође ручале су у врту.

За свима трпезама било је весело. Многе здравице летиле су од уста до уста. Кад су слуге на краљеву трпезу дониједе печење и посластице, два дворјанина уведоше у трпезарију сиједог старца, који је у дееници носио гусле. Шосадише га на засебну столицу и принесоше му купу вина. Старац устаде, прекрсти се па онда замоли дворјанина, да га окрене на ону страну, гдје је краљ и архијепископ. Дворјанин га окрену, а он се дубоко поклони и рече: — Светитељу благослови !

— Бог те благословио, рече му милостиво и подиже десницу на благослов. Старац се још један пут прекрести, а за тим подиже купу и наздрави краљу. |

— Хвала, стари, — рече краљ кад је старац искапио купу. — А сад сједи и отпочни, ми Кемо

архиепископ

те пажљиво слушати.

Старац захвали краљу, подиже гудало и божанствени звуци гусала одјекнуше двораном. Мени прође као нож кроз срце. Необични стид и кајање овлада мноме. Мој вођ је усхићено гледао гуслара, а јуначке усне полако су шапутале:

„Бе се гусле у кући не чују“ „Ту је мртва и кућа ш људи,“

Друго јутро био је у пољу подигнут олтар од самог грања и ружа, у њему је служио са епископима

'и свештенством архијепископ Сава. Калуђерице су и

сад као и јуче одговарале.

Краљ, краљица, краљевићи и сва властела, велика и мала, чиновници и свештеници из мјеста и даљине, и цио народ згрнуо се, око тог св. пољског одтара, и побожно слуша литурђију. На тој је служби први пут споменут првовјенчани (Стеван краљ |. по Божјој милости краљ све српске земље, Ди“ леције, Травуније, Далмације и Захумије.

Епископ Методије очита еванђеље, а краљевић Радослав апостол. Вјерују је читао архпепископ Сава Сви су га три пут за њим изговорили. За тим су сви за архиепископом говорили: да признају св. саборе и чега се свети оци одрекли и они се одричу, а кога