Bosanska vila

Стр. 70 1902. БОСАНСКА ВИЛА 1902. Бр. 4 Сан летње ноћи. Комедија у пет чинова написао Виљем Шекепир. Музика од Мендлзона. Превео Драгомир Брзак. Лица. Оберон, краљ вилењака. Тезеј, војвода атински. Титанија, краљица вила. Егеј, отац Хермијнн. Шук или Робин, враголан. Лисандар, | пао ере 20 уеет Деметријус! ; те зе | вилењаци. Филострат, приређивач забава на двору Тезејеву. оувои | Туњало, зидар. ан ) Брбљавко, столар. 602, | Цедуља, ткач Тизба, _ | . . Си Вид, ( удоге у међуигри, које престављају дилеФрула, сарач. Ме | танти атински. Њушка, казанџија. о Гладница, кројач. Лав. |

Хитолита, краљица Амазонака, заручница Тезејева. Хермија, ћерка Шгејева, заљубљена у Лисандра. Јелена, заљубљена у Деметријуса.

Виле и Вилењаци у пратњи краља и краљице. Шралња ТПезејева и Хиполитина.

Оцена: Атина ч једна оближња шума.

= баке зар апај ојаејанека

Појава прва.

Сала у Тезејевој палати. Тезеј, Хитолита, Филострала ти | тралања улазе.

Тезеј. И већ се ближи, о Хиполита, Бивжени часак нашег венчања; Четири дана дивна, весела, Нов ће нам месец собом донети; Ох, ал лагано стари измиче! И чежње моје даље одмиче! Кб што пакосна, стара удова, Кивотом својим дуго одмиче Пасторка својег скупо насљедство. Хитолита. Четири дана дивна, весела, У ноћ ће црну брго плинути, А четир' ноћи брзо минути, И тад ће месец, кб лук сребрни, Поно ним небом јасно синути, Да ноћ свадбену нашу осветли ! Тезеј.

Хајд, Филострате! Иди! Похитај Атинску младеж зови на игру! Пробуди у њих песму веселу; Туга не личи нашем проводу Сузе су гости тужном спроводу !

(Филострат одлази.) 0, Хиполита!

Мачем крвавим,

(Срце сам твоје силом добио, Јер сам убиј'о, клао, робио !

Ал' сад ми ваља друкче радити Наше венчање песмом сладити! Улазе: Егеј, Хермија, Лисандар и Деметријус-

Егеј. Здраво Тезеју, славни војводо!

Тезеј. Хвала, Егејуг Шта има новог

Егеј. Пун јада дођох да се потужим На дете моје, на кћер Хермију... Деметријусе, ходи овамо! 0, Господару !

Овог човека, Наменио сам својој Хермији... Лисандре амо! Овај војводо!

Очара душу мога детета!..... Ти, ти, Лисандре, ти сис Хермијом Љубави ваше мењо залоге; Ти си јој прамен косе шиљао;

"Ти си је успут свуда стизао,

Ти си јој песме лажне певао: И под прозорима њеним еневао: Ти си јој срце трово, кужио; Ти си јој љубав лажну пружио; Ти си јој срце младо омео

И њеном старом оцу отео!

На што ми венци њене младости Кад за ме нема више радости!

· Хермија мене више не чује,

Хермија старог оца не штује!

( тога, војводо, Не хтедне ли се моја Хермија,

Овог Лисандра једном одрећи, Па Деметријусу руку пружити И сњим се најзад вечно здружити, Захтевам сада правом грађанским Кога ми пружа закон атински Да е њом поступам као с предметом Који сам властан сваком предати. И ја је дајем Деметријусу.

Ил' њему или — смрти насилној. Атински закон тако говори.

Чусте л, Хермија 2 Зло сте згрешили, И оца свога зло уцвелили! Он вас је тако лепом створио: Ви сте за њега као отисак, Што га је својом руком очинском У неком воску вољно утисно, Па сад до воље стоји његове Да лик тај сатре ил да очува. Деметријус је вољан, исправан. Хермија. Ал' и Лисандар. Тезеј. Јесте за себе. Ал' кад очевог нема пристанка, Онда је други бољи, вреднији. Хермија. (0х! Кад би отац само могао Да гледа увек мојим очима! Тезеј. Како он рече, како пресуди Тако морате и ви гледати. Хермија. Нек ми опрости ваше господство!