Bosanska vila

Стр. 12 1902. БОСАНСКА ВИЛА 1902. Бр. + (), кунем ти се и боговима; Јелена. Лисандре пази! Сутра ми дођ, МИ оним чистим голубовима, А ја га вазда мило погледам! Наша је љубав најбољи вођ! Невине, бајне, свете Венере! Хермија. (Оде).

И живим огњем часне Дидере, Ја га проклињем; он ме узноси. Лисандар.

Што је Тројанца њиме спржила. : „Јелена. Тако је, драга! — Збогом остајте! Јер је његову подлост мрзила! А мојој чежњи смехом пркоси! Љубите жарко, па се надајте! И кунем ти се оном заклетвом Хермија. (0де).

Коју су људи чешће порекли Ја га презирем: он ме преклиње. рт тув

Но што су је жени изрекли, — Јелена. |

Да ћу ти доћи сутра у ноћи А ја га љубим, он ме проклиње ! Гле,како с' срећа титра животом | Тамо у шуму, где ћеш чекати. Хермија. И мене људи зову лепотом!

Лисандар. Хвала ти, душо! А сад пресетани! Ево Јелене! (Улаги Јелена). Хермија. Здраво, лепојко! Куда хитате 72 „Јелена. Ви ми рекосте: здраво лепојко ! (х, боље рецте: јадна девојко! Јер ви сте лепи, срећни, поносни, Јер ви сте љупки, мили, заносни : Ваше су очи сјајне звездице, Ваши образи рујне ружице, А мио гласак с ваших усана Бруји шапатом нежног тепања! (ох, ви сте бајни, пуни заноса А свее љубави мог Деметриуса! Ваше су речи кб мелодија, Која уздиже, која 'опија И кад би светом господарила; Ја бих га вама свег подарила ! Ал само не бих мог Деметријуса! (амо бих њега за се узела, Само бих њега собом одвела ! ()х, па реците! Дед' ми кажите ! Научите ме и покажите! Дајте ми оку ваше светлости ! Дајте ми збору ваше нежности! Дајте ми лику изглед весели, Да бих га могла и ја занети Као што сте га и ви занели! Хермија. Да, он ме љуби: ја га не гледам.

| (а Ђу љубит вечно, вечно. 20) Кроз песме ћу љубав лити, Свет ће грабит пиће млечно

И на душак у сласт пити.

(55)

=)

Раншловић (Србија).

Јесам ли крива таквој лудости 2 „Јелена. Криве су чари ваше бајности ! Хермија. 0, утеш'те се! Ја ћу се сваком с пута склонити И ви нећете сузе ронити. Ја ћу е Лисандром сутра побећи Да бих избегла свакој несрећи. Кад сам Лисандра мојег видила, Атина ми је рају личила.

Па зар да сада рајске радости Заменим паклом тешке жалости 2 Лисандар.

Сад чуј, Јелена! Какви су наши тајни планови! Кад сутра луна небом заплови Па сребром поспе морску пучину И бисер сузом цветну долину; Кад поноћ растре своју тавнину Оставићемо тада Атину.

Хермија,

Тамо у шуми, гле смо стизали И где смо мајске руже кидали Где се је песма шумна хорила Где су нам срца љубав зборила, Где но се цвеће росно наднело, „Лисандар ће ме чекат весело, Па ћемо поћи из ових страна, Широм белога света незнана ! "Збогом, Јелена, друго младости ! Са драганом ти желим радости !

"(о та со“

ка Мојаљубав. Моја љубав живет мора, До послетка. — (Све до краја,

До последњег људског створа, До последњег издисаја.

(О 0)

Ал на што ми је изглед убави За ме мој драги нема љубави ! Он за Хермијом сада лудује, Док моје срце за њим тугује !..... „Љубав све може : што је најниже, Она то хвали, она уздиже: Она не види; она не гледа,

Али осећа место погледа,

И са тога се није чудити

Кад љубав почне лажно судити. И за несташка малог Купида, Сви веле : слеп је, никог не гледа. Њега кб дете с крилма сликају, А. у игри се деца варају.

С тога Њупидо често наседа Ал му и игра многом приседа ! Пре но Хермију што је спазио Деметријус се са мном пазио, Он је за љубав моју молио

Он ми се клео, он ме водио, Ал текштоплану новим пламеном

А сада одох да му саопштим Да сутра на ноћ бега Хермија Нек јури за њом, нек је повија: Нека је хвата, нека страхује, == Моје ће срце тад да благује, Јер за вест такву као награду Ја ћу имати бар ту накнаду; Да чешће гледам очи његове И тим умањим моје болове! (Оде).

(Наставиће се.)

А кад и мен смрт поздрави

И пригрне плаштом грубим, Предаћу се гровној јави,

И изустит: љубим, љубим! ..•

Милорад М Петровић.