Bosanska vila

1902. БОСАНСКА ВИЛА 1902.

СОтр. 18

Гостионице).

(Наставак.)

1. Старо време. А. Гостионице на Истоку.

| гварањом политичких и културних те15 жишта мењао се систем привреде, потреба, навика и обичаја становника. Мирни патријахални живот пастирско-вемљораднички убрзан је творевином занатских радова и производа, са свим другчијих облика. Читав ред људи настањивао се на једном месту да као стални привредници у извесним правцима стварају прве културне заметке сталним насељима, градовима, који ће као моћна средишта привлачити блиску и далеку околину. Под навором политичке власти, којој су се они добровољно подложили за своју корист, а од којих је опет она (власт) могла имати вазда сталних доходака и материјалне добити, ови су људи преко својих посредника, трговаца могли доћи у ближу размену робе са производима блиских и далеких народа.

Први покушај морао је бити веома тежак, везан са много напора, штете и жртава, али је корист била необично плодних последица; овај је покушај, на име, довео у дружбу образоване и необравоване народе, изазвао и створио светски саобраћај.

Планинске стазе, природни пролази поред мора, река, кроз пустиње и степе, којима се овда овда служаху номадска и прва вемљораденичка племена, послужили су и даље као прве веве између главних центара привреде и разних народа на њихову путу. Стотину зала и невоља очекивало је трговце, почетнике. Сви народи не беху подједнако образовани, у једној истој држави не осјећаху подједнако о државном и домаћем животу. На сваком кораку, на путу, трговац мораде савлађивати не само незгоду елементарних појава, но и варварство становника. Владаоци су сматрали трговачки промет као предмет својих и државних прихода, поглавари племена или области као личну добит. Требало је ретким даровима и поклонима стећи њину наклоност и створити могућност побољшања, своме предузећу и општем напретку.

Тек под тешким жртвама откупа, могао је трговац да креће своју робу с једног краја на други, али да то може, требало је напред осигурати миран пролаз целом предуветом пругом. Шрема томе у првом реду било је потребно склопити дружине — караване, а после одмеравати дневна одморишта и овигуравати преноћишта, Културна историја не уме да нам каже: како је отпочет овај најтежи посао човекове привредне предувимљивости. Она нас само изводи пред свршени чин да обележи, какву је услугу учинио Исток међународној светској култури у доба свог највећег полета, За то ћу и ја овде покушати колико ми слаба снага допушта, да мало подигнем тајанствени застор са давнине толико корисне првога доба оснивања трговачких путова и гостионица, ради објашњења, историјског развитка стављене теме. Утом погледу послужићу се старијим и сувременим доказима колико је могућно.

Почињем опет с Мојсијем. Исак је био одрастао. Аврам га не хтеде оженити Хананком својега места, но опуномоћи верна слугу да пође у Месопотамију, у град Нахоров да отуда доведе од његове (Аврамове) породице часно чељаде. Слугу је лепо опремио. Дао му је десет камила и пустио га на пут. Он је стигао у вече на студенац пред град Нахор, пустио у зеленило камиле на одмор, а сам приступио девојкама на студенцу и потражио мало воде. Достојно га је послужила лепа Ревека, рођака Аврамова, која му се допаде, те је обдари и тим изазва брата јој да дође на извор и да га одведе у дом заједно са друштвом и камилама. Ресултат овога доласка био је удадба Ревеке за Исака.

Прича је поменута да се констатује случај: да су између блиских и далеких места прва дневна и ноћна одморишта морала бити у пределу заклоњеном, природом богатом и ва одмориште згодном: поред извора, потока, река на питомој безбедној оази.

Да је ова поставка осветљена једним примером јеврејског предања могућна, служим