Bosanska vila

Стр. 74

1902. БОСАНСКА ВИЛА 1902.

Бр. 4

се и овим сувременим описом. На свом путу по Истоку и до Синаја, Александар Дима, отац, овако описује прво своје одмориште на караванском путу у Синај, на чувеним изворима Мојсијевим.

„Нађосмо се пред пет дивних извора, осењепџим дванаестином палама, чији ивданци ствараху око стабала честу врло свежу и дивну. Бејасмо на Изворима Мојсијевим ...... Загњурисмо одма главе и руке у ове старе изворе и бејасмо се предали свом пролазном уживању, кад се појави Арабала са својим људима !

Али за то много теже беше Александру Дими поднети умор и жеђ на кратком дневном а пустом одморишту у равници Блудње; још теже одморити се ноћу у сред пешчане пустиње. Могла га је опоравити само вода вредна караванџије Бехара, који не жаљаше труда да друге спасе, те употреби ноћ да са извора од пет миља даљиње донесе свежега напитка. Пред вече другога дана беше им ноћно склониште опет једна оаза са извором, но не тако свеже воде и природне лепоте као на Изворима Мојсијевим.

Ове природве станице, у којима је од искони путник могао наћи заштите само под окриљем караванског особља, на многим местима остале су и данас такве исте; на дру-

тима се настањиваху племена са суседних оаза, _

те створише стална насеља са сигурним местима за одмори преноћиште. У историјско доба владаоци се жураху

подизањем путова и војничких · одморишта, за

_ лакше управљање државом. Поред каквог

утврђеног војног стана, на граници области или држава, путу или раскрсници трговачких става, на којима беху при-

на главном родна караванска одморишта, осниваху се и нарочита насеља — караван-сераји за дочек путника, у којима се њима и стоци даваше свака безбедност и слободно ма и кратко боравиште, На пустим усамљеним местима често су владаоци сами подизали ове гостионице, само да одрже вталност саобраћајне везе са извесним земљама и народима.

Такав један пут и караван серај са извором подиже 'оломије Филаделф од Беренице до Кошта на Нилу, на простору од дванаест дана пута.

Перзијски господари, служећи се наслеђеном тековином Истока у путовима, гостионицама и војничким постајама унапредише их и у преображеном облику оставише као Дарија,

Хиставпа, краљевски путови добише пошту

наслеђе Грцима и Римљанима. За

ва државну потребу. На свакој главној прузи, три географске миље у одстојању, беху спремни коњи и људи за краљевску службу. За удобност путника, поштанске стације имале су и гостионице. Велики пут од Сарда износио је 387 географских миља и имао је 111 поштанских стација. Писмо је стизало за 6—7 дана од Сафра у Суву, и ако је путнику пе-

шаку требало 90 дана!!

(Наставиће се.

"о 60)“ Мода.

Пише Софија Шутић-Плетикосић.

(Наставак.)

У Модерни брак.

(5 С · . . 9" се природа човјечија не може никаквијем умјет. зуб нијем срествима затрти, најљепше тумачи св. Јован Златоусти у својој трећој бесједи, у којој између осталог рече ово:

„Очување дјевичанства, била је онда тако тешка ствар, да се баш ни један од старих одважио не бјеше да то очува.

Укротити своје гијело то је тешко дјело; али да и величину ове добродјетељи познате и увјерите се да је она изложена нападајима сваке руке, који се никад сасвим отклонити не могу, замислите у уму слику ђевојаштва. |

Ти су нападаји жешћи и од самих варварских ратова, — пошто и варварски ратови имају кад и кад примирје. Гдјекад се напада, гдјекад одмара и поредак је и вријеме за нападање одређено.