Bosanska vila

Бр. 4

1902. БОСАНСКА ВИЛА 1902.

Отр. 15

У овом пак, противу ђевојаштва напереном рату, нема одмора, јер овђе сам сотона војује, који не бира вријеме за нападај, и припреме за бој не тражи; но свагда, кад год би ђевојку обезоружану нашао, гледа да је напане, и смртно рани. И тако никад није ђевојка од овог рата ослобођена, но свагда са собом води вођу и ратоборца.

Па и сами осуђеници немире кад угледају судију, — а ђевојка, ма куд пошла, и судију и борца са собом носи. Тај борац не да јој дахнути, но се непрестано бори с њим, како с вечера, тако и нођу, како у јутру, тако и у подне. Он јој шапуће сладост удаје и брачне маште, као да доброд:етељ из ње изгони и гријех ствара; цјеломудреност удаљује и блуд сије, — те се страст сваки час разгоријева.“

Тако св. Јован Златоусти.

Је ли ико до њега, и је ли ико од њега до данзе, — и хоће ли ико икада умјети изрећи потребу женидбе и удаје, као природне сврхе човјека, тако живо као што то рече овај наш Златоусти, којим се православна црква поноси и дичи толике вијекове.

Он рече: да је још онда, од бирземана, била тако тешка ствар дјевојаштва, да се на ту издржљивост нико ни од старијих одважити не могаше. Он рече:

само се онда нешто уз-

да сила природе и сотона напада ђевојку и момка свагда кад год би их раворужане нашао.

А ко ту сотону подупире и успјех јој олакшава 2 Мода! Она на све могуће начине разоружава, младеж, пуштајући је сасвијем голоруку и немоћну; па зато пада као жртва безбрачног живота без рата и отпора.

Помодном ношњом, начином дугогодишњега, школовања и неприродна живота у опште, мода је сатрла здравље и животну снагу свога женскиња, и тако га лишила првога и најглавнијег услова за срећу у браку.

Тиме је она живот многога мужа и жене претворила у мучилиште; — а многи је супруг код жене без жене. Модернима није могућно испунити заповијед закона: „Кревет брачни да буде чист.“

Мода је жену одријешила од стуба вјере начином васпитања и школовања. Тиме је лишила друтога главнога услова, о ком зависи срећа у браку. Падом вјере пао је и морал и стид, — освојило свако зло и развратност.

Мода је још за већу пропаст свога женскиња извела из обичаја рад тјелесни и тиме га сасвим разоружала у моралном погледу. Мјесто часна тјелеснога рада, који би јој служио као најмоћнија одбрана и оружје против нападаја сотоне, увела је мода у обичај код жене: читање романа и другијех развратнијех књига, које сотони помажу да лакше обара ионако слабо женскиње.

Мода је тиме учинила немогућност да се у младој души заметне клица праве, чисте љубави брачне.

Мјесто ње, порађа се у романом отрованој души и срцу неко лудило, нека ватруштина, маглуштина пуна нечистоте, као што и анти вели: „И нашом биједном отаџбином заредале су многе отровне књиге, по калупу покварено културних народа, а то су обљубљени романи, у којима се све изврће да лакше памет помути и срце отрује.

Шта ли се данас о браку не пишег Колико се пустог папира потроши, само да се опише гадно и саблажњиво љубакање каква неврела недозвана и нечиста каваљера са несташном и неискусном ђевојчицом. Калосно је то и чути како сеу роману игра са најсветијим осјећајима људске душе и срца. Више се и не зна за бистро вредо љубави, која облагорођује и узноси. На златни одтар њезин засјела је блудна чежња, па претргла слатке и вјечите брачне везе двају срдаца.

Прекомјерно љубакање данашње покварене младежи зашљепљује разум, па кад се и склапају жвнидбе, то се чини наопако, — а послије се плаче и кука; чим те романима локварене душе стишају своју страст, одмах би хтјели брак раскинути, као што често и бива.

Тако Канту оцјењује романе и приказује горке плодове њихове: по одгој морални, по брак и живот људски. Тако он, а тако и многи други писци њего. вога правца. Но која корист од тијех мртвијех слова, кад за такова дјела мало ко мари у данашњем поквареном времену. Боље говори жива књига, — књига друштвенога живота, која нам је свагда пред очима отворена, без читања и без труда, па се њоме нико не користи.

Зар не видимо грозне догађаје и ужасне сцијене, које се данас, не тајно, него жали Боже, јавно одигравају у појединим модерним породицама !

Колико брачнијех развода; колико уморстава и самоубијстава ради непарова, ради брачне неспособности једног или другог члана; ради невјере и љубоморе, — као и ради формалне сталешке друштвене сметње и другијех модинијех запрека у женидби онђе, гдје би се хтјело ступити у брак.

(ве су то одблијесци душе човјекове, модериране утицајем вајне цивилизације данашњега безаконога и безбожнога времена; та друштвена поквареност у опште, а на посе у брачноме животу, спада у заслугу с једне стране опакој модерној лектири, а с друге циркусима, орфеумима и просвјети, што је ови заводи шире.

У сваком роману, макар му тенденција била и узвишена, романописац ипак држи својом главном задаћом да љубав и љубакање прикаже као страшни огањ, који уза стб грозница, сажиже душу и срце читалаца, а особито млада момка и ђевојке, којима памет помути и разум помрачи, раснаљујући неодо-

љиве страсти. (Наставиће се,)

и“ "4