Bosanska vila

Отр. 78

1902. БОСАНСКА ВИЛА 1902.

Бр. 4

хтједе да лудо гине. _несе воде.

Срећом његовом дивови бјеху заспали, те тако прикраде се и наспе воде па одјури брже, док се дивови нијесу пробудили. Истом он у војску, а дивови се пробуде и између себе се потуку:), велећи један другом: да је он крив, што је вода из језера украдена. Тако они сами себе истријебише.

___Краљ, пошто није имао више шта освајати, врати се кући и војску распусти.

Он је имао и једну сестру. Кад дође кући, ону боцу воде што је донио собом остави у једној соби на полицу, и забрани сестри, да ни пошто не дира у ону боцу, нити да улази у ту собу, јер ће је погубити, ако га не послуша.

Онда сам краљ пође да до-

Ну његова сестра, женско, ко и свако женско, рада да све види и све зна, не послуша брата, нити се побоја његове пријетње, него кључ у браву, па

1) у Грка: гигантомахија.

отвори собу у којој је била боца са водом. Како је била мала раста, подметне столицу: попне се да дохвати бољу. Ама столица расклимана, неће добро да држи, но се преврну, а с ње дјевојка носом у под.

Боца, како је доватила, паде и разби се, те се и вода из ње просу. Ко јадна, ко жалосна, не смије брата дочекати. Нађе другу боцу и стаде купити ону воду, да је бар укупи колико толико.

Купећи воду — окуси је малко и... одмах постане пола дјевојка пола рибаг). Тада одеу море, које је било близу куће, и из њега би излазила свако пред-вече и тако дивно пјевала, да је пјесмом људе. мору мамила, па их послије у море вукла и њима се хранила. Ојс је послије изродила много ових чудовишта; пола дјевојке, пола рибе.

Забиљежио: Поп Мило Радић.

', Изврсне пјевачице морске код Грка: бирене, које пјесмом дуге ју људе па онда суноврате у валове морско. Уједно су и врста: Фурија.

те

ОДЈЕНВБИ ПРИКАЗИ.

Меега Арига мојега сина (171 #2070 42 77510 52010) торезео Иван Васит Поповић Сарајево 1901. Цена 2

У оној лепој плејади талијанских списатељака, у којој блистају имена Маркесе Коломби, Корделије, Матилде Сарао, Контесе „Ларе, Дукесе. Јоланде и Неере ова последња заузима једно од највиднијих и најугледнијих места, својих књига, нешто услед лепоте излагања, нешто опет услед лакође и течности стила и избраног језика. Њени романи као ето, Га ргесста дер ратћо и дела као Раосгајје таатитотиг, 11 Пбго 42 710 о, обезбедила су јој једно од првих места у модерној талијанској књижевности, те се она данас врло радо чита Нама Србима мало је што познато из богате ризнице талијанске књижевности а нарочито од како Далматинци кроз хрватство почеше се кљукати њемачком књигом одвраћати од талијанске литературе, те нам више не пружају као некада у преводима уживање каквог узор дела Фогацара, Д анунција, Фарине, Сарао Кирдучи и т. д.

( тога нека је хвала г. Ивану В. Поповићу који је себи задао труда да нам пружи у преводу једно од лепших дела талијанске списатељке Неере, а толико већа му хвада што је баш изабрао Књигу мојега сима (11 Ибто а: то роо) из које ће наша омладина дрпсти лепих очинских поука, здравих начела, благих опомена утканих живим и пробраним примерима и све то написано лаким стилом на домашају најобичније интелигенције.

Кад би нам допуштао простор могли бисмо изнети неке од тих поука, па да се по њима могне о осталом судити, но задовољићемо се само са два три така

нешто услед биране садржине.

језиком.

лепша пасажа. Тако н. пр. говорећи о поштењу вели Неера (стр. 8). „Џоштење не води сваког срећи али нам помаже да подносимо несрећу. Оно ваља да је темељ и круна“. Мало даље (стр. 43) говорећи о огећајима узвикује: „Љубави нам дајте ! Но не оне обичне љубави, која баца комад хљеба просјаку пред ногеи у новинама објављује сакупљене прилоге, већ истиноке човечанске љубави, љубави удружене е мудрошђу и снагом, љубави која обуздава очајне покушаје нихилизма, љубави која дрма лаживце, соколи плашљивце, одушевљава благородне душе.“ Даље упозорујући сина на рђаве последице страсти вели: „Чувајмо се да страсти не овладају нама, да се не уживемо у њима. Страст не сме никада да нам помете осећаје дужности“. Мало даље говорећи о васпитању каже: „Нешто памети без карактера није друго до равно оаЕерцувина скован 130 15 етра пуне може својим дахом надувати.“

Како могу поучно утицати на душу наше омладине овака и слична начела, не треба ни помилшљати. Она чине ову књигу неопходно потребном свакој кући где има младежи, а како ми сви полажемо у њу наде на наш бољитак, дужност нам је, да све чинимо што би допринело њеном усавршавању и образовању.

Штета само што ову књигу није превео какав вештији и бољи зналац српскога језика, јер. Џоповић није овим својим преводом дао најбољег доказа о познавању језикословних правила и владању срџеким Добар зналац српског језика неће казати одетутилим место устијтилин (+), да стечеш пистину место да дођеш до истине (6), тпатићеш с тога место талшћеш од тпога, маликовалии место наличити (13), тоштивалам место тошлаовати (13), богата у бољим осећајнима место богали бољим, осећајима (15), господар над нашијем ри