Bosanska vila

Бр. +

1902. БОСАНСКА ВИЛА 1902.

Отр. 19

јечима место гостодар нашијег ријечи (16), срш место срж (28), чуство место осећај (19), тајинствен место тајанствен (58), сјетовалаш место свјетовалиш или савјетовалиш (17), тука сирота место пуки сиротан, виђевалаи место виђати (24), стиче место тпече, зависи ода њ место од њега (95); нити би увлачио јекавштину и онде где јој није место као болијеста, ошмјен, толијет где треба рећи болест, отмен. полет, јер ту није било, првобитно 5. Има и читавих израза погрешних, ми ћемо само навести два три као: Никад се сам собом ме понизи (87); Он им дава само гладак фирмис (21); коју је моја велика љубав за те написала (185) и тд Врло често меће два атрибута у разном облику један у одређеном а други у неодређеном; тако вам каже слабијег шаштијет и страшљивиг људи ; омијег народниг множина. Тјак сам наишао и на име Ришеље изопачено у Ришмије. Оваких и еличних погрешака има још врло много. И кад не би тога било, ова би књига била са сваке стране за препоруку. Овако бојимо се да не падне у руке младежи још довољно невештој своме језику те да н> послужи, као на жалост многе наше књиге, кварењу нашег лепог српског језика. б.

Кршњаци и крена имена у Сарајеву, Високом, Травмику, Зеници, Лијевну, Бањалуци, Приједору, Новом, Кључу и Петровцу. Издао Мигајло Милановић. Прво издање. Књига трва. Шрва српска штампарија Ристе Ј. Савића у Сарајеву 1901. Цијена 40 потура. Пред нама је књижица (82 стране) врло мале вриједности, али да је запала у вјештије руке, испала би много боља. У њој су календарским редом забиљежена имена кршњака, или свечара у Сарајеву и свима горе набројаним варошима и варошицама. Све је то учињено онако од ока, без икаква реда и без тенденције. На крају су додани тропари веђих светаца и то је све. У поговору издавач каже да се послужио „Шјематизмом српеко-православне митрополије дабро босанске“ за 1884. 1885. и 1886. год. Џа баш то и јест била незгода, што се издавач не само послужио, него све прештампао из тога Шематизма и то онако редом, како је тамо стајало. За то су забиљежена само презимена кршњака, те се не може по њој владати онај, који не зна добро све породице у ономе мјесту, а то је велика мана и незгода ове књижице. Чудновато је како су дошла и мјеста у Босни без реда. Да је барем узео само окружне вероши, или само сарајевско окружје, а не како шта ухвати.

Лијепо је што је додао Србе чиновнике и то одвојено, али и ту би требало да је био дошљедан, јер и међу домаћим кршњацима нашли смо Срба са стране, који нијесу рођени у овим земљама,

Издавач је требао све то средити друкчије, забиљеживши име, презиме и занимање свакога домаћина, а у Сарајеву могао је то учинити, подијеливши варош на неколика дијела. Осим тога уз оваку књижицу требало је приредити календар, у коме би забавни

дио имао згодну причицу о кресном имену, или да је :

узео славу (народну молитву) и неколико народних здравица, иди један чланчић о значају креног имена, па онда да је додао кршњаке, али онако, како рекосмо: сваког домаћина по имену, презимену и занимању. Тада би учинио оно што је мислио постићи овом књижицом и ми би му на томе били захвални.

КЊИЖЕВНЕ И ХУДТУРНЕ БИЉЕШКЕ,

Српским листовима. Књижарница Геце Кона у Биограду моли све издаваче српских и хрватских листова (политичких, књижевних и евих у олште) и књига, да јој изволе одмах, по изласку дотичне публикације послати по један примјерак на углед, како би могла вршити даље поруџбине За публикације које књижара не би даље поручивала, послаће издавачу новац за послати примјерак. Дјела се шаљу на споменуту књижарницу Розфтезвап(е Летић.

Добротвори српских школа У Травнику су скоро преминула два брата Ристо и Гаврило Фуфић. Њихови нашљедници, међу којима је и Нико Фуфић, поштујући покојнике и тумачећи њихове жеље и осјећаје, а желећи да над њиховим гробом подигну вјечити споменик, сагласише се и оставише многе прилоге. Тако дароваше: српској школи у Зеници 6.000 кр. ерпекој школи у Језеру код Јајца 3.000 кр., српекој школи у Санском Мосту 1000 кр. ; Српској школи у Високом 1000 кр., даље српеким школама у Малој Руишкој, Чађавици, Доњем Шоплату и Опличићу свакој по 500 кр. За сиромашне шегрте из Босне и Херцеговине, који се шаљу „Привреднику“ у Загреб — 1000 кр., и српској школи у Травнику 3000 кр. Дакле свега до сада издато је 23000 круна. (Све, све, али су заборавили сиромашну школу у Чечави код Тешња). лава нека је покојницима, а хвала живим нашљедницима и од наше стране.

| „Срђ“ напредује. Јавили смо нашим читаоцима да је од нове године у Дубровнику почео излазити књижевни лист „Орђ“, који издаје и уређује Антун Фрабрис, а главни му је сарадник проф. Луко Зоре. „Срђ“ излази ћирилицом и латиницом наизијенце, тако — да се један састав штампа ћирилицом, а други латиницом. Кроз лист провијава чисто српски дух, а сваким бројем све му је љепша и једрија садржина,

_те га слободно можемо препоручити свакоме Србину.

„Срђ“ излази два пута мјесечно у свескама. Годишња цијена 12 кр.

Бугарски албум цару Николи. Бугарски књаз Фердинанд спрема за руског цара нарочити, раскошни албум бугарских умјетника. Албум ће бити испуњен историчним еликама оних знаменитих мјеста у Бугарској, које су Руси освојили за вријеме руско-туреког рата. Албум ће носити цару нарочита депутација. ;

Орган југословенског учитељства. Читамо у ваљаном педагошком српском листу „Учитељу“, да се у педагошким круговима српским и бугарским расправља покренута мисао, да се нађе пута и начина за оснивање заједничког органа југословенског учитељства. Тај би лист заступао, српеке, хрватске, словеначке и бугарске учитеље учвршћавао и ојачавао народносне везе тих словенских племена, а нарочито одржавао везе са браћом Русима и Чесима. Лијела мисао, само дај Боже да се час прије оствари!

Друштво против раскоши. Неколико паметних и отмјених госпођа у Биограду хоће да оснују друштво против раскоши. Друштву би био задатак да сузбија сувишне трошкове на бескорисне наките и и луксузно и излишно одијело женско и мушко. Паметне домаћице увидјеше да раскошне жене најгоре упропашћују и затиру куће својим раскошом. Овако друштво требало би и у овим српским земљама, гдје се наше женскиње и сувише поводи за модом и ра-