Bosanska vila

Стр. 80

1902. БОСАНСКА ВИЛА 1902.

Бр. +

скошом, па међу многим узроцима и то је један важан узрок народног пропадања и назадовања. Светосавске шибице. Чувена фабрика шибица Фл. Појаци и комп. у Дајчландебергу израдила је нарочите „Светосавске шибице“ за српске домове. На кутији је лијепа српска тробојница и кошница чела,

што означава проевјету. У средини ћирилицом пише ::

Оветосавеке шибице. () друге стране је стих из Змајеве пјесме: Дижите школе, дјеца вас моле! Но што је најљепше и најглавније, те ове шибице препоручује свакоме Србину — фабрика је обећала сваке године давати 69, чиста добитка, од ових шибица, за српске школе у Босни и Херцеговини. То ће чинити сваке године о светосавским бесједама. За то нарочито препоручујемо „Светосавске шибице“ српскоме свијету у овим српским земљама.

Српски учитељи у Русији. Неколико биоградских учитеља ради на томе, да о љетошњем распусту могу поћи у братску Русију и видјети матјушку Москву и престоницу Петроград. Шреговори се воде између надлежних да на тај значајни пут крене што више учитеља и учитељица. Пут би био бесплатан. То ваља !

Изгорио руски манастир. Руски манастир св. Павла, у Светој Гори, изгорио је-до темеља са свима својим зградама и ћелијама. Само је остала црква манастирска. Настојатељ манастира и девет калуђера. нашли су. смрт у пламену, а више од 20 тешко је повријеђено. Осим људских жртава штета износи преко 2,000.000 круна.

Умјетне забаве. Српско пјевачко друштво „Змај“ у Дервенти приређује 17 фебруара друштвену умјетну забаву, у корист друштвене заставе, а уз добровољно еудјеловање "срнеког 'онерног (7 2) пјевича т. Косте Травња. У програму су три шјесме за оперног пјевача, двије за мјешовити збор друштва „Змај“ и један дует, који пјеваше гђица Драгица Вуковић и г.Ј. Костић. За тим драмолет Љубинков Суђаје. М српска читаоница у Приједору приредила је забаву исти дан. У програму су двије пјесме (мушки и мјешовити збор) декламација и таљива игра „Саћурица и шубара“. И српека мостарска омладина исти дан држи забаву у корист Срба ђака из Мостара. У програму је Олободарка, трагедија М. Ђорђевића Призренца и народне игре,

ППИ У А

Ђорђе Сршкић. У Сарајеву се угасио, 18. Фебруара, један млад живот, пун заноса и одушевљења, свехнуо је један њежан цвијетак, који је красио не само родитељску кућу, него својим питомим мирисом заносио свако српско срце, које га познаваше. Рај дан усахнуо је млађани живот Ђорђа С. Срткића, којт својим примјерним свјесним радом, много обећаваше ерпскоме народу. Али несрећна сушица не даде му ни школе свршити, него га јот као

правника ШТ. године, отрже ив загрљаја његових ојађених родитеља, браће, једине сестрице и осталих сродника и пријатеља и прије реда и вемана оћера га у гроб, Покојни Ђорђо родио сеу Сарајеву, гдје је свршио основну школу и државну гимназију. Послије положене матуре добио је државну штипендију и уписао се у правни одсјек бечкога свеучилишта. Али "није дуго уживао ту штипендију, док му је отац, као поштен и карактеран Србин, мучећи се да васпита синове, дошао до балчака. И то је доста утицало на младу и осјетљиву Торђину душу и придало му, да се болест брво и нагло развила. Покојни Ђорђо поред осталих врлина и способности, имао је особити дар за цртање, Пуна је родитељска кућа његових цртежа и лијепих слика, Радио јеи двије дипломе за друштво „Слогу“. Погреб му је био величанствен. Сво Сарајево згрнуло се да ода потоњу почаст овоме врломе и даровитоме омладинцу. На гробљу се с њим опростио бираним ријечима поп Љубо Николић у име народа, а у име омладине правник Марко Краљевић. Нека милостиви Бог утјеши ожалошћену породицу, а врломе покојнику даде рајско насеље. Бог да та прости и помилује!

Милан Бугариновић. Баш исти дан, 18. Фебруара, угасио се у Сарајеву још један скроман млађахни живот српски. На рукама своје мајке испустио је скромну и племениту душу Милан Бугариновић, словослагар прве српске штампарије Ристе Ј. Савића у Сарајеву. Покојник је преминуо у најљешшем цвијету младости, у двадесетој години својој. И ако не бијаше учио, до ли само основну школу и један разред гимназије, ипак многим читањем толико се васпитао, да се убрајао међу прве и најбоље чланове своје дружине. Осим тога, покојни Бугариновић вриједан је спомена јер је од своје честите мајке, Ане Бугариновић, преписивао и биљежио српске народне пјесме за наше уредништво. Од његове мајке имамо до сада забиљежено преко 100.000 стихова народних пјесама, а приповједака толико, да им ни сами не знамо рачуна. Неке од тих пјесама послате су Српској Академији за Зборник, а и друге ће се послати. Ошћовод је био сјутра дан, 19. фебруара. Другови покојникови украсили су сандук вијенцем и спровод увеличали својим многобројним присуством. Ув то су неки кло чланови пјевачког друштва „Слоге“ у кору појали и на јектенија одговарали, те нам изгледаше као да је цијела „Слога“ ту, ма да

нико од одбора није био на спроводу и ако је покојник био члан друштва до смрти.-На гробљу је парох Љубо Николић проговорив

неколико топлих и искрених ријечи, а -асим тогаи он и поп Мило Радић судјеловаше из почасти, на чему им обојици и од наше стране срдачна хвала.

ј66— Молимо наше вриједне скупљаче и остале т. г. претплатнике да раније шаљу претплату, како би лист на вријеме излазио. Од уредне претплате све зависи, јер нама

"треба свако 15 дана 260 круна само док лист

платимо и испратимо на пошту. 20

САДРЖАЈ: Шјесме: Гробови, од Сокољанина. — Тутиш, од Јелене. — Моја љубав, ода Милорада М. Петровића. — Притовијстке:

Једна успомена, од Јанка М. Веселиновића. — Шило за дењило, од Пере Јовановића. — Сат љетне ноћи, комедија у пет чинова,

од Виљема Шекспира. Превео: Драгомир Браак. — Поука: Коста Таушановић, (са сликом) — Гостинонице, од Дим. (С. Јованбвића.

— Мода, пише Софија Пупић Шлетикосић. — Српске народне умотаворине: Смрт Смајил-иге Ченгића, из збирке Ст. Р. Делиба. Александар велики, српска нар. прича, забиљ. Поп Мило Радић. — Листак.

А 5

„Босанска Вила“ излази у Сарајеву два пута мјесечно, сваког 15. и 30. –- Цијена је за све крајеве на годину 5 круна, на по

године 4 круне. Њаци и учитељи добивају лист за 6 круна. У краљевини 10 дин. сребра, или 8:50 дин. у злату. За ђаке и учитеље 6 дин. сребра. Претплату је најбоље слати поштанским упутницама или српске банке у новчаном писму на уредништво. За Америку цијена 2 долара. Претплата и рукописи шаљу се на уредништво, — Неплаћена се писма не примају. — Рукописи се не враћају.

Писма из Србије маркирају се 25 пара дин., а дописнице из Аустро-Угарске са 5 потура.

ВЛАСНИК И УРЕДНИК НИКОЛА Т. КАШИКОВИЋ.

Прва српска штампарија Ристе Ј. Одвића.