Bosanska vila

МИ Ју <<< СУ ЦМ ДУ

УУ

аи аи

:

Ц 43

Д4] ЧУ , А

Пи ОТОКА

ме сања а па иза оте

ом

МА ЕНЕ ===. (У

|

=== (== > === 2 3 ;

а А 272 За ИН | (| | | ПРО МИЕ за зававу У ПЦ | = ПОУКУ И КЊИЖЕВНОСТ У | УДАРА |Е МИА | ПИО || | АЛ ; МУ ББЕ НУДЕ

ко САРАЈЕВО, 45, марта 1902. Сре год. ХУШ.

· Николај Васиљевић Гогољ (1809-1852.).

ДЕ алевег првог фебруара навршило се по стољећа _ Бавали су фантазију дјечакову и развијали у њему (ОИ) како је умро славни руски романиста Гогољ, све јаче и јаче „творачку“ уобразиљу, а дивне очеве отац рускога натурализма. Шриликом ове педесето- причице упознадоше га са славном прошлошћу украгодишњице готово цио словенски свијет одужио се јинских запорожаца. Причају да га је отац врло

симпатичним чланцима, посвећеним обилатом Гогољевом раду, па ево и „Босанска Вила“ одужује се сјени неумрлог Оловенина,

упознајући своје читаоце са

животом и радом Гогогљевим.

Николај Васиљевић Гогољ родио се 1809. године у селу Сорочинци, на гра ници Полтавеког п Миргородског округа. Отац Го. гољев, Василије Афансјевић прочуо се још у то ври-

јеме својим радовима, сачу-

ваним до данас у одломцима. Од већих његових радова, који су без сумње имали утицај и на синовљев рад, забиљежићемо комедије: „Простакљ,“ „Ообакавтвца“, и „Романђ та Параска“, која је оставила дубоки упечатак на правац писања Гогоља-сина.

често водио у повориште и тиме још у младости изазвао му љубав позоришту. Напротив мајка Гогољева, и сувише побожна жена, својим причањем о страшном суду, блаженом и вјечном посмртном животу, развијала је у дјечка осјећаје, који су свом силом испливали на видик у пошљедњим Гогољевим дјелима, у којима прелази у неку чудну и врло неразумљиву тајантвеност. Гимназију је свршио 1828. године у Њежину. Пошто је био од природе лијен и небрежљив — одликовао се репутацијом обичног ученика, али је већ у то вријеме својим анегдотама, оштроумним пецкањем и шалом скренуо на се пажњу својих другова и професора. По

Младост евоју Гогољ је провео у ерцу Украјине, причању његовом у то је вријеме осјетио необичну

окружен величанственом природом, која му јеи улила љубав позоришгу, која га је довела дотле, да је по

страсну љубав малом завичају.

пристанку иншпекције образовао праву позоришну Обиље народних пјесама, легенада, скаеки обога- дружину, давајући боље ствари старијих руских