Bosanska vila

Стр. 82

1902. БОСАНСКА ВИЛА 1902.

8 5

писаца. По мемоарима његовог најбољег пријатеља (О. Данилевеког — Гогољ је играо ванредно лијепо и природно Простакову у „Недоросли“ и Њању Василисину у „Урокћ дочкамђ“ — Ив Крилова.

Када му се навршило 15 година умрије му отац. Тај догађај имаде еплан упечатак на дотле безбрижног дјечака.

У први мах хтједе оставити школу, како би могао помагати своју породицу, али га молбе материне зауставише од таког безумног корака. Овршивши гимназију, крену се у Петроград у намјери, да сву своју снагу ода својој отаџбини. У својој бујној фантазији престављаше будућност своју у ружичним сликама, и његовом идеалисању као да не бјеше краја. Ускоро му показа живот све своје сурове стране. Мјесто тихе и усамљене кућице с прозорима на плаву Неву, он се нађе у ниској собици дрвене, петоспратне куБице, а ватрена жеља —- да чешће посјећује позориште остаде неиспуњена. Вјечита зима и глад, вјечита борба за опстанак — нагнаше га да ступи у позориште, али га и ту слабо дочекаше. Не имајући пара, ријеши се да јевтино прода своју „Идилво“ али га критика хладно предусрете и он спали сав рукопис.

У очајању ријеши се да отпутује у Америку, престављајући је као обећану земљу, гдје има довољно мјеста, да покаже своју снагу и таленат. ( новцима, које му прати мајка, да ступи у школу, он се крену у свијет, али не дође ни до Хамбурга а жеља ва лијепом отаџбином нагна га да се врати. Иепрва ступи као практикант у канцеларију државне благајнице. И ако мораде радити и дању и ноћу, али ипак не могаше угушити жеђ за читањем бољих радова руских писаца. Он осјебаше, да му је литература, потребна као насушни хљеб. Као што га је мучна борба за опстанак нагнала да сиђе из облака сентименталног романтизма у круг правога и свакодневног живота, тако га је и туга за отаџбином, изазвана хладним и магловитим Петроградом, досадним канцеларијским животом, нагнала да сања о лијепој и дивљој Украјини, о јуначким житељима њеним, о непрегледним степама, пролазним само запорошцу, кога он славно описа у дјелу „Тарасљ Булвба.“ Он зажеље да опише Украјину у свој љепоти својој, написа матери писмо у коме мољаше, да му опише обичаје, одијело, предања и установе Малоруса. Мати му испуни жељу и као резултат доби се „Вечера на Хуморф“, први рад написан у новом натуралном правцу.

Благодарећи раду на „Литературном Газетђ“ и „Оћверномђ цвђткђ“ — барона Даљвига — Гогољ се упознаде са тада чувеним пјесником Меуковеким, који га необично завоље због његовог озбиљног погледа на умјетништво. У то му вријеме Плетњев изради мјесто учитеља и његово се стање поправљаше све више и више. Посјећујући често „Реуковског, упознаде се са готово свима тадашњим чувенијим писцима, али нај-

већи упечатак на њ изазва лично расположење Пушкиново к њему. Сам Готољ назива Пушкина учитељем, коме је обавезан славом, свима успјесима у литератури и озбиљнијим погледом на умјетништво. Пушкин је први оцијенио велики Гогољев таленат и покушао да се користи сижетима „Ревизора“ и „Мертввткљ душљ“ — као што сам признаде у својим писмима. Под утицајем оваких људи умни се хоризонат Гогољев ширио све више и више и творачка његова снага јачаше из дана у дан. |

Успјех његових „Вечеровљ“ даде му могућности да отпутује у завичај. У Москви се упознаде с Погодиним, Максимовићем, Шчепкиним и тада чувеним Аксаковим. Сви они имађаху важан утицај у даљем Гогољевом раду. У завичају га очекиваше разочарање. Послије шумног и раскошног живота у Петрограду, завичај му се не показа онако поетичан, како он замишљаше у престоници. Особито му изгледаше жалостан, монотон, мало културан и пун сујевјерија п и глупости — живот малоруских „помбшиковљ“. И баш овакав живот, без мрве појезије, правде и љепоте, изазвао је чувени „виднљми мтру ембхкђ“, који скриваше „незримвта, невидимета мтру слезвт“ У ово вријемо, па све до 1885. године у Гогољу се окончаваше преврат од малоруског романтизма чистом натурализму. Таки су му радови штампани у „Арабескама“ и „Миргороду“: Једни носе романтички карактер, као на примјер. „Вш“, „Тарасљ Булба“, п „Портретђ“ — у коме фантазија игра необично велику улогу. У овим истим журнелима срешћемо радове, који носе натурални карактер, као што су : „Старосвђтекте помбцики“, „Повфет о томђ, какљ посорилсл Иванљ Ивановичђ сљ Иваномљ Никифоровичемљ“ „Невски проспектђ“, „Записки сумашедшаго“. Таки су му радови штампани доцније у Шушкиновом и Шлетњевљевом „Савременику“: „Коллска“, „Носђ“ „Шинелђ (1842. год.). У то вријеме поче радити и на позоришту. Још г. 1888. Гогољ писаше „Владмира 3. степени“, који не доврши, него га распарча на неколико мањих драматских радова: „Утро дђбловало человбка“, „Отрвтвокљ“, „Тижба“, и „„Лакеискал“.- Прво је дјело штампано у _„Савременику“ 1836. а остала 1842. год. Год. 1838. Погољ је написао скицу за рад „„Кенитба“, који тек доцније изађе у зборнику, а 1884. године оштампа „Бевизора“.

Чудновато је то, да се за вријеме највећег рада пробудила у њему жеља за изучавањем древне историје Рима и Атине. Још као гимназиста радо би причао својим друговима о славним дјелима браниоца Рима, Атине, и Шпарте а у Петрограду осјећаше неодољиву жељу, да буде професор на универзитету. Срећан случај ускоро му омогући ту жељу. Те г. (1885.) отворише кијевски универзитет и Гогољ се јави за катедру историје, — али не буде изабран. Другови му пзрадише професуру у петроградеком универзитету и он је прими, прочита двије лекције и даде, по обичају, оставку.