Bosanska vila

Отр. 84

1902. БОСАНСКА ВИЛА 1902.

Бр. 5

проповиједања имађаху ужасан утицај на болесну Гогољеву душу. Приликом једне таке проповиједи Тогољ, блијед као мртвац, узвикнуо је очајно „доволбно, мн елешкомљ страшно!“ Као резултат таквог друштва појави се нова црта у Гогоља — ужасан страх од смрти. Гогољ поче постити. Један пут у вече чу гдас, који му говораше да ће скоро умријети. Послије овога Гогољ савршено паде духом; престаде примати рану и 21. фебруара 1852. умрије у 43. год. Сарањен је у Москви. На плочи му је записано: „Горкимђ моимљ словомђ посмћоса.“

Име Гогоља стављају у ред е Пушкиновим. (ба су имали великих заслуга за руску књижевност. То што је почео Пушкин — довршио је Гогољ. Они су ослободили литературу од псевдокласичних и романтичких традиција и поставили је снажно на реалну основу. Међу њима је разлика така, кака постоји међу натурализмом и реализмом. Скидајући појезију из облакових висина, Пушкин се трудио да је не доводи у везу са ситницама „грлазнаго“ живота и цртао је „јаву у дијепим и поетичним сликама.

Гогољ, напротив, спустио је појезију у „гразв“ обичног

ове

живота и описивао најмрачније стране ништавног живота. Овака разлика огледа се лијепо у првом дијелу „Мртвих душа,“ гдје је Гогољ, по свој прилици у виду двојице пјесника описао себе и Пушкина. „Калост је, да је овако свијетло разумијевање умјетништва у пошљедним годинама ишчезло. Гогољ поче приповиједати идеје несавремене и непријатне;образо ваним људима. Конзерватори га се одрекоше и ако се он сматраше конзерватором. Они га називаху лакрдијашом, који напада на све што је руско. Либерали, с Бјединским на челу, називаху га „апостолом кнуте,“ скрећући пажњу на његов рад друге половине живота. Напротив млађи писци и данашња критика сматра га као генијалног руског писца, и као оца рускога реализма“. Као што су на млађе писце имали јаког утицаја Толетој, Тургењев и Гончаров, тако је исто рад прве половине Гогољевог живота имао утицаја не само на руске, него и на неке писце словенског свијета. (Е. Словар).

Петроград, 2!. фебруара 1902.

Драгослав.

не

Ћутиш.

(25. ЛИ утиш, па претураш старе књиге,

бо Г,

Као дервиш седи, ко хаџија; Ћутиш, не беседиш драгу своме, Драга моја! мила! најмилија!

Књига! Што је склони, бледа слико. „Љубави ми вреле прошлих дана г

Песме! Беити:) су оно твоји, Арабијско сунце, зоро рана 2

Мислиш и осећаш, је ли, мила, Кад беите око твоје гледа 2 Сунце земље света Њаба где је,

Та си била, сад си санта леда.

Ал не. Ено море мирно, глатко, Растопљено сребро мислиш да је: На дну захуктали вали јуре, Бој вечити у дубини траје.

Гледам, површину мирну видим,

Зар знам шта се на дну морском збива 2 Мила, ако ти је лице хладно,

Можда ти је срце искра жива.

5) Стихови.

Јелена.

РРА | =Шило за огњило.

— Пера В. Јовановић —

П.

ећ су наступиди фебруарски дани, а са њима наступа и један нарочити посао, који ; 5 се у октобру најрадије врши. Цијела варош 45) почиње говорити о момцима и дјевојкама.

И онај што се није мислио женити, свакодневни говор нагна га на то, а оне који су се већ ријешили, натјерају октобарски дани да то што прије и у дјело приведу.

Тима Промицаћ промијенио одијело. Мија

Пецкало, већ га дира, али Промицаћ нерадо одговара на те неслане шале. Не прође неколико корака, па погледа низа се. Грдне је муке имао док је чак из Биограда, од шризнатог кројача, који дух времена врло добро познаје, набавио одијело од „каро“ штофа, (онда су и полицајци носили цивилно одијело.) Истина да је за нас шаренило одијела изгледало нешто сувише, али је Шромицаћ био задовољан, кад му је Дарка казала, како се диви његовом укусу и „фазону“.